Tužioce birao režim 2009. i 2010. godine

0
137
Aleksandar Martinović / Foto: YouTube Screenshot

Građani Srbije vrlo dobro znaju da su tužioce birali ljudi iz režima kojem je pripadao i Dragan Đilas i da se to desilo 2009, odnosno 2010. godine. – Šef poslaničke grupe SNS o izboru tužilaca. (N1, 11.5.2020.)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović koji je odlučio da štrajkuje glađu ispred Narodne skupštine, kazao je novinarima da je njegov čin “apel pravosudnim organima da rade svoj posao”. Proteklih dana on je kritikovao nadležne organe, tvrdeći da “tužilaštvo mora da reaguje na to kada bacite narodnog poslanika Marjana Rističevića na zemlju, šutirate ga u glavu, nanesete mu teške telesne povrede”. Nakon što je Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je preduzelo dokazne radnje u ovom slučaju, Martinović je prekinuo štrajk.

Šef poslaničkog kluba SNS je u izjavi za N1, 11. maja, rekao da je pravosuđe potpuno nezavisno od Srpske napredne stranke, ali nije nezavisno od Dragana Đilasa. U toj izjavi, naveo je i da i građani znaju da su “tužioce birali ljudi iz režima kojem je pripadao Đilas, kao i da se to dogodilo 2009. godine, odnosno 2010”.

Ko to bira tužioce u Srbiji?

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, javnog tužioca, na predlog Vlade, bira Narodna skupština na period od šest godina i može biti ponovo biran. Takođe, Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, jeste ta koja bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine.

“Po Ustavu, javne tužioce, na predlog Vlade bira Narodna skupština. Državno veće tužilaca ima skromnu, tehničku ulogu, da sastavi listu kandidata za javne tužioce. Da je izbor javnih tužilaca pod senkom politike, konstatovala je i Vlada Republike Srbije u svom dokumentu, Akcionom planu za poglavlje 23”, objašnjava za Istinomer Goran Ilić, član Državnog veća tužilaca.

Da Vas podsetimo:  Za vlast rezervisano 99 odsto TV programa

Podsetimo, prvi nacrt tog plana predstavljen je 2014. godine, on je i usvojen 2016, a u međuvremenu je objavljena i revidirana verzija.

Uloga parlamenta u izboru tužilaca, politički uticaj na njih i samostalnost koja (ne)postoji tema je brojnih analiza. U ovom slučaju, izjava poslanika Martinovića navodi na zaključak da je tužioce birala samo prethodna vlast, dok je stvarnost takva da tužioce – uvek bira onaj ko je na vlasti.

Mandat Zagorke Dolovac i drugi tužioci

Prema ovlašćenjima kojima raspolaže, Republički javni tužilac Zagorka Dolovac jedna je od najmoćnijih i najodgovornijih osoba u domaćem pravosudnom sistemu. Dolovac je imenovana na tu funkciju 2010. godine, a reizabrana je u julu 2015. godine, kada je SNS već postala najjača politička stranka u Srbiji. Njoj su, dakle, podređeni – svi drugi tužioci.

“Predlogu za njen izbor tada se usprotivio jedino poslanik Narodne seljačke stranke i član kluba SNS u Skupštini Srbije Marjan Rističević.” (Izvor: B92, 22. 7. 2015.)

Iste godine na čelo Višeg tužilaštva u Beogradu postavljena je Nataša Krivokapić. Njeno ime se posle Zagorke Dolovac, može najčešće čuti u medijima, s obzirom kakvi su slučajevi u njenim rukama, iako retko daje izjave u javnosti. Sledeće godine postavljen je i novi tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Za tužioca za ratne zločine izabrana je Snežana Stanojković u maju 2017. godine.

“Mandat RJT od šest godina, kako je propisano u Ustavu, duži je od mandata Narodne skupštine. Na taj način je Ustavom, barem formalnopravno, pružen određen stepen zaštite samostalnosti RJT od političkog uticaja stranaka na vlasti koje su obezbedile potrebnu većinu za njegov izbor. Međutim, činjenica da će prilikom njegovog ponovnog izbora odlučivati neka nova (ili „stara“) politička većina ide u prilog tezi da ne postoje dovoljne garancije samostalnosti u radu RJT, odnosno da ne postoji zaštita od političkog uticaja.” (Analiza ustavnog položaja javnog tužilaštva u Republici Srbiji sa preporukama za njegovo unapređenje, Beogradski centar za ljudska prava, Misija OEBS-a u Srbiji)

Na osnovu podataka sa sajta Državnog veća tužilaca, svi javni tužioci koji sada vrše funkciju, izabrani su – poslednjih nekoliko godina, odnosno – posle 2014. godine.

Da Vas podsetimo:  Plata lekara na Infektivnoj klinici pre sedam godina 64.000 dinara

Pritom, od 2009. godine, odnosno 2010. redovno su birani zamenici tužilaca, koji su potom polagali zakletvu u Narodnoj skupštini koja ih naposletku i bira. Poslednji put se to dogodilo u februaru ove godine, a pre toga i u julu 2019. godine, aprilu i decembru 2018, itd.

Dakle, poslanik Aleksandar Martinović kritikovao je tužilaštvo, koje je potom reagovalo povodom incidenta ispred Narodne skupštine, usled čega je on prekinuo štrajk glađu. Njegovu tvrdnju da je tužioce birao prethodni režim, ocenjujemo kao “neistina”, s obzirom da su svi javni tužioci koji trenutno vrše funkciju izabrani ili reizabrani posle 2014. odnosno nakon što je SNS došla na vlast. Takođe, ne samo da su birani zamenici javnih tužioca, za vreme aktuelne vlasti, već je reizabrana i prva među njima – Zagorka Dolovac.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime