Sokolsko društvo Inđija

0
187
Foto: printscreen

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1904,  počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću  Austro-Ugarske.  (1 )

Godinu dana posle osnivanja Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima osnovan je Srpski soko u Inđiji  na Krstovdan 27. 9 . 1905. Osnivači su bili : Prota Radoslav Marković; Nikola Janković, upravnik škole; Marko Mićić, trgovac;  Dragutin  Igl, posle rata upravnik škole u Zemunu; Miloš Dević, ratar; Andrija  Kadić, trgovac; Vlajko Savić, stolar i dr. Posle Prvog svetskog rata prva trojica bili su živi i spadali su u među 10 najstarijih članova Sokolske župe Beograd. Prvi starešina bio je nacionalni radnik prota Radoslav Marković, a vođa Andrija  Kadić. Bilo je 16 članova vežbača. Društvo je napredovalo, uprkos tome što su prilike bile nepovoljne, i raspolagalo se sa vrlo skromnim sredstvima. Već sledeće godine društvo je učestvovalo sa 7 vežbača na Vidovdan kod manastira Ravanice. (2 )

Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa  podstarešinom  St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz  Iriga  sa  sterešinom  dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; …. Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko  iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom  i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom  Soukupom  i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog  Sada sa vođom dr. Svinjarcem  i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa  podpredsednikom  Brankom  Cijakom  i delegacija  „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli  su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju.  U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16  kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (3 )

Posle izbijanja Aneksione krize 1908, društvo je pod pritiskom austro-ugarske vlasti obustavilo rad do proleća 1910. Za starešinu je izabran student prava Đorđe Vojnović, a za vođu Đura Popin, posle rata trgovac u Slavonskom Brodu. Počeo je rad na prosveti osnivanjem sokolske knjižnice. Uz pomoć Boška Mašića, vođe sokolskog društva u Staroj Pazovi,  priređena je javna vežba uz saradnju društva iz Stare Pazove. (4 ) Srpski soko u Staroj Pazovi učestvovao je 1907. na dve zajedničke vežbe, u  Vojki  i  Golubincima, sa sokolima iz  Vojke,  Inđije,  Golubinaca,  Čortanovaca  i Sremskih Karlovaca. (5 )

Zbog Balkanskog rata 1912. rad društva bio je obustavljen. Nastavio se 1913. pa je ponovo obustavljen početkom Prvog svetskog rata 1914. Društvo je u proleće 1919. obnovilo rad. Posednik Đorđe Vojnović bio je starešina obnovljenog društva, a krojač Bogdan  Azarić  vođa. Društvu je ustupljena za rad gimnastička sala bivše mađarske škole. Otvorena je ponovo čitaonica, osnovana knjižnica, priređena javna vežba. Rad u društvu je slabio do 1930. Posle sleta u Beogradu 1930. oživeo je sokolski rad u  Inđiji. Osoblje iz državne  željezničke  ložionice, na čelu sa šefom ložionice Ljubomirom Isakovićem nastavilo je rad društva. Pristupili je i nacionalno svesno građanstvo. Krajem 1930. za starešinu došao je ponovo Đorđe Vojnović. (6 ) Društvo u  Inđiji  bilo je deo Sokolske župe Beograd. (7 )

Sokolsko društvo u  Inđiji  svečano je proslavilo Dan Ujedinjenja 1930. i 25 godišnjicu svoga opstanka. Izjutra krenuli su sokoli u povorci zajedno sa predstavnicima mesnih vlasti i kulturnih i humanih ustanova na blagodarenje u obe crkve. Posle blagodarenja sokoli su sa zastavom i predvođeni svojim starešinama, praćeni velikim brojem građana, otišli u gradski park, gde su položili venac na spomenik kralja Petra  I  Oslobodioca. Starešina Đorđe Vojnović održao je govor u kome je istakao, da sokoli polažući venac, jesenjega cveća, odaju pijetet svome Velikom Kralju. Odaju pietet i svima borcima palim za slobodu i građanima  Inđije, palim u ratu. Svi prisutni klicali su : “Slava Mu! Slava Im”. Pred punom salom sokola i gostiju u sokolani otvorio je starešina svečanu sednicu. Sokolsko orkestar svirao je državnu himnu. Prosvetar Mihajlo Prica govorio je o značaju 1. decembra. Posle njega starešina Đorđe Vojnović izložio je istoriju sokolstva u  Inđiji. Na završetku govora starešina je pozvao prisutne da odaju počast umrlim članovima sokola. Svi su ustali i klicali  „Slava!”. Društveni zbor otpevao je  „Sokolsku”. Podstarešina  Radomir Luković govorio je o mnogobrojnim žrtvama palim za slobodu i ujedinjenje i o zadatku sokola u vaspitanju omladine u nacionalnom i viteškom duhu. Sokolski orkestar odsvirao je sokolski marš i time je bila završena svečana sednica. Uveče održana je u sokolani svečana akademija. Društveni pevački zbor, pod upravom Ernesta Novaka, pevao je pesme “Sokolsku himnu” od Bajića i “Sa severa vetar duše” od  Lihoveckog. Pevači i dirigent bili su nagrađeni burnim aplauzom. Ženski naraštaj izveo je  „Polkin ples”, a  „Peticu” članovi. Sala je bila prepuna, došli su i Nemci koji su pratili program sa velikim interesovanjem. Na igranci je svirao sokolski orkestar, pod rukovodstvom Đure  Polture. (8 )

Da Vas podsetimo:  Sin savetnice Vučića ima 21 godinu, a već stasao za parlament

Sokolsko društvo u Inđiji  priredilo je 15. marta 1931 svečanu akademiju.  Na akademiji su 35 sokola i sokolica proglašeni za članove i podeljene su im sokolske značke i legitimacije. Uz zvuke sokolskog marša, pristupili su na  podium  vežbačke  grupe dece, naraštaja, članova i članica vežbača. Na  podiumu  su se svrstali u krug. U sredini su bili starešina Vojnović i sekretar Radišić.  Starešina je pozdravio sokole slavljenike. Naglasio je da je značka samo spoljašnje obeležje sokolstva, a  da nosioce te značke treba da krase i unutrašnje osobine, plemenitost duše, dobroti srca, čistoti misli, ljubavi prema otadžbini i disciplini u društvu, čine pojedinca pravim sokolom. Sokoli su pojedinačno prilazili starešini. On im je predavao značke i legitimacije i čestitao. Posle predaje znački i legitimacija izveden je ostali deo programa. Izvedene su : proste vežbe, vežbe dugim motkama, sa zastavicama i  obručima, vežbe sa lutkama, sa palicama i dve devetke.  Zasluga za uspeh akademije pripadala je načelniku  Černjavskom, načelnici Nadi Petrović, prednjacima Mileni Jovanovićevoj i  Amštatu. Posle programa bila je igranka. (9 ) Društvo je 25 februara 1933. priredilo akademiju. U svom govoru istakao je starešina društva da je svrha akademije da u danima napada  na Savez Sokola pokaže građanima da Sokolsko društvo u  Inđiji  nije klonulo, već da vedra čela i ponosno gleda u budućnost, i da okrepi i učvrsti u verovanju one, koji su se pokolebali u puteve i ciljeve sokola. Na kraju govora pozvao je građane da baš u tim  danima iskažu svoju ljubav prema Sokolstvu, i da pristupe u njihove guste redove. U programu privukao je pažnju nastup odeljenja starije braće sa ljubljanskim vežbama (vežbe za slet u Ljubljani). Na kraju programa istupili su muški članovi u vežbi sa vojničkim puškama. Ta tačka bila je najsnažnija tačka programa, i ostavila je najsnažniji utisak kod građana. (10 )

U Upravi društva 1934. bili su : Starešina Đorđe Vojnović, zamenik Živojin Mitić, tajnik Sava Stevanović, prosvetar Petar  Lozjanin, načelnik Vladimir  Goranović, zamenik Ivan  Ajbek, načelnica Nada Petrović, zamenik  Stefanija  Goranović, …. Članovi uprave bili su : Anica Vojnović, Dane  Drakulić, Milan Petrović, dr. Krsta  Gabrovački, Dragutin  Mihaljević, Đorđe Popović, Petar Dominik, Bogdan  Azarić, Krsta Kovačević, Bogoljub Stojić. Zamenici su bili : Gradimir Mušicki, Mile  Grković, Matija Dević, Vera Popović i Anka Mišić. Revizori su bili : Ignjat  Najhauser,  Dobroslav  Todorović i Marko Vranić. Zamenici su bili : Mirko  Ruševljan, Dragić Matić i Pavle  Panević. U Sudu časti bili su : Živojin Mitić, Milan Petrović, Petar  Lozjanin, Nada Petrović i Anica Vojnović. Zamenici su bili : Dane  Drakulić, Ignjat  Najhauser  i Bogdan  Azarić. (11 )

Sokoli u Inđiji  proslavili su prvi decembar 1934. Ujutro su  su  tiho pošli u  povorci, sa zastavom na čelu, da prisustvuju blagodarenju u rimokatoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Posle blagodarenja položili su venac cveća na spomenik kralja Petra. Pred spomenikom držao je govor starešina Vojnović. Posle je povorka pošla u sokolski dom. Svečana sednica održana je u prisustvu predstavnika crkava, opštine i drugih ureda, i predstavnika svih nacionalnih, humanih i sportskih organizacija. Sokolski dečji hor, pod upravom  Jožice  Škerlj, pevao je Sokolski pozdrav.( 12 ) Godišnja glavna skupština društva održana je 10.2.1935. u prisustvu delegata župe starešine Branka Živkovića. Starešina društva  Đorđe Vojnović otvorio je skupštinu odavši poštu uspomeni kralja Aleksandra. Pročitao je poslanicu Saveza Sokola za Novu godinu 1935. Izabrana je nova uprava društva u kojoj su bili :  Starešina Đorđe Vojnović, zamenik starešine Milan Petrović, tajnik Marko Nikić, prosvetar Petar  Lozjanin, načelnik Vladimir  Goranović, zamenik načelnika Dimitrije Atanacković, načelnica Nada Petrović, zamenica  načelnice  Stefanija  Goranović, …. Društvo je vodilo četu u  Putincima. (13 ) Sokolsko društvo u  Inđiji  priredilo je u svojoj sokolani 12 maja 1935. selo, kojim je proslavila uspomenu na 700 godišnjicu smrti prosvetitelja Sv. Save. U svom govoru prosvetar Petar  Lozjanin  istakao je značaj svečanosti i podvukao da je sokolstvo jedina organizacija, koja u svom nacionalnom, prosvetnom i kulturnom radu u narodu, ide stopama Sv. Save. Đoka Popović predavao je  „Život i rad Sv. Save ”, a Bojana Kovačević i Tihomir Popović deklamovali su  :  „Smrt Sv. Save ” i  „Na Vračaru”. Hor sokolske dece pevao je Svetosavsku himnu, zatim  „Sokolski pozdrav” i nekoliko horskih pesama. S. Škerlj  i  Panević  pevali su nekoliko pesama solo. Romana  Anrat  pratila ih je na klaviru. Deca i naraštaj izveli su sletske vežbe. Prihod je išao u korist socijalne humane sekcije  „Sokolsko srce”.( 14 )

Sokoli Inđije  pohodili su Oplenac 2 avgusta 1935. Pred Sokolskim domom „Karađorđe” Sokolskog društva Varoš Topola, formirana je sokolska povorka, na čelu sa svojom zastavom, koja je pošla na Oplenac. Starešina Vojnović i zamenik starešine Petrović nosili su venac od lovorovog lišća. Na Oplencu sokoli su ušli zadužbinsku crkvu punu naroda, koji je došao da se pokloni grobu kralja Aleksandra. Sveštenik je održao pomen za  upokojenje  duše, pa su Vojnović i Petrović položili na grob venac zahvalnosti. Vojnović je održao prigodan govor. Paroh se zahvalio Vojnoviću na lepom govoru i sokolima koji nisu žalili truda da dođu i da se poklone grobu kralja. Posle su sokoli razgledali hram, i bezbrojne vence kralju Aleksandru. (15 )

Da Vas podsetimo:  Ćuti dobro je, može i gore

Sokolsko društvo Inđija  je svake godine održavalo javnu vežbu, učestvovalo sa svojim vežbačima na sletovima, kao i na javnim vežbama u okolnim mestima. U  Inđiji  je 1932. održan okružni slet. Na sletu je društvo osvetilo  svoju društvenu zastavu, dar trgovca Marka Mićića. Sokolsko društvo  Inđija  proslavilo je svoju 30-godišnjicu 1935. Društvo je maja 1937. osvetilo naraštajsku zastavu, koju je darovao inž. Vlada  Savčić  iz Beograda. Pripreme za izgradnju doma i prikupljanje sredstava počele su 1934. Osnovan je fond za gradnju doma. Sokolsko društvo  Inđija  pristupilo je u jesen 1936. gradnji sokolskog doma  „Kralj Aleksandar Ujedinitelj”. Veliku materijalnu i moralnu pomoć pružilo je društvu tehničko preduzeće  „Labor”  inžinjera  Vlade  M. Savčića  i Aleksandra Acovića iz Beograda, koje je u to vreme gradilo međunarodni put. Plan za gradnju doma izradio arhitekta Đorđe Tabaković iz Novog Sada, a zemljište poklonila je opština  Inđija. Predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić darovao je 4.000  dinara.( 16 ) Sokoli u  Inđiji  osvetili su temelj sokolane 27 septembra 1936. Čin osvećenja obavio je paroh Radoslav Marković, u prisustvu delegata župe Beograd Mire Stojanovića i dr. Branka Čipčića, članova svih kategorija sokolskog društva i većeg broja građana. Posle osvećenja pevan je  „Sokolski pozdrav”. Starešina Đorđe Vojnović govorio je o potrebi i zadacima sokolane. Dom je bio posvećen uspomeni kralja Aleksandra. Župski delegat M. Stojanović istakao je veličinu poduhvata uprave društva zbog podizanja doma. Prosvetar  Lozjanin  govorio je o potrebi gradnje doma koji se mogao urediti prema potrebama, da najbolje odgovara svojoj svrsi. Za gradnju doma priložili su posednik Đorđe Vojnović, direktor mlina  Edo  Bek i industrijalci  Knebl  i Ditrih po 10.000 dinara. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u  Inđiji  priložila je za gradnju doma 5.000 dinara. Prota Radoslav Marković , bivši  župnik Pavle Vlahović, trgovac Timotije Klarić, industrijalac Anton  Astaloš, … podružnica društva Fruška Gora, Predsedništvo Narodne skupštine i arhitekta Đorđe Tabaković po 2.000 dinara. Učitelj Petar  Lozjanin, opštinski blagajnik Dragutin  Mihaljević, štampar Sava Janković, učitelj Đorđe Popović, učitelj  Ignjo  Najhauser, trgovac Marko Vranić, opštinski beležnik Danilo  Drakulić, farbar Matija Dević, apotekar Milan  Grožaj, trgovac Ivan Bart, činovnik Dragić Matić, stolar Lazar Tatić, brijač Bogoljub Stojić, lekar dr. Krsta  Grabovački, krojač Bogdan  Azarić, opštinski činovnik Đura  Imhof, zubar Matija Banić, trgovac  Salamon  Pisker, privatni činovnik Jakob  Knebl, zemljoradnik Velja Živković, zemljoradnik Jovan N. Božić, zemljoradnik Jovan D. Božić svi iz  Inđije  po 1.000 dinara. Upravitelj škole u penziji Nikola Jovanović i posednik Baltazar Šnajder po 500 dinara. Priliko osvećenja naraštajske zastave društvo je primilo 13.000 dinara. Posle čitanja liste priložnika za gradnju doma Petar  Lozjanin  zahvalio se priložnicima. Svečanost je završena pesmom “Oj Sloveni”. (17 )

U društvu je 9.1.1936. priređena zabava. Diletanti su izveli dva Nušićeva komada : „Analfabeta” i  „Dugme”. Pevač i guslar Vučić – Bulatović je uz gusle otpevao  „Smrt Kralja Petra  I  Velikoga” i  „Smrt kralja Aleksandra  I  Ujedinitelja”. Prihod od zabave bio je namenjen zidanju sokolane. (18 )  Starešina slovenskog i  češkoslovenskog  sokolstva dr. Stanislav Bukovski posetio je Beograd 26. januara 1937. Na granici Sokolske župe Beograd dr. Bukovskog dočekao je u  Inđiji  starešina sokolskog društva  Inđija  i član uprave župe Beograd Đorđe Vojinović i prosvetar društva  Inđija  Petar  Lozjanin. (19 )

Sokolsko društvo Inđija  imalo je 31.12.1936.102 člana, 42 naraštaja, 111 dece, sve zajedno 255.  To je bilo 11 pripadnika sokola više nego 31.12. 1935 .(20 )

Sokolsko društvo Inđija  imalo je 31.12.1937.114  člana,  24 naraštaja, 52 dece, sve zajedno 190. U poređenju sa 31.12.1936. bilo je 65 manje. (21 )

Sokolsko društvo Inđija  imalo je 31.12.1938.104 člana, 21 naraštaja, 96 dece, sve zajedno 221. To je bio 31 pripadnik sokola više nego 31.12.1937. (22 ) Sokolsko društvo  Inđija  imalo je 31.12.1939.105 člana, 41 naraštaja, 95 dece, sve zajedno 241. To je bilo 20 pripadnika sokola više nego 31.12.1938. Prilikom okružnog sleta u  Inđiji  28.5.1939. održano je po obaveznom programu takmičenje članova i muškog naraštaja nižeg razdela uz učešće društva : Zemun  I  jedno  odelenje  članova i jedno  odelenje  muškog naraštaja; Batajnica jedno  odelenje  muškog naraštaja; Stara Pazova jedno  odelenje  članova i  Inđija  jedno  odelenje  članova i jedno  odelenje  muškog naraštaja; Rezultati okružnih utakmica bili su : članovi  I  Zemun  I, II Inđija,  III  Stara  Pazova. Muški naraštaj –  I  Inđija, II  Zemun  I  i  III  Batajnica. Takmičio se 21 član i 24  naraštajca. Utakmice je vodio načelnik župe. Prosvetar društva Petar  Lozjanin  istakao je :  „Cilj sokolskog vaspitanja je da , preko pojedinaca, ceo narod preporodi u nacionalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom pogledu. Da prosvetni rad uspe treba radnika, članstvo koje je voljno da ih sluša i uslove za povoljan razvoj. Prilike za prosvetni rad nisu bile povoljne. Za budući rad postoje svi uslovi. Da cela nacija stoji kao  jedna tvrđava, danas je potrebnije nego ikada do sada, a sokolstvo bi trebalo da joj stoji na čelu.” (23)

Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija,  Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na  Zmajevac  (mesto  zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar  Lozjanin. M. Majstorović održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete  Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove  petoletnice  Perko  Mrkajić. (24 )

Da Vas podsetimo:  RIK proglasio listu Aleksandar Vučić – ”Za našu decu”

Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji  sokolski  samaritanski  tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici,  oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić  (25). Sokolsko društvo u  Inđiji  delovalo je do Aprilskog rata 1941. Sokoli su sarađivali sa  Dobrotvornom Zadrugom Srpkinja  u  Inđiji. (26 ) Posle Aprilskog rata 1941.  zabranjen je rad sokolskih društava.

Sokolsko društvo Inđija  obnovilo je svoj rad kao deo Sokolskog saveza Srbije. Starešina je Dušan  Pešut.

Pod pokroviteljstvom opštine Inđija  i u organizaciji Kulturnog centra  Inđija  i Udruženja Kraljevina Srbija 30. septembra 2019. otvorena je izložba  „80 godina od osnivanja Sokolskog Doma Kralj  Aleksandar  I  Ujedinitelj”. Svečanosti je prisustvovao kraljevski par Karađorđević. Prisutnima su se obratili prestolonaslednik Aleksandar, predsednik skupštine opštine  Inđija  Milan  Predojević, direktorka kulturnog centra  Inđija  Ružica Jovanović, starešina Saveza Srpski soko  Jevđa  Jevđević  i autor izložbe Vladimir Vukas. Izložba se sastojala od preko 120 reprodukovanih  originalnih fotografija, sokolskih odela, zastava i delova odeće, sa sletova, razglednica i drugih dokumenata pozajmljenih iz muzeja i privatnih kolekcija. Izložba je realizovana na ideju Predraga Medenice, predsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija. Članovi KUD Soko iz  Inđije  su u narodnim nošnjama dočekali kraljevski par ispred Kulturnog centra. Osnovna škola  „Jovan  Popović”je  poslala 50 najboljih učenika na doček. Nakon otvaranja izložbe kraljevski par Karađorđevića je otišao do parka Kraljice Marije  gde je  prestolonaslednik Aleksandar položio venac na spomenik Kralju Petru  I ,  prvom obnovljenom spomeniku jednom od članova kraljevskog doma Karađorđevića u tadašnjoj Jugoslaviji 1991.( 27 )

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije


Napomene :

  1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“,  Godina  I,  Beograd 1934, str.136-139;J.,  „Karlovački soko”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
  2. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo  Inđija”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7 ,   132;
  3. J . Hanuš, „II.slet srpskog sokolstva u Ravanici”,  „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
  4. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo  Inđija”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7 , str. 132;
  5. M .G .S . „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 135;V., „20 godišnjica staropazovačkog sokolskog društva”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembar 1927, br.18.-19, str. 312; Pavle  Vračarić, „Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8;
  6. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo  Inđija”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7 , str. 132 ;
  7. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48, str. 21;
  8. „Sokolsko društvo Inđija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. januar 1931, br. 1 , str. 5 ;
  9. „Sokolsko društvo Inđija”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 30.aprila 1931, br. 18, str. 3;
  10. „Sokolsko društvo Inđija”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13 , str. 6 ;
  11. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina  I,  Beograd 1934, str.X;
  12. P .L . „Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 3;
  13. P .L . „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10 , str. 4;
  14. P .L . „Proslava Sv. Save ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23 , str. 3;
  15. P .L . „Pohod Sokola na Oplenac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 septembra 1935, br. 33, str. 3;
  16. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo  Inđija”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7 , str. 132 ;
  17. P .L , „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Inđiji”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 16 oktobra 1936, br. 41 , str.3;
  18. „Zabava”,„Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 6;
  19. Brat dr. Stanislav Bukovski”, „Sokolski glasnik“,  Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 1,2;
  20. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
  21. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIIIredovnu godišnju skupštinu  3  aprila 1938  ”,  str. 104 , „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4 ;
  22. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX  redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 41, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
  23. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX  redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”,   21, 34, 45,„Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1940, br. 4;
  24. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;
  25. „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,  „Oko sokolovo“, Beograd 4.februara 1940, br.2;
  26. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87,  „Vardar  XXX  kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
  27. „U  Inđiji  otvorena izložba Srpski soko”, „Udruženje Kraljevina Srbija”, sajt na Internetu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime