Do pre neki dan saveznička idila je izgledala savršena: poslanici stranaka koje su sklopile koaliciju sa SNS-om bez pogovora su u Narodnoj skupštini glasali za sve što predlože naprednjaci, poslušno su pratili njihova istupanja i nikad nisu imali nikakve primedbe ili ih bar nisu izražavali javno.
Sve dok jednome od njih, Borisavu Kovačeviću, iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, nisu popustila trpila, pa se usudio da se pobuni protiv trodnevnog ponavljanja jednog te istog izlaganja poslanika Marka Atlagića, koje se zasnivalo na odbrani lika i dela Aleksandra Vučića, a bilo veoma daleko od dnevnog reda, odnosno, zakona o kome se raspravljalo.
Na to je šef poslanike grupe naprednjaka, Aleksandar Martinović, oštro prekoreo poslanika Kovačevića, a ujedno i sve druge koalicione partnere u Narodnoj skupštini što se ne stavljaju u zaštitu lika i dela Aleksandra Vučića od napada gnusnih opozicionara, već to prepuštaju samo Srpskoj naprednoj stranci.
Ako su poslanici koalicionih partnera, pošto su saslušali drugarsku kritiku najmerodavnijeg skupštinskog čuvara lika i dela Ace Srbina, pomislili kako će se sve na tome završiti, grdno su se prevarili.
Da li slučajno ili namerno, tek jednoga dana dok je vođa naprednjaka bio na službenom putu u Njujorku, poslanik te stranke, a, inače, preletač, Dragan Šormaz izgovorio je u Narodnoj skupštini reči koje će zabrinuti skoro sve koalicione partnere SNS-a, jer će iz njih shvatiti koliko je njihovo savezništvo sa SNS-om krhko i neizvesno.
Dragan Šormaz, za koga se baš ne bi moglo reći kako se često javlja za reč u Narodnoj skupštini, izrekao je ovom prilikom više predloga koalicionim partnerima svoje stranke, za koje veruje kako bi na sledećim izborima trebalo da potraže novi put.
On je, kako se izrazio, odlučio da posavetuje Vučića, šta da radi sa koalicionim partnerima: penzionerima treba smanjiti broj mandata, Vulina je ocenio kao lojalnog partnera, koji treba da ostane u koaliciji, Srpski pokret obnove, takođe; gospodina Nenada Popovića treba pustiti da traži drugi put, što važi i za SDPS; sa SPS-om ne treba praviti koaliciju – vreme je da oni počnu da stiču iskustvo opozicionog delovanja.
Vladimir Đukanović se složio sa kolegom Šormazom i dodao kako razmišljanja o koalicionim partnerima naprednjaka nisu usamljena pojava, ali da to niko neće da kaže.
Zgranuti prozvani dotadašnji verni saveznici, koji su bili uvereni kako im se ništa ne može zameriti na saradnji sa naprednjacima, počeli su da se pravdaju i kukumavče, osećajući kako im se poslaničke klupe u Narodnoj skupštini izmiču.
Izuzetak je bio Šormazov imenjak Palma, koji je rekao da Šormaz u politici vredi koliko i stari šporet.
Zanimljivo je da Veliki kombinator, koji je tih dana boravio u Njujorku, pratio sve što se dešava u Srbiji i smesta slao svoje izjave, za ovu priču o koalicionim partnerima, nije poslao nikakav komentar.
Veoma je teško pretpostaviti kako je Šormaz na svoju ruku odlučio da predloži rastanak sa većinom naprednjačkih koalicionih partnera; još je teže shvatiti što je Aca Srbin zaboravio da su mu glasovi koalicionih partnera i preletanje Dačića doneli pobedu na izborima 2012, a zatim i sledećih godina.
Verovatno se toliko zaneo pa misli kako mu njihovi glasovi više nisu potrebni, dok poslaničkih mesta za istaknute i najvernije članove stranke nikad dovoljno.
A možda je sva ova priča nastala kao nastavak prekora koalicionim partnerima što se ne stavljaju u zaštitu lika i dela Aleksandra Vučića.
Ukoliko im se baš ne sviđa da ga neposredno brane od napada gnusnih opozicionara koji su opljačkali i upropastili sve živo u Srbiji, mogli bi bar da se češće dive njegovim mudrim izjavama i spasonosnim odlukama. Već bi i to mnogo značilo.
