Šta je pravi razlog manjeg pada BDP Srbije usled krize zbog pandemije?

0
324
Foto: pixabay.com

Tokom više skorašnjih obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića mogli smo da čujemo da će Srbija ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa prebroditi lakše nego sve evropske zemlje, i da ćemo, kada je reč o privrednom rastu, biti najbolji u Evropi. Međutim, uzevši u obzir činjenicu da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, i jedna od zemalja sa najnižim životnim standardom, manji pad, odnosno veći rast BDP, od razvijenijih zemalja, prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, nije nikakva novost, a ovakva poređenja, kako kaže, predstavljaju “mešanje baba i žaba”.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je, sredinom aprila ove godine, objavio novo izdanje studije World Economic Outlook pod nazivom “The Great Lockdown” u kojoj je izneo projekciju privrednih kretanja na globalnom nivou za 2020. godinu. Prema ovoj prognozi, za Srbiju se predviđa pad od 3 odsto.

Naime, procena MMF-a je da će najviše biti pogođene najrazvijenije zemlje kod kojih se očekuje pad od 6,1 odsto, prenosi portal “Nova ekonomija”. Kada je reč o regionu, za BiH i Albaniju se prognozira pad od 5 odsto, dok za Hrvatsku i Crnu Goru pad od čak 9 odsto.

Predsednik države Aleksandar Vučić je u prethodne dve nedelje, u brojnim televizijskim gostovanjima i drugim javnim obraćanjima, ponosno ponavljao ovaj podatak, uz isticanje da ćemo biti “najbolji u Evropi” jer smo se, kako je naveo, “ozbiljno, domaćinski i disciplinovano ponašali u prethodnom periodu”.

“A znate, domaćini ljudi se uzdržavaju u određenim trenucima, vode računa o svom domaćinstvu, da bi to moglo da se pokaže u kriznim momentima. I to se danas vidi. Srbija je ovu tešku ekonomsku situaciju ekonomski čvrsto na nogama dočekala. Ponoviću, uveren sam da ćemo biti zemlja sa apsolutno najvišim rastom u Evropi ove godine”izjavio je predsednik 1. maja na konferenciji za medije.

Samo dan kasnije, u izjavi za Tanjug, Vučić je rekao da se “stidimo da objavimo brojeve MMF-a i Svetske banke, zato što i sami ne verujemo da smo uspešniji”.

“I ja vidim da svi beže od toga da objave. Svi beže da objavljuju brojeve. Zato što smo naučeni samo da kukamo i zato što smo naučeni da govorimo loše. Ali ćemo objektivnim kriterijumima, brojevima koje priznaju MMF, Svetska banka, IBRD, Evropska komisija, dakle svi, po tim kriterijumima – bićemo najbolji u Evropi. I kao što vidite, ja vam to sa mnogo samopouzdanja ponavljam, a znate koliki sam skeptik, i koliko sam oprezan kada o takvim stvarima govorim”, istakao je predsednik.

Da Vas podsetimo:  Korona virus slabiji od sezonskog gripa

Međutim, nismo mogli a da se ne zapitamo, kakva pozadina se krije iza ovih podataka, odnosno, šta je tačno uticalo na to da se za Srbiju prognozira manji pad BDP od drugih evropskih zemalja?

Malo gubimo jer nemamo šta?

Naime, kako za Istinomer objašnjava ekonomista Goran Radosavljević, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, i uz Moldaviji, Ukrajinu, Albaniju, BiH i Makedoniju, zemlja sa najnižim standardom građana u Evropi.

“U takvim uslovima, sa BDP koji je dva puta manji po glavi stanovnika nego isti u Hrvatskoj ili Rumuniji, i gotovo šest puta manji nego prosek EU, manji pad, ili veći rast, je nešto što je, može se reći – uobičajeno, ocenio je Radosavljević.

On ističe da treba imati u vidu i opšte poznatu činjenicu da zemlje koje imaju veći stepen razmene sa svetom, i čiji je BDP u velikoj meri zavisan od toga, imaju i veći rizik da usled krize dožive veći pad BDP.

Međutim, sa druge strane, kako kaže, “njihova šansa za oporavak posle krize je utoliko veća”.

“Srbija i dalje ima visok udeo poljoprivrede u BDP (što je odlika siromašnih zemalja), zatim proizvodnje energije (za domaće potrebe) i sektora države (uključujući obrazovanje i zdravstvo). Ti sektori će imati manji pad ove godine jer na njih, makar za sada, ne utiče značajno Kovid-19”, objasnio je ekonomista, i dodao da je sve ovo “već viđen scenario”.

Kako se prisetio, sve smo to već videli i nakon svetske ekonomske krize 2009/2010 godine, kada su sve zemlje Evrope izašle iz krize već 2012, a Srbija je tek 2016. imala značajnije stope rasta, iako je tadašnji pad u Srbiji bio jedan od najmanjih u Evropi.

Da Vas podsetimo:  Predsednik saopštio rezultate sa nepostojeće liste?

Manje razvijeni – manje pogođeni

Da je uzrok manjeg pada BDP Srbije od ostalih evropskih zemalja upravo struktura domaće ekonomije i generalno manja ekonomska razvijenost države, potvrdio je i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević u nedavnoj izjavi za agenciju Beta, koju je preneo portal “Nova ekonomija”.

“Srbija će zbog pandemije virusa Kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana”, ocenio je Brčerević.

Naime, on je objasnio da će se udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP postepeno smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana, kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali da trenutno “Srbiju od većeg pada BDP čuva manja ekonomska razvijenost od drugih”.

Pobrkani lončići o fleš procenama za prvi kvartal

Često ponavljanu optimističnu prognozu da ćemo biti “najbolji u Evropi”, predsednik Vučić je u jednom od svojih nedavnih obraćanja potkrepio i poređenjem podataka o fleš procenama privrednog rasta Srbije u prvom kvartalu, sa fleš procenama privrednog rasta Amerike i Evropske unije.

“Dobio sam fleš procene za Ameriku, Evropsku uniju, evrozonu i Srbiju za prvi kvartal. Amerika je na oko minus 4,8 rast, EU je na minus 3,5, Srbija na plus 5”, istakao je predsednik.

Međutim, da sa poređenjem ovih brojki nešto nije u redu, ubrzo je ukazao ekonomista Goran Nikolić u nedavnoj izjavi za N1.

Kako je objasnio, “u vesti koju je objavljena u medijima, navodi se da je srpski privredni rast bio pet odsto u prvom kvartalu koji obuhvata i mart, dok su za to vreme SAD i EU zabeležile pad od 4,8 odsto odnosno 3,5 odsto, ističući to kao veliki ekonomski uspeh naše zemlje, ne navodeći da su podaci neuporedivi, jer se za Srbiju rast poredi sa istim periodom prošle godine (tri meseca), a za SAD i EU u odnosu na godišnji rast”.

Ekonomista Goran Radosavljević je za Istinomer takođe objasnio da poređenja koja je izneo predsednik nisu dobra.

Da Vas podsetimo:  Korona virus promenio kurs spoljne politike

Naime, prema fleš proceni Eurostata o prvom kvartalu ove godine, pad BDP u EU iznosi 2,7 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019, a ne 3,5 kako je to naveo predsednik.

Kada je reč o SAD, prema fleš procenama Američkog biroa za ekonomske analize (BEA), u prvom kvartalu ove godine SAD beleže rast od 0,3 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019, a ne pad od 4,8 odsto.

Ovi podaci, pak, jesu uporedivi sa fleš procenom rasta BDP Srbije u prvom kvartalu od 5 odsto, dok su pomenuti podaci koje je Vučić naveo za EU (-3,5) i SAD (-4,8) obračunati u odnosu na godišnji rast tih zemalja.

Mada, Radosavljević napominje da on ostavlja rezervu kada priča o BDP Srbije, jer još uvek nemamo nikakve zvanične podatke. Naime, procenu o rastu od 5 odsto u pravom kvartalu 2020. dao je direktor Republičkog zavoda za statistiku, ekonomista Miladin Kovačević, u izjavi za Tanjug krajem aprila ove godine.

Radosavljević upozorava i da treba imati u vidu da je kriza nastupila tek krajem marta, i da će pravi efekti krize postati vidljivi tek od drugog kvartala, a on, kako kaže, “ne bi bio preterani optimista”.

Podsetimo, RZS je u avgustu 2019. saopštio da više neće objavljivati fleš procene kvartalnog BDP. Direktor Zavoda je početkom marta ove godine u intervjuu za “Danas” naveo da “većina zemalja u Evropi ne računa niti objavljuje takvu procenu, jer ta procena na bazi ograničenog seta podataka nije pouzdana u meri koja bi zadovoljila kako javnost tako i korisnike u sferi odlučivanja”, te da je stoga “RZS prestao da objavljuje takozvanu fleš procenu”.

Tamara Tančić
Izvor: istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime