Savez Sokola i Sokolska Petrova Petoletka

0
156

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije osnovan je 5 decembra 1929. u Beogradu. U Upravi su bili 1934. bili su : Starešina prestolonaslednik Petar; I zamenik starešine Engelbert L. Gangl (Ljubljana); II zamenik starešine Đura Paunković (Beograd); III zamenik starešine Lacko Križ (Zagreb); Načelnik Miroslav Ambrožić (Ljubljana); Zamenici načelnika Miroslav Vojnović (Beograd), Dragutin Šulce (Zagreb), Josip Jeras (Ljubljana).

Načelnica Elza Skalarjeva (Ljubljana). Zamenice načelnice Dana Ilićeva (Beograd) Štefica Brozović (Zagreb) Joža Trdinova (Ljubljana). Tajnik Ante Brozović (Beograd) Prosvetar dr. Vladimir Belajčić (Novi Sad) Gospodar Branko Živković (Zemun) Blagajnik Momčilo Branovački (Beograd).

Članovi Savezne uprave bili su 1934. : Dr. Viktor Benković (Zagreb), Đura Brzaković (Beograd), dr. Mirko Bujić (Split), dr. Hugo Verk (Zagreb), dr. Mihajlo Gradojević (Beograd), dr. Milorad Dragić (Beograd), Momir Korunović (Beograd), Mihajlo Mihajlović (Štip), Čeda Milić (Mostar), Hinko Nagler (Zagreb), Stevan Nešić (Beograd), dr. Ignjat Pavlas (Novi Sad), Ivo Polić (Sušak), Vojislav Todorović (Beograd), dr. Riko Fuks (Ljubljana), dr. Lavoslav Hanžek (Križevci), dr. Ibrahim Hađiomerović (Sarajevo) i Švajgar Verij (Ljubljana). Zamenici članova Savezne uprave : Dr. Vojislav Besarović (Sarajevo), Dragutin Živanović (Beograd), Ivan F. Kovač (Beograd), dr. Ivo Ražem (Zagreb), Milan Stevanović (Niš), Franjo Holujević (Zagreb).

Revizori računa bili su : Vlado Veselić (Zagreb), Pavao Ratković (Zagreb) i Milan Sterkler (Ljubljana). Zamenici revizora računa : Milivoje Jelačić (Mostar), Đuro Kantoci (Zagreb), Lazar Marković (Banjaluka), dr. Makso Obersnel (Jesenica) i Mato Pavelić (Zagreb).
Sud časti : Dr. Joža Ravnik (Beograd), dr. Janko Olip (Beograd), dr. Branko Cipčić (Stara Pazova) i dr. Sreta Mihajlović (Beograd). Zamenici : Luka Pešić (Beograd), Dragomir Ilić (Beograd) i Albin Radikon (Beograd). (1)

Sokolstvo je smatralo, da u svom dotadašnjem radu nije dalo pravu meru žrtve i pregaranja za opštu stvar. Sokoli su bili spremni da u Jugoslaviji izvrše svoj zadatak prema narodu isto onako kao što su izvršili svoj deo dužnosti u borbama za slobodu. Zato je na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Zavete su davale sokolske jedinice i članovi sokola. Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i oduženje velikog povesnog duga neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Svaki soko je posle potpisa lične zavetnice postajao Soko–zavetnik. Poneseni zavetnim oduševljenjem Sokoli su na sve strane Jugoslavije ostvarivali svoj zavet podižući ceste, mostove, podižući Petrove gajeve, zasađujući na desetke hiljada voćnih i šumskih sadnica (Petrovo drvo), podižući spomenike nacionalnim borcima, odužujući se uspomenama poginulih mučenika u svom kraju, nabavljajući ručne apoteke, i radeći živo bez predaha i sa oduševljenjem na svim područjima Jugoslavije, naročito na selu. Zaveti su obuhvatali sokolski rad na obuci seljaka za savremeniji rad u zemljoradnji i u svim ostalim granama poslovanja na selu; uvođenje poljoprivrednih kultura koje više doprinose; propovedanjem zadrugarstva i podizanjem zadruga i težnjom da se podigne blagostanje kod svakog pripadnika sokolske čete, pa i celog sela. Zaveti su obuhvatali sokolski rad na obuci seljaka za savremeniji rad u zemljoradnji i u svim ostalim granama poslovanja na selu; uvođenje poljoprivrednih kultura koje više doprinose; propovedanjem zadrugarstva i podizanjem zadruga i težnjom da se podigne blagostanje kod svakog pripadnika sokolske čete, pa i celog sela.

Kao i rad na čuvanju narodnih umotvorina i rukotvorina, osnivanjem knjižnica, osnivanjem guslarskih otseka, stvaranjem kulturno–prosvetnih otseka u okviru sokolstva, osnivanjem tečajeva za nepismene, školovanjem siromašnih dobrih učenika, organizovanjem „sokolskih sedeljki“ u zimskim danima, uvođenjem modernih poljoprivrednih alata i sprava, sađenjem gajeva i voćnjaka, razvijanjem pčelarstva, pošumljavanjem pustih krajeva, zdravstveno–higijenskim radom, osnivanjem zdravstvenih zadruga, organizovanjem poljoprivrednih izložbi, isušivanjem bara, građenjem ambara i koševa, kopanjem bunara, građenjem cisterni, vodovoda,…. Sokoli su smatrali da će kroz zadrugarstvo dokazati svoju istinsku brigu o ekonomskom i socijalnom podizanju sela. Opismenjavanje je bilo osnova za dalji rad sokola. Da bi se unapredilo selo, bio je potreban pismen i prosvećen seljak. Sokolska štampa donosila je savete stručnjaka kao što je bio Kosta Popović, upravnik poljoprivredne škole. Župa Mostar je sarađivala sa pokretom „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu, koji je osnovao profesor univerziteta dr. Laza Popović. Prve studentske radne čete angažovane su u Jablanici. Časopis „Sokolska prosveta“ od septembra 1937. doneo je fotografije radova na uređenju vode u Nevesinju i završetku radova na vodi Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja Baćina–Konjic.

Starešinstvo Sokolskog saveza / Foto: ( printscreen )

Od 1936. do 1938. izgrađeno je u Jugoslaviji 110 sokolskih domova. U okviru Sokolske Petrove petoljetke, od 1936. do 1941, izgrađena su 143 vežbališta, podignuto 9 spomenika kao i 9 spomen–ploča, podignute 3 škole, zasađeno 95 „Petrovih gajeva“, uređeno 6 parkova … . Uspesi su podsticali sokole na nove napore.

Na poziv Sokolskog društva u Dubrovniku upučenog 1937. dubrovačkim društvima i ustanovama da u Petrovoj Petoljetki izvrše humana djela zavetovali su se: 1) Pododbor društva Kneginje Zorke pomagaće starce i starice u domu na Posatu i o Uskrsu će svake godine obući 15 siromašnih đaka osnovnih škola; 2) Državna Pomorska trgovačka akademija uzgajaće đake u sokolskom duhu …; 3) Lječničko udruženje sprema se održavati pučka predavanja; 4) Ženska zanatska škola osnovaće fond za siromašnu djecu; 5) Vatrogasna četa nabaviće neke vatrogasne sprave, povećati broj izvršujućeg članstva i širiti ljubav i slogu po načelu „Brat je mio koje vjere bio“; 6) „Nova Jugoslavija“ zasadiće 1.000 komada borovih sadnica na Srđu. Osnovaće „fond kralja Petra II“. Po okolnim selima sokolske čete su se zavetovale da će podizati sokolske domove, spomen česme, spomenike. (2). U listu „Sokolski glasnik“ istakli su da prvu godišnjicu Sokolske Petrove petoletke treba obeležiti delom i to : udariti temelj zadužbini ili opšte korisnoj akciji … . (3)

U Metkoviću je 11 jula 1937. položen kamen temeljac Sokolskog doma. Varoš je bila iskićena zastavama. Svečanosti su prisustvovali vlasti, zamenik starešine župe Mostar, delegati okolnih sokolskih društava i četa i predstavnici udruženja i ustanova. Bio je prisutan pravoslavni paroh, dok se rimokatolički župnik kome se društvo obratilo zbog osvećenja doma nije odazvao pozivu. Bila je odsutna i opštinska uprava. Govorio je starešina društva dr. Košćina o pozivu sokolstva i značaju Sokolske Petrove petoljetke. U temelj doma je postavljena povelja, ispisana na pergameni : „Izvršavajući svoj zavet u prvoj godini Sokolske Petrove petoljetke – 1936 – 1941. god.- u slavu Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika Aleksandra I, sretan i dug život mladoga nam Kralja Petra II, sjaj i veličinu Jugoslavije, Sokolsko društvo u Metkovićima, danas 11 jula 1937 ovom domu, kao trajnom spomeniku Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu — doprinosom građana, svojih članova, brigom i trudom Upravnoga odbora i Odbora za gradnju doma, u prisustvu pretstavnika državne vlasti, udruženja, ustanova, delegata br. Župe, sokolskih društava i četa, svojih članova, naraštaja i dece, građanstva, temelje postavi. … ”.U povelji su bili navedeni svi članovi upravnog i građevinskog odbora. Starešina je položio i uzidao diplomu u temelje doma, … . Govorio je izaslanik Sokolske župe Mostar , direktor gimnazije Bruno Marčić, ističući značaj tog dana i čestitajući Sokolskom društvu Metković na njegovom trudu i uspehu. Sokolski dom trebao je da bude građevina sa velikom dvoranom, pozornicom, galerijama, odeljenjima za čitaonicu, za pojedine sekcije društva i prostranim dvorištem koje je trebalo da služi kao letnje vežbalište.(4)

Pred Sokolskim domom u Cavtatu 5.9.1937. svečanim paljenjem zavjetne baklje otvoren je ulazak u drugu godinu Sokolske Petrove Petoljetke. Kuće B. Banca, Račića kao i svih ostalih bile su ukrašene i osvetljene. Mjesto iskićeno zastavama i zelenilom pratilo je povorku sokola, vojske i građanstva predvođenu sa Cavtatskom Diletantskom Muzikom do crkve Sv. Nikole, gdje je održano svečano blagodarenje. U sokolani je zatim održana svečana sednica sokolskog društva uz prisustvo svih prestavnika vlasti i škola, društava i ustanova. Rođendan kralja Petra II proslavili su sokoli 1937. u Cavtatu, Opuzenu, Suđurđu na Šipanu. (5)

Sokolsko društvo Voćin (župa Osijek) priredilo je 1939. u okviru Petrove petoletke higijensku izložbu u svojoj sokolani. Izložbu su posetili svi pripadnici društva i oko 450 nečlanova. Društveni lekar održao je predavanje o anatomiji, tuberkulozi, alkoholizmu, a za majke još predavanje o nezi i ishrani deteta. Izložba je bila namenjena prvenstveno članovima seljacima, da se putem njih dođe do vidnijeg higijenskog napretka sela (6).

Sokolska četa Reljevo, kod Sarajeva, zavetovala se da uredi put Reljevo-Crnotina-Dobroševići. Rešili su da od kozje staze izgrade solidan put. Put je bio dugačak 3 i po kilometra, i bio neprohodan, ali važan jer je bio jedan od glavnih prilaza kojim su deca toga kraja išla u školu. Za kratko vreme izgradili su 1.500 metara puta. Sokoli iz Reljeva sem svoje radne snage dali su oko 2.500 dinara. Jedan od njih, Mirko Crkvenjaš, da bi omogućio izgradnju puta, poklonio je zemljište u dužini oko 1.000 metara, da se preko njega preseče put, dok seoski knez nije hteo da ustupi ni stotinu metara zemljišta u dužini, potrebnog za prosecanje puta, nego je za svaki metar tražio da mu se plati po uobičajenoj ceni. (7)
Drugi svetski rat je presekao sve sokolske aktivnosti.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str.I,II;
2. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str. 168, 170; „Dubrovačke vjesti”,„Dubrovnik“ 26 novembra 1938, br. 47, str. 4 ; „ Petrova Petoljetka u društvima i ustanovama“, str. 4,
„Dubrovnik“, Dubrovnik 23. Oktobar 1937, br. 39; Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“, Beograd, br. 7, septembar 1937, str. 267, 268–272;
3. „Spremajte se za 6 septembar !”, „Sokolski glasnik“, Beograd, juli 1937, br. 24, str. 1;
4. „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Metkoviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 juli 1937, br. 23, str. 8;
5. „Kraljev rođendan u Cavtatu“, „Dubrovnik“, Dubrovnik , 11 septembar 1937, br. 33, str. 2;
6. „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 65;
7. „Seljaci sokoli grade puteve”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 4;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime