Smrtnost penzionera povećana za petinu?

1
1039

“Smrtnost penzionera povećana za petinu. Vlast umesto da štiti dostojanstvo penzionera, penzionere ubija smanjenjem penzija”.

Sajt Demokratske stranke, 17. 03. 2016. godine

Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić nekoliko puta je ponovio u kampanji da penzioneri više umiru nakon što je novembru 2014. Vlada Aleksandra Vučića smanjila penzije veće od 25 hiljada dinara. Istinomer je ranije negativno ocenjivao izjave državnih funkcionera da su penzioneri dobrovoljno pristali na niže penzije i da je veliki uspeh Vlade što je deficit u PIO fondu značajno smanjen. I u ovom slučaju reagujemo jer je predsednik DS izneo statistički i naučno još uvek neutemeljenu tvrdnju optuživši Vladu da je baš zbog reza na penzijama smrtnost najstarijih sugrađana povećana čak za petinu. Naime, statistički podaci o broju umrlih u Srbiji još nisu objavljeni za 2015. tako da niko, pa ni lider DS i premijer vojvođanske vlade, ne može da kaže koliko je najstarijih sugrađana napustilo ovaj svet prošle godine, niti da li je i koliko povećana smrtnost u najstarijoj populaciji. Takođe, podaci PIO fonda o broju preminulih korisnika penzije tokom prošle godine kažu da je taj procenat daleko ispod 20 odsto. Zato Bojanu Pajtića ocena neistina.

U Statističkom godišnjem biltenu Fonda za penzijsko- invalidsko osiguranje (PIO) za 2015. navodi se da je prošle godine trajno obustavljena isplata penzije je za 91.686 korisnika penzije što znači da je toliko penzionera umrlo dok je u prethodnoj 2014. godini umrlo njih 86.595 ili 5.094 manje. Drugim rečima, prošle godine je umrlo tačno 5,8 odsto ljudi više nego u 2014. godini kada su smanjene penzije. Na kraju 2015. penziju iz PIO fonda primalo je skoro 1,736 miliona građana Srbije.

Da Vas podsetimo:  Vanredno stanje, baklje, šerpe i izbori

penzije
Broj umrlih penzionera / Print Screen

Međutim, ovaj podatak ne govori u potpunosti o pokazatelju smrtnosti koji predstavlja broj umrlih na 1000 stanovnika. Statistički zavod Srbije još uvek nije objavio podatke o broju umrlih u svim starosnim kategorijama za prošlu godinu tako da je zapravo nemoguće komentarisati trendove koji se odnose na tu godinu.

“Poslednje publikovani podaci se odnose na 2014. godinu i nema nikakvih mogućnosti da su političari imali podatke za 2015. ili još bolje 2016. koja je aktuelna”, kaže za Istinomer demograf Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.
Kako je objasnio, u najnovijem periodu (2001-2014) zabeležene su niže stope smrtnosti kod svih starosnih grupa. Najveće smanjenje je kod dece i mladih, umerenije kod sredovečnih, dok je za starosti iznad 60 godina ono značajno manje (naročito kod starih 80 ili više). Kod dece ispod 10 godina starosti stope su duplo niže, kod starosnih grupa od 10 do 40 godina stope su snižene za 30 odsto, a kod starosti od 40 do 60 godina smanjenje stopa iznosilo je oko 20-25 odsto. Isti procenat smanjenja zabeležen je i za starosne grupe 60-79 godina, dok najstarije stanovništvo (80 ili više) ima najmanje poboljšanje, stope su snižene za svega 10 odsto. Smanjenje stopa smrtnosti po starosti zabeleženo je i kod muškaraca i kod žena.

“Smrtnost starih 65 ili više godina nije povećana, naprotiv ona ima jasan trend pada. Iako smanjenje specifičnih stopa smrtnosti nije kao kod najrazvijenijih zemalja, ono je značajno doprinelo povećanju očekivanog trajanja života i kod muškaraca i kod žena”, sumirao je on.

Na pitanje da li očekuje neka značajnija pomeranja u trendovima kad je reč o smrtnosti najstarije populacije, Marinković za Istinomer odgovara:
“Mislim da ih neće biti. Možda apsolutni brojevi pokažu nešto veću smrtnost, jer kontingent rođenih u tzv. baby-boom generaciji je ušao u grupu starih, ali stope smrtnosti ne bi trebalo da rastu”

Da Vas podsetimo:  Slika Skupštine Srbije posle konačnih rezultata korona-izbora

Kad je reč o uticaju visine penzije na dužinu života, stručnjak za penzijski sistem Katarina Stanić kaže da ta veza na primeru Srbije sigurno nije izmerena, posebno ne za ovaj period od godinu dana. U isto vreme, kvalitet života i očekivano trajanje života sigurno da jesu korelisani, i verovatno takve svetske studije postoje, zaključuje ona.

Istinomer

1 KOMENTAR

  1. Demografski podaci, procenti, trendovi i jedna srpska specifičnost – većina penzionera pomaže ili čak izdržava svoje mlađe nezaposlene potomke. Ne ostaje im drugo nega da što duže žive jer od njihove penzije i mnogi unuci hleb jedu. O tome da su najsavesniji u izmirenju komunalnih obaveza ne bih ovog puta, ali i država od njih ima koristi. Samo ih molim da misle na svoje potomke kad budu glasali. Zar ne bi bilo lepo da živimo dostojanstvenije – mladi da rade i izdržavaju svoje porodice a oni stariji da putuju i uživaju u plodovima svoga rada?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime