Srpski molitvenik Spomenica Milanu Rešetaru

Knjigu „Srpski molitvenik Spomenica Milanu Rešetaru 1512-1942-2012” izdali su Srpska Akademija Nauka i Umetnosti i Fond „Đorđe Zečević” za unapređenje i zaštitu ćiriličnog pisma” u Beogradu 2016. Predrag Piper je urednik edicije Odeljenja jezika i književnosti SANU i Fonda „Đorđe Zečević” za unapređenje i zaštitu ćiriličnog pisma”. Knjiga je štampana u 500 primeraka i ima 279 strana. Urednici su Jasmina Grković-Mejdžor i Viktor Savić. U prvom delu knjige su članci posvećeni dr. Milanu Rešetaru. Milan Rešetar je izdao „Srpski molitvenik” 1938. Molitvenik je bio prva knjiga štampana na srpskom jeziku za Srbe katolike u Dubrovniku i dubrovačkim kolonijama u srpskim zemljama 1512. Urednici su dali biografiju Milana Rešetara. Gordana Radojčić-Kostić je napisala članak Literatura o Milanu Rešetaru. Među autorima priloga okupljeni su proučavaoci istorije Dubrovnika. Irena Arsić je pisala „Od Srpske Atine do jugoslovenske provincije. Kulturne prilike u Dubrovniku Rešetarevog vremena (1860-1942)”. Istakla je ulogu Matije Bana i Meda Pucića u počecima pokreta Srba katolika u Dubrovniku.

O osnivanju i radu srpskih društava pre Prvog svetskog rata u Dubrovniku. Posle 1918. i ujedinjenja pisala je o kulturnom nazadovanju Dubrovnika i o pokušaju kulturnog rada društva Sveti Vlaho u Dubrovniku. Jelica Stojanović je u svom članku „Pristupna akademska besjeda Milana Rešetara „Najstariji dubrovački govor” sažeti iskaz njegovog bogatog naučnog opusa”. istakla da je Rešetar dokazivao da je najstariji dubrovački govor bio štokavski a ne čakavski. Slobodan Remetić je u svom članku „Milan Rešetar kao dijalektolog” između ostalog istakao Rešetarove zasluge za pročavanje moliškog govora u Južnoj Italiji. Zlata Bojović je u spomenici objavila članak „Milan Rešetar kao izdavač dubrovačkih pisaca”. Istakla je da su kritička izdanja dubrovačkih pisaca koja je priredio Milan Rešetar njegov najvažniji doprinos izučavanju dubrovačke književnosti. Gordana Pokrajac u svom članku „Doprinos Milana Rešetara proučavanju dubrovačkih zbornika i molitvenika” istakla pionirski rad „Milana Rešetara u objavljivanju dubrovačkih zbornika i molitvenika. Nebojša Porčić u članku „Milan Rešetar kao istoričar Dubrovnika” istakao je da je Milan Rešetar nije bio po struci istoričar nego filolog i numizmatičar. Kao erudita davao je doprinose u kulturnoj istoriji Dubrovnika kroz popularno-istorijske članke.

Aleksandar Milanović u članku „Milan Rešetar kao tumač i priređivač Njegoševog dela” istakao je Rešetarovu zaslugu za širenje uticaja Njegoševih dela u široj javnosti. Bilo je i zamerki. Rešetar nije dobro poznavao crnogorske govore. Kao priređivač Njegoševih dela bio je i prvi komentator Njegoša. Ipak kao vukovac nije cenio značaj slavenosrpskih pisaca (Sime Sarajlije i Mušickog) za Njegoša i njegovo korišćenje slavenskih reči kao i stvaranje novih reči. Milanović je istakao da je Njegoš koristeći crkvenoslovenske i ruskoslovenske reči davao svom tekstu nijanse koje mu nije omogućavao tadašnji narodni jezik.
Saša Nedeljković je u svom članku „Milan Rešetar u dubrovačkoj štampi” istakao značaj održavanje veza Milana Rešetara i dubrovačkih listova. Kroz članke koje je objavljivao u dubrovačkoj štampi Rešetar je ostajao prisutan u dubrovačkoj javnosti. Dubrovačka društva na čelu sa Maticom srpskom pratila su Rešetarov rad i čestitala mu na priznanjima koja je dobijao.

Od 117 strane knjige tema je Srpski molitvenik. Urednici su napisali uvod „Srpski molitvenik iz 1512. godine”. Date su slike starog Dubrovnika. Branka Ivanović u svom članku „Likovni ukras štampanog ćiriličnog dubrovačkog molitvenika iz 1512. godine” prikazala je širenje štamparstva u Evropi. Jedan od centara štamparstva bila je Venecija. Dala je istorijat porodice štampara Sončino. Frančesko Ratko Micalović je 1510. sklopio ugovor sa štamparom Jeronimom Sončinom u Pezaru. Micalović je 1511. sklopio ugovor sa Perom Ćurkovim Šišićem o formiranju društva. Molitvenik je štampan u Veneciji 1512. Dragana Janjić je u članku „Služba svetog krsta i služba svetog duha u ćiriličkom dubrovačkom molitveniku iz 1512. godine” istakla da je to prva knjiga koja nije štampana crkvenom ustavnom ćirilicom. Zbog sadržaja i slova nije bila prihvatljiva za pravoslavne vernike. Zbog toga je bila namenjena katoličkom crkvenom području.
Vanja Stanišić je u članku „Ćirilica dubrovačkog molitvenika iz 1512. godine” istakla da je Rešetar pisao o skoropisu i zapadnoj ćirilici. Na kraju objavljen je članak Slobodana Pavlovića „Fonološki sistem srpskog molitvenika iz 1512. godine”.

U delu Presnimljena izdanja od 158 strane dat je snimljen tekst rukopisa Rešetarove pristupne besede u Srpskoj Kraljevskoj Akademiji pročitane 7 marta 1941 godine. Budući da je Rešetar živeo u Firenci i nije mogao doći u Beograd, njegovu besedu pročitao je Aleksandar Belić. Dati su snimci Srpskog molitvenika koji je izdao Rešetar 1938. To je bila fotografska reprodukcija na osnovu originala iz Pariške nacionalne biblioteke. Molitvenik iz Pariške nacionalne biblioteke nije imao prvi list molitvenika. Rešatar je koristio naslovnu stranu štampanog izdanja iz 1571. U knjizi je prvi put data reprodukcija u boji prvog i osmog lista molitvenika. Jedini sačuvani primerak čuva se među Retkim knjigama u specijalnim kolekcijama na Američkom katoličkom univerzitetu u Vašingtonu. Promocija je bila 28.oktobra 2017. na Sajmu knjiga u Beogradu. Spomenicu su predstavili akademik Predrag Piper, akademik Jasmina Grković-Mejdžor, dr. Aleksandar Milanović i dr. Viktor Savić.

Pisano je o više o vezi Milana Rešetara sa srpskim društvima u Dubrovniku. Novo je da je donela čestitke Matice srpske iz Dubrovnika i dubrovačkih srpskih i jugoslovenskih društava Milanu Rešetaru povodom izbora u Srpsku Kraljevsku Akademiju 1940. i reprodukcije u boji prvog i osmog lista Srpskog molitvenika. Knjiga je dobila nagradu „Milka i Pavle Ivić” kao najbolje delo u olasti srpske filologije. U članku „Pavle i Milka Ivić” Srpskom molitveniku” u „Politici” G. Aničić je istakao da se tim delom skreće pažnja na ubedljiv doprinos Srba katolika srpskom jezičkom i kulturnom nasleđu koji još nije dovoljno proučen. Knjiga predstavlja kapitalno delo srpske lingvistike.(1)

Napomene :
1. G. Aničić, „Pavle i Milka Ivić” Srpskom molitveniku” „Politika”, Beograd, 4 decembar 2018, kultura;

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije