Od Brisela do Njujorka, od razgovora do najave rata – za nedelju dana

Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu – da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu – potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.

Ni u proteklih nedelju dana nije bilo drugačije jer neke nove teme osim takozvane ZSO nema. „Oni” neće o tome, „mi” nećemo bez toga. A sledi i omiljena igra – ko je kriv što razgovor nije ni započet? I druga – šta će reći svet? A onda i vesti o novim hapšenjima Srba na Kosovu, kako pišu mediji „samo zato što su Srbi”. I niko se ne vraća na to da je Vučić u junu pretio da neće sesti za sto sa Kurtijem dok uhapšeni Srbi ne budu pušteni. To je sve toliko učestalo, da se na primer u prelistavanju štampe na jutarnjim programima, takođe pominju samo sporazumi, a ne uhapšeni ili život građana uopšte.

Posebno je interesantno kako su ovoga puta mediji pratili i razgovore u Briselu i dane do zasedanja skupštine UN u Njujorku i kako su parizer pre, a skupe tašne predsednikovih savetnica posle dijaloga privukle više pažnje nego suština ovog procesa. I to ne može biti slučajno, jer u tom odlaganju bilo kakvog napretka ima malo „ćara” za obe strane. Jer dok se veliki lideri i moćni političari Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti privole da stvarno progovore, izgleda da će i ono malo preostalih Srba napustiti Kosovo, pa lideri više neće imati o čemu da pričaju, problemi će im biti rešeni, a „krune će im ostati na glavi” jer eto, niko nije popustio. Koliko god to zvučalo preterano i niko to neće priznati, Vučić i Kurti sa tih propalih razgovora uvek izlaze po malo srećni, pokušavaju da se šale i glume „političke mangupe” i zabavljaju svako svoju publiku, jer su još jednom odložili napredak koji suštinski ne žele.

Već viđena i uvek ista drama odigrala se i ovog septembra, od Brisela do Njujorka – jedno veliko ništa, ni jedne nove vesti nije bilo. Mediji su kao nešto novo prenosili izjavu kako Kosovo neće postati članica UN. To se čak predstavlja kao veliki uspeh, opet bez pomena šta to tačno donosi Srbima na Kosovu.

Ono što je primetno je da za štampane medije i portale Kosovo nije više tema za naslovne strane. Tabloidi razgovore Kurtija i Vučića nisu ni najavili, a i kad su završeni šturo su izvestili da je Kurti upropastio sve. Posle celih nedelju dana nekadašnji „terorista i ludak” postao je tek „tužibaba”, a narednih dana i „uništitelj svakog dijaloga” kako ga je nazvao predsednik srpske skupštine, da bi se posle samo sedam dana u tabloidima vratio na nekadašnju poziciju „onog koji hoće rat”. O suštini briselskih razgovora, o tome na šta je Srbija sve pristala a Kosovo nije, zašto Evropa sve to toleriše- nismo saznali ništa specijalno.

Unapred se znalo da u Briselu nema pomaka

Posle letnjeg raspusta od čak četiri meseca, posle upozorenja EU, kako su tada prenosili mediji bliski vlasti da će Srbija možda trpeti nekakve sankcije i da je to dokaz da je Evropa stala uz Kurtija , predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti došli su u Brisel da konačno naprave neki pomak. Šta se u stvari desilo u Briselu 14. septembra, zašto se o tome tako malo zna i zašto ovaj susret nije pratila uobičajena medijska euforija? Da li zato što je i za Beograd i za Prištinu ovakva vrsta „dijaloga” odavno postala dosadna farsa i nikog stvarno ne zanima da po ko zna koji put dočekuje smrknuta lica državnika koji uzdišu i krive drugu stranu? Ili, bar za srpske medije Kosovo više nije tema koja privlači klikove, dok im se ne sugeriše drugačije?

Izbori se bliže, a političari poput Vučića i Kurtija nisu od onih koji će kampanju bazirati na suživotu i demokratiji, tako da je susret najavljen neutralno i čisto informativno (jer su se tih dana mediji baš bavili parizerom i pojeftinjenjima). Na sam dan razgovora to je bilo na tek dve naslovne strane: Danas je tvrdio da teme ne nameću Beograd i Priština nego zapad, dok je Blic najavljivao da su na stolu izbori, ali i Zajednica srpskih opština.

Predsednik Srbije prvi je saopštio da su pregovori beogradske i prištinske delegacije u Briselu neuspešno okončani, pošto premijer Kosova Aljbin Kurti nije prihvatio kompromisni predlog Evropske unije. Odmah je Kurti rekao da je na stolu bio samo jedan predlog, njegov, a da je Vučić došao praznih šaka, a iste večeri, on je objavio predlog – odnosno redosled koraka u primeni sporazuma iz Brisela i Ohrida. EU sutra daje demanti, bio je njihov predlog, ali iz jula, Blic prenosi Tanjugova saznanja i to samo delove.

Dovoljno da se izazovu nagađanja – šta je to Vučić prihvatio, a Kurti nije hteo da čuje. I jedan od pregovarača Žozef Borelj ponovo je objasnio da srpska strana želi ZSO, nakon koje više neće insistirati na fusnoti i takozvanoj zvedici kad se Kosovo predstavlja na međunarodnim skupovima. Kad dogovore statut ZSO, onda će se posle uzdržavati od nasilja (piše obe strane). Pominje se i ukidanje paralalnih struktura na Kosovu, onih kojima i dalje upravlja Beograd. Međutim ničega od ovoga u provladinim medijima nema.

Ima da je Kurti „srušio dijalog, da ga zanima samo nezavisnost, da je odbio predlog EU, te da je Brisel prvi put priznao da Kurti neće kompromis. Dva dana nakon dijaloga na naslovnim stranama već neke druge teme, osim tabloida Alo koji je celu naslovnu stranu posvetio Kurtiju pored čije su velike slike napisane reči „Srbi će patiti i platiti”, a uz to i vest o prebijanju dva mladića srpske nacionalnosti koji su „navodno napali policajce”. Ista vest je na naslovnu stranu Informera došla tek u nedelju, kada su svi dnevni listovi temu Kosova i pregovora potpuno preskočili

Svakog dana po najviše dve naslovne strane o Kosovu

Od ponedeljka 18. septembra, list Kurir je ubacio nešto relativno novo „Kuda idu razgovori o KiM? EU nema kapacitet, vreme je da SAD konačno preuzme dijalog o Kosovu.” Srpski telegraf isto se drži Amerike, ali ima neke druge izvore. Već uobičajeno „otkriva tajna američka dokumenta” i tvrdi „Kurti kreće u rat protiv Srba najkasnije do 2027!”

Istog dana, prekasno za naslovne strane Aljbin Kurti je na konferenciji za novinare optužio Miroslava Lajčaka specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Prištine i Beograda, da se „pozicionirao“ protiv Kosova. Evropska unija to nije htela čak ni da komentariše već je ponovljeno da Lajčak ima punu podršku kolega.

Sutradan u utorak, ovo je bila važna vest samo za Informer, na naslovnoj strani preneo je da „Kurti tvrdi: EU radi za Srbe”. I list Danas stavio je propali dijalog na naslovnu stranu i pitao da li sledi nova kriza jer Vučić i EU krive Kurtija, a on tvrdi da su evropljani stali na Vučićevu stranu.

U sredu, šest dana nakon neuspelog briselskog susreta, Politika konačno tu temu ima na naslovnici i to kao odjek iz Njujorka, gde je već počelo zasedanje skupštine UN. „Diplomatske packe za Prištinu na Ist Riveru” piše Politika, pa pojačava sa „Zapad stao uz Lajčaka, topli zec za Kurtija”. Od tog dana Informer se „vraća na fabrička podešavanja „ i preko naslovne piše „Šamar za šiptarskog teroristu”. Plus „EU: Kurti prestani da izmišljaš, moraš da osnuješ ZSO”.

U međuvremenu, Petković najaktivniji

Poslednjih nekoliko dana od kako Aleksandar Vučić nije u Srbiji, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković oglasio se više puta. Poslednje obraćanje u sredu uveče, saopštio je da su tog dana uhapšena čak trojica Srba. Očigledno je, kaže, da je Kurti krenuo u realizaciju pretnji posle Brisela, kada je rekao da će „Srbi da plate”. Sad je kaže Petković, dobio nalog od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da krene sa procedurom za sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na Kosovu i nameri kosovskog premijera Aljbina Kurtija „da etnički očisti Kosovo” od Srba. Samo nekoliko sati pre ovog nastupa Petković je odgovorio na pretnje ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalja Svečlje da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti uhapšen ako, kako prenose prištinski mediji, pokuša da dođe u Gračanicu bez odobrenja Prištine.

„Nije slučajno ova pretnja izrečena na dan kada će predsednik Vučić u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da održi istorijski govor i ukaže na probleme srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i nikakve pretnje iz Prištine to ne mogu da bace u drugi plan. Zato bolje da Svečlja i Kurti pažljivo slušaju taj govor i hvataju beleške, umesto da se zanose besmislenim pretnjama”, poručio je Petković i time pokazao da ne zna baš tačno kada Vučić treba da govori, ali nije u tome poenta. Nego da se pomene porodica Vučić koju na Kosovu opsesivno mrze i da ocena da je ova izjava „samo nastavak nasilničke, preteće, antisrpske, mrziteljske politike Prištine prema svemu srpskom”. I za kraj „Mogu Svečlja i Kurti da prete Vučiću, ali ne mogu ga nikada sprečiti da pomaže srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, niti će ga njihove pretnje i provokacije ikada zaplašiti i zastrašiti, već će se još snažnije boriti za interese svog naroda”, istakao je Petković i tako nastavio tradiciju svojih prethodnika na toj funkciji Marka Đurića i Aleksandra Vulina.

I Vučić najavio svoj istorijski govor

Iz Njujorka se više puta medijima obratio i sam predsednik Vučić, koji kao da nije znao da je Petković sve već rekao, pa je ponovio jedno po jedno. I on je sam najavio svoj govor, do duše za četvrtak. „Kao politički veteran, kao neko ko će najverovatnije biti najduže na vlasti, želim da ostavim svoj pečat. Biće u pet sati popodne po srpskom vremenu, a govoriću činjenice, istinu i verujem da se mnogima neće dopasti” – istakao je predsednik.

Ponovio je da će Srbija će zatražiti „sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN zbog kako je navedeno namere Aljbina Kurtija da etnički očisti prostor Kosova gde srpski narod živi na svojim vekovnim ognjištima”. I on je pričao o Srbima uhapšenim pod optužbama za ratne zločine, i o slobodi za koju ćemo se boriti oslanjajući se na Evropu, ali i na Kinu i na Rusiju.

Ko se seća od čega smo počeli

Ona zaštita srpskog naroda sa početka, ponovo se usput izgubila. Branićemo Srbe, samo se ne kaže kako. Nije ni jednog trenutka jasno, šta je naša politika, u kom pravcu ide država i još manje ko su nam saveznici kada je reč o Kosovu. Jer već u četvrtak novine bliske vlasti pišu da „Britanci obučavaju Kurtijeve specijalce”, a provladina Politika da o Kosovu treba da raspravlja SB (zanemarujući da je ovaj zahtev sam Vučić najavio još u avgustu, tek pošto su Dveri već pitale da li je potpuno odustao od te ideje). Informer je nastavio sa „Vodite ga u ludnicu”, Kurtija naravno,a Večernje novosti poentiraju, preko cele naslovne „Kurti hoće rat, preti Vučiću i hapsi Srbe”. Isti onaj Kurti sa kojim je pre smo nedelju dana predsednik Srbije seo za sto i hteo dijalog.

autor:Mirjana Nikolić