Taman kada smo se saglasili da je srpska informativna pozornica prevalila još jednu deonicu ka dnu pojavom nekakvog „Srpskog telegrafa“, pored „Kurira“ i „Informera“ (lepih li srpskih imena!), početkom rada novog saziva Narodne skupštine Srbije shvatamo da je do dna još daleko. Želim da to pojasnim sledećim rečima.
Rijaliti šoui su zabava za plebs, za prosti narod kome treba „hleba i igara“ kako ne bi razmišljao šta će sutra da jedu članovi njegove porodice. Gledanje takvih emisija preumljuje narod jer mu polako ali sigurno menja bitne karakterne osobine. Tako smo se podsetili izraza kao što su „prekoplotuša“, „sokačara“ i „poseluša“. A oni oslikavaju stvaranje takvih osobina kod naroda kojim treba vladati u formi kakva je projektovana tamo negde na Zapadu. Ta politika je započeta projektom dovođenja na vlast u Srbiji one političke stranke koja je od svog nastanka iskazivala neviđenju želju za apsolutističkom vlašću. Taj projekat je stvarno započeo čestitkom Tomislavu Nikoliću iz Brisela oko 17 časova, tri sata pre zatvaranja biračkih spiskova, i od Cesida nameštenim rezultatima za Skupštinu, takođe iz Brisela (Londona i Vašingtona) koji su na vlast u Srbiji doveli Aleksandra Vučića. Da se malo podsetimo: dok je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj boravio u Hagu, strani gaulajteri su ostvarivali svoj plan razbijanja te stranke i zadovoljavajući sujetne želje Nikolića i Vučića započeli svoj igranku protiv interesa srpskog naroda.
Posle delimičnog uspeha sa vladavinom nekadašnjih radikala a sada naprednjaka, isti gaulajteri su pokrenuli rezervnu varijantu a to je urušavanje Vučića (ali i same Srbije). A najbolje mesto za to je Narodna skupština iz koje će narod gledati još crnje i gore od onoga čime se bave nekakvi „parovi“ na nekakvim „farmama“.
Do narednih meseci gledaćemo preko plota po sokacima kako se svađaju radikali i naprednjaci, da slušamo brojne činjenice o neverstvu iz vremena zajedništva pripadnika nekada jedne političke organizacije koja je propagirala mnogo toga kome je zajednička karakteristika kada je reč o nacionalnom, teritorijalnom, civilizacijskom za srpski narod a to je lažna nada! Uostalom, počnimo da gledamo prenose iz Narodne skupštine!
Velimir Gajić
Fond strateške kulture
