Na sveti praznik Blagovesti, udostojio sam se da posetim nastavnike i učenike osnovne škole Sveti Atanasije Aleksandrijski u Tembisi (Johanesburg), kojima sam držao časove veronauke u periodu od 2008. do 2013. godine. Dočekali su me toplo i srdačno, sa njima svojstvenom skromnošću i ljubavlju. Prijatno su me iznenadili čak i oni najmanji đaci (koji nisu bili u školi u periodu kada sam tu držao časove veronauke) ali koji su verovatno čuli od starijih učenika i nastavnika i u prolazu se svečano rukovali i pozdravljali me rečima: Hello Father Pantelejmon. God bless You!
Sa direktorom škole sam razgovarao o mogućnostima da obnovimo našu duhovnu saradnju i da ponovo započnem sa držanjem časova veronauke i za starije učenike (koji su pre nekoliko godina već pohađali veronauku) i za one mlađe koji nikada ranije nisu prisustvovali časovima pravoslavne veronauke, a u perspektivi i da započnem sa bogosluženjima. Takođe sam im predao poklone (igračke, knjige, crteže, poruke….) koje su mi za njih posala ruska dečica iz Kanade (u istoj pošiljci u kojoj sam dobio od Vladike Jova iz RZC sveti putir, diskos, zvezdu, kašičicu, pokrovce, krst, kandila i tamjan). Dogovorili smo se da odabrani učenici pre Vaskrsa pripreme svoje afričke poklone, crteže i poruke koje ćemo poslati dečici iz parohije RZC u Kanadi na praznik Vaskrsenja Hristovog.
U ovoj školi je do pre nekoliko godina bila i naša pravoslavna parohija Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice manastira Kikos u kojoj je nedeljom služena sveta liturgija (u improvizovanoj kapeli u jednoj od školskih prostorija), gde su se okupljali kršteni nastavnici, đaci i njihovi roditelji i svi oni koji su se pripremali za sveto krštenje. Na žalost, upokojenjem pravoslavnog sveštenika (Južnoafrikanca) koji je bio starešina parohije i ekumenističko-novotarskim zavereničkim progonom moje malenkosti, u ovoj školi sa preko 300 đaka, više se ne služi liturgija niti se održavaju časovi pravoslavne veronauke.
Misija je od samog početka bila organski deo Pravoslavne Crkve koju je osnovao Bogočovek i Spasitelj naš Gospod Isus Hristos. Vreme u kome živimo nam svedoči o apsurdu da oni koji bi trebalo najviše da se trude u misionarskom radu i da pomažu i podstiču misiju – oni je guše i gase i progone onaj deo savesnog sveštenstva koji se iskreno trudi na misionarskom polju duhovnog rada. U ovom konkretnom slučaju prekida pravoslavne misije u JAR, direktni krivci i nosioci crkvenog apsurda gašenja misije u svetoj Pravoslavnoj Crkvi na jugu Afrike su patrijarh srpski Irinej (pop Isajlo koga je Irinej poslao u Johanesburg i pripremio ga za nebivale i nečuvene afere i skandale i misiju sakupljanja materijalnih dobara) i arhiepiskop Johanesburga Damaskin (Aleksandrijska patrijaršija).
Elem, o njima će najbolje istorija, narod i vreme dati svoj nepristrasni i nepogrešivi sud. Naše je da se trudimo na putu Božijem i putu večnog spasenja onako kako su nam predali naši sveti preci, a učili nas naši duhovni učitelji sv. Ava Justin i sv. Vladika Nikolaj preko našeg duhovnog oca Vladike Artemija. Direktoru škole i nastavnicima sam objasnio da nisam više u parohijskom hramu sv. ap. Tome pod okriljem Beogradske patrijaršije verolomnog p. Irineja, već da se nalazim pod omoforom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Artemija – istinskog duhovnog pastira, velikog pravoslavnog duhovnika i čuvara SPC. Pokazao sam im ikone i fotografije koje sam poneo. Zaželeli su da ovekoveče uspomenu na naš novi susret i novi početak, ako Bog da. Fotografije nastale tog predivnog dana prepunog prijateljskih susreta i druženja, prilažem uz ovaj izveštaj.
Molitvama našeg duhovnog oca Vladike Artemija, Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj i spasi nas! Amin!
Arhimandrit Pantelejmon (Jovanović)
Eparhija Raško-prizrenska u egzilu
Johanesburg – Južna Afrika
