Savet bezbednosti OUN-a je 12. maja ponovo razmatrao situaciju u Bosni i Hercegovini. Razmatran je izveštaj Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu.[1] Redovni izveštaj Visokog predstavnik EU u Bosni i Hercegovini, 47 po redu, kao i svi raniji, sastavljen je u tendencioznom stilu. Prema izveštaju V. Incka, razvoj situacije u poslednjih pola godine, definisala su tri osnovna politička faktora: proces formiranja vlade posle sveopštih izbora iz oktobra 2014. godine, zalaganje za početak evropskih integracija BiH u EU, kao i nastavak delovanja i davanje izjava koje podrivaju osnove Dejtonskog mirovnog ugovora.[2]
Kao i uvek, kao glavnu “podrivačku silu” Incko je odredio rukovodstvo Republike Srpske. Doduše, ovaj put je Milorad Dodik udostojen uobražene mada i prohladne pohvale od strane Visokog predstavnika, kada je ovaj izveštavao SB UN o poseti Potočarima i polaganju venaca. Međutim, Visoki predstavnik je poziciju M. Dodika izložio veoma dvosmisleno i pretenciozno – u njoj nema jasnoće ko je uistinu kriv za proizašlu tragediju.[3] Ali u stvarnosti, Republika Srpska je jedini efikasan entitet koji normalno funkcioniše u sastavu Bosne i Hercegovine, koji može funkcionisati kao država. To je posebno vidljivo na fonu brzog formiranja vlade i drugih državnih struktura posle sveopštih izbora od prošle jeseni. Posebno na fonu nesposobnosti formiranja parlamenta i vlade u drugim entitetima, sve do aprila 2015. godine! Budžet RS takođe je bio jedini koji je bio donet do početka godine.
Ekonomska situacija u BiH i dalje je veoma teška. Krajem 2014. godine rast BND BiH iznosio je 0,7%. U poređenju sa 2013. godinom, u 2014 su poboljšani tako značajni pokazatelji kao što je obim izvoza (3,6%), uvoza (6,8%) i direktnih stranih investicija tokom prvih 9 meseci (za 7,9% u poređenju sa 2013. godinom). Godišnja deflacija iznosila je skoro 1%, a obim industrijske proizvodnje je ostao na istom nivou. Visoka nezaposlenost i niska primanja spadaju među glavne uzroke odliva mozgova, koji je već dobio zabrinjavajuće razmere. U svojim izveštajima po pitanju globalne konkurentnosti, Svetski ekonomski forum ocenjuje potencijal zemlje po pitanju održanja visokovalifikovanih kadrova kao jedan od najnižih u svetu. Jedna od najnezaštićenijih grupa su penzioneri. Posebnu uznemirenost predstavlja činjenica stalnog rasta broja penzionera uz odsustvo proporcionalnog uvećanja broja radnika, čiji doprinosi predstavljaju glavni izvor sredstava za isplatu penzija. Budžet Federacije za 2015. godinu donet je tek 31. marta 2015. godine – čak 3 meseca posle početka finansijske godine! Budžet je iznosio 1,193 milijarde eura što je za 6% manje u odnosu na budžet za 2014. godinu. Od toga je 349,7 miliona evra – spoljni zajam.
Interesantno je da od složene ekonomske situacije u zemlji V. Incko pravi zaključak da je “neophodno obnoviti pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega sa MMF-om, po pitanju stvaranja novih finansijskih mehanizama ili traženja alternativnih izvora finansiranja do kojih će se najverovatnije teško doći ili koji će predočiti manje ugodne uslove.[4]
U pozadini teške ekonomske slike u BiH, treba primetiti samoljubivu pohvalu koju Incko upućuje sam sebi. U svom Izveštaju on saopštava da je BiH u 2014. godini prikupila indirektnih poreza na sumu od 3,128 milijardi evra, što je bio “najveći rezultat za svu istoriju njihovog skupljanja što je još jedna potvrda uspeha Kancelarije za indirektno oporezivanje koja je stvorena pod upravom Visokog predstavnika”.[5] Eto tako! Upravo je Visoki predstavnik obezbedio tako visok procenat poreza od stanovništva! A kako može drugačije? Spoljna uprava nije besplatna. Ta cifra je posebno interesantna kada se poredi sa drugim ciframa. Na primer, u poređenju sa srednjom platom od 431 evra (u decembru prošle godine) koja je nedovoljna da bi radnik u stalnom radnom odnosu skrpio kraj sa krajem. Još treba uzeti u obzir da nivo nezaposlenosti u zemlji ostaje izuzetno visok, a uloga zvanično registrovanih nezaposlenih dostigla je otprilike 44%, gde procenat omladine među ukupno nezaposlenim, iznosi približno 60%! Ovo dostignuće V. Incka treba porediti i sa prosečnom penzijom koja u BiH iznosi 180 evra mesečno.
Nije slučajno V. Incko na kraju svog Izveštaja izjavio da u “složenoj situaciji koja je nastala u zemlji” prisustvo vojne misije EU u BiH, “kao i ranije ima ogroman značaj, omogućavajući mojoj Kancelariji i drugim subjetima međunarodne zajednice da ispunjava postavljene nam zadatke, a takođe i održavajući kod građana zemlje (svih etničkih grupa) uverenost u očuvanje spokojnih i bezbednih okolnosti”. Drugim rečima, bez strane vojske Visoki predstavnik ne može da upravlja Bosnom i Hercegovinom.
Posebno na fonu novih “inicijativa”. Naročito “inicijative” koju su 5. novembra 2014. godine u Berlinu objavili ministri inostranih poslova Nemačke i Velike Britanije (koja se sada naziva “inicijativa EU”). Incko je već uspeo dobiti potpis “obaveza” od Prezidijuma BiH da će se pridržavati kursa ka evropskim integracijama u skladu sa tom “inicijativom”. Govoreći na sednici SB UN 12. maja 2015. godine, V. Incko je izjavio da će “neke reforme biti teške”, no one “omogućavaju zemlji i njenom narodu nove mogućnosti”[6], a na čiju korist će biti te teškoće i na čiji račun – ne treba uopšte sumnjati. Lukavstvo Incka i EU je veoma brzo razobličeno od strane stalnog predstavnika Rusije pri SB UN. Vitalij Čurkin je jasno istakao da se Rusija protivi da se međunarodno prisustvo razmatra kao instrument za ubrzavanje integracija zemlje u EU i NATO pakt.
Rusija je izjavila da je delovanje Incka nedopustivo. “Visoki predstavnik proizvoljno tumači svoj mandat u oblasti kooperacije radi realizovanja civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma, namećući zemlji integraciju u EU i NATO pakt. Kao prvo, neprihvatljivo je da Visoki predstavnik sebi postavlja nove zadatke koji izlaze izvan okvira Opšteg okvirnog mirovnog sporazuma, odluka konferencije po njenom izvršenju i odgovarajućih rezolucija SB UN. Kao drugo, takva dalekosežna rešenja ne mogu se nametati izvana, već moraju biti predmet suverenog, dobrovoljnog izbora sva tri državotvorna naroda”.[7]
Ocenjujući Izveštaj Incka u celini, predstavnik Rusije je bio jedini član SB koji je obratio pažnju na to da se izveštaji Visokog predstavnika svode na prosto prepričavanje događaja koji su se odigrali u Bosni i Hercegovini. u trenutku kada se to od njega ne očekuje, nego podroban izveštaj o tome kako je ispunio svoje zadatke – zapravo, usmeravanje lokalnih strana na dijalog i pomoć pri traženju dodirnih tačaka. Ništa od toga Incko nije uradio. Naprotiv, umesto traženja kompromisa – prebacio je krivicu na Srbe, uz potpuno odsustvo bilo kakvih efikasnih rešenja. Rusija je pritom direktno nazvala pokušaje Incka da optuži Srbe kao “nezakonite i nekonstruktivne” posebno na fonu prećutkivanja sličnih izjava od strane bosanso-hercegovačkih muslimana i Hrvata.[8] U rezultatu toga, Rusija je ponovo izjavila da je Visoki predstavnik zauzet traženjem veštačkih izgovora za samoodbranu i da se Incko mora skoncentrisati na praktične korake ka zaokretu od ponižavajućeg za suverenu zemlju spoljašnjeg protektorata.
Aleksandar Mezjajev
Fond strateške kulture
_________________________
[1] Izveštaj obuhvata događaje od oktobra 2014 godine do aprila 2015. godine.
[2] Četerdeset sedmi izveštaj Visokog predstavnika za ispunjenje Mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu i trideseti izveštaj pripremljen od strane V. Incka kao Visokog predstavnika.
[3] Vidi paragraf 53 Izveštaja Incka.
[4] Vidi paragraf 74 Izveštaja V.Incka.
[5] Vidi paragraf 68 Izveštaja V.Incka.
[6] Vidi stenogram zasedanja SB OUN 12. maja 2015. godine S.2 // Dokument OUN S/PV.7440.
[7] Vidi stenogram zasedanja SB OUN 12. maJA 2015. godine S.7 // Dokument OUN S/PV.7440.
[8] Pritom se praktično ignorišu izjave drugih strana: bosanskih muslimana koji se zalažu za unitarizam, i Hrvata koji traže stvaranje trećeg entiteta, što se u jednakom stepenu može tumačiti kao kršenje “duha Dejtona”.
