Čudo jedno, kako u ovoj balkanskoj močvari uspevaju one žabe sklone potkivanju. Malo, malo pa negde neka podigne nogu očekujući, valjda, zlatnu potkovicu u zamenu za besmisleno kreketanje, za višak revnosti i snishodljivosti spram „civilizovanog“ sveta i njegovih dostignuća. Ili nam, pak, iz naše žablje perspektive sve budalaštine, perverzije i nonsensi naprednog dela planete izgledaju kao neupitan svetli primer koji se ima slediti po svaku cenu. Makar nas to negde u dnu srca krvavo žuljalo i kosilo se sa našim nazorima, logikom, na kraju i sa tradicijom od koje se ovde sistematski pravi bauk pa ona više gotovo da nema nijednu pozitivnu konotaciju već je postala sinonim za retrogradnost, primitivizam i zatucanost.
U najnovijem slučaju korak sa svetom hvatamo po pitanju ozakonjenja istopolnih brakova pa će nam se – ako budemo radili predano na tom gorućem problemu ovog društva a ne sumnjam da hoćemo – koliko za godinu dana pred matičarima na vernost do groba momak zaklinjati momku a devojka devojci. A posle će, naravno, živeti srećno do kraja života u ovoj uređenoj državi u kojoj sve ostalo idealno funkcioniše, samo smo,eto, malo kasnili sa ovom regulativom ali će i to biti ispravljeno.
Jer, kako poručuju iz ovdašnje komisije za izradu Građanskog zakonika koji će regulisati gej brakove zakon će biti gotov do kraja ove godine i predat Vladi Srbije, koja dalje treba da ga prosledi Narodnoj skupštini na usvajanje. Po njemu će LGBT osobe moći pred matičarem da registruju partnerstvo i da imaju sva prava kao i bilo koja druga bračna zajednica u našoj zemlji, dok usvajanje dece još neće biti moguće. Što ne znači da u nekom sledećem žabljem potkivanju i to neće doći na red, samo da naši zakonodavci otkriju kako su u Kanadi već administrativno „ukinuli“ oca i majku pa u zvaničnim formularima i dokumentima postoje samo – roditelji.
A kako je Crna Gora u evroatlanstkim integracijama i u svemu drugom ispred nas, tamo je već otvorena javna rasprava o nacrtu Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola pa je za očekivati da će Mašan i Vuksan pre Radojice i Milojice moći da kažu sudbonosno “da”.
Da se razumemo, nije nam namera da ičim dovodimo u pitanje bilo koje pravo gej populacije pa i pravo na brak ali ovde se suštinski radi o nečem drugom, mnogo problematičnijem i urgentnijem a tiče se licemerne pokvarenosti ovih država koje se diče kićenjem LGBT svatova dok u permanentnom stanju svake druge obespravljenosti drže i gej i strejt populaciju.
Koja prava imaju radnici? Kome da se žale penzioneri čija je imovina opljačkana zarad lepe slike državnog budžeta? A kome diskriminisani po političkoj liniji i po nepotizmu, kome novinari kojima se preti i na koje se puca? Na koju adresu da pišu domaći preduzetnici čijim novcem se časte strani investitori putem državnih subvencija? Na kakvu pravnu zaštitu mogu da računaju trudnice koje poslodavci otpuštaju ili ne vraćaju na posao i kome da se žale buduće uposlenice kad ih na prijemu za posao pitaju – da li nameravaju da ostaju trudne? Koji zakon i koja sistemska zaštita je na strani žena i dece koje ludaci ubijaju kao zečeve? Koji to zakon i kakvo pravosuđe dozvoljava da ulicama naših gradova špartaju kriminalci sa desetinama krivičnih prijava u dosijeima? Kojim je to aktom regulisan minimum dostojanstva starih i nemoćnih? Gde su prava pacijenata ali i lekara koji za jednu smenu treba da pregledaju trideset pacijenata ? I tako redom.
Regulišite gospodo ove sitnice, pa ćemo onda lako na svadbu Milojici i Mašanu.
Ranko Pivljanin
iskra.co
