Uzalud saginješ glavu, sve ti vidim u očima

1
818

Te nesretne 1999. godine nije se desilo samo bombardovanje, već, nažalost, i pregršt drugih slučajeva koji su nekima otvorili, a nekim zatvorili oči koliko je bilo štete u vladavini velikog im Slobodana Miloševića. Onima kojima su se oči zatvorile možda se više nikada neće otvoriti, ali ako (kud i za ovo u tekstu nađoh mesto) postoji nešto lepo na nebesima, dobiće svoje nagrade na nekom boljem svetu. Rekosmo – lepi svet! Neki, tamo gore! Ne, ne pričamo o Srbiji u kojoj nema agresije, nema ubistava i pozivanja na linč novinara koji se označe kao izdajnički, američki i potpukljeni. Sve se rađa iz kamena i blata, izvire i nastaje iz vode, od vode i na vodi, a zaboravljaju (ako ih je to ikada i interesovalo i ako su imali dovoljno informacija) da je Veliki Vođa imao velika udela u upadima u redakcije, stvaranju atmosfere straha i linča, progona neistomišljenika onomad kada je drugi Veliki Vođa bio na čelu svoje jadne i napaćene zemlje.

Ponekad pomislim da je Slavko Ćuruvija napravio veliku grešku što se nije, a kako je želeo neko vreme, posvetio manekenstvu i otišao negde daleko, ali ne na nebesa. Velikim ljudima, velika lutanja. I čini se, ako ne grešim, da je tanak led za velike korake. Ima i ona, koja mi sada pada na pamet, a koja je daleko od ovde sklone i upotrebljive, „kako radiš, tako će ti i biti.“ Zar je sloboda morala da umre? – kriknuće neki glas slobode na nekom slobodnom otoku. I o kakvom, zabogamiloga, slobodnom novinarstvu danas govorimo?! Sa kim?! Da li ga vide samo premijerka i njeni poslušni ministrići pod budnim okom Aleksandra Vučića koji je, ironijom, u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja.

Dobro, da li se i ministri za nešto pitaju ili postoje samo onako, statički, slušajući sve radio talase koji kao najlepša muzika dolaze od Vođe ka nižim slojevima stepeničaste vladajuće manjine. Zar je onda bila sloboda sa 17 hitaca ubiti profesiju, ubiti čoveka, zaustaviti vreme, i može li se, kako onomad reče Zoran Đinđić, sistem zaustaviti, da ga ne bude, da prestane da postoji?! Ako uzmemo da je na sahrani Slavka bila tek šačica novinara i da je među kolegama bilo i onih koji su pozivali na linč, o kakvoj saradnji, kolegijalnosti, pravdi govorimo?! Ali ako je Vuk (Vučić) nekad bio takav, da je upadao u redakcije i pretio, kako se to sada promenio, okružio se velikim dušama, takoreći dušebrižnim, koje dele pravdu i pronalaze ubice.

Ipak, ne razumem još jedno… Zašto se Slavko toliko poneo da je održavao skoro svakodnevne kontakte sa Mirom Marković?! Verovatno se vodio onom da ako želiš nešto dobro uraditi moraš se dobro prilagoditi pa delati. To me podseća i na Đinđića koji je mirio nepomirljivo, želeo nezamislivo i verovao u dobro do smrti. U saradnju. U entuzijazam. Možda čoveka i ne ubija vreme, ne ubija bolest, drugi čovek – nego energija. U zemlji koja propagira zlo, entuzijazam dobrih tumači se kao ugrožavanje loših. I ono što od tih loših dolazi, pripisuje se dobrima. Tako Mira Marković Slavka optužuje za pretnje. Od radikala Šešelja i Velikog Vučka nije se moglo živeti. Neprestano su pozivali na linč, pretili, vršilu upade. Govorili da će se svetiti. Da. Ovi isti koji opozicionare, od kojih podmetnuti Obradović kvari svako dostojanstvo protesta, nazivaju fašistima.

I danas, kada imamo uhapšene za ovaj monstruozni zločin i dalje nemamo, kao i kod mnogih drugih ubistava, nalogodavca i izvršitelja. Nesretni Vučić možda bolno i samilosno saginje na sve glavu, govoreći, skoro, poput Slobe „Niko ne sme da vas bije!“, tj. „Niko nema pravo da ubije bilo koga.“, tako prokleto emotivan i osećajan, ali uzalud. Kako kaže ona poznata i dobra stvar „uzalud saginješ glavu, sve ti vidim u očima“, a da li on zna i nešto više što mi iz celokupnog slučaja koji se razvija od davne 1999. ne znamo, eto i nastavka „znam da više nisi dete, ti si žena koja tajnu zna.“ A mi je, izgleda, nikada nećemo saznati možda baš zato što je već i znamo.

Katarina Despotović

1 KOMENTAR

  1. Koliko Katarina Despotovic ima godina, obrazovanja, inteligencije, pameti, drskosti i bezobrazluka da ONA proglasava Slobodana Milosevica za stetnog politicara po Srbiju, a sve nas koji se sa tim ne slazemo….za slijepce !!!!
    Poslije svega sto smo mogli vidjeti i cuti na sudjenju Milosevicu u Hagu, poslije saznanja sta je sadrzavala ponuda iz RAMBUJE da bi se navodno sprijecilo bombardovanje Srbije, poslije provale Wikiliksovih depesa, poslije bombì sa osiromasenim uranijom, poslije neeksplodiranih krstarecih raketa iz kojih se jasno vidjelo da su isprogramirane nekoliko godina prije upotrebe, poslije izjava tada koju kljucnih ljudi u medjunarodnoj zajednici…………poslije ……mogao bih do sutura………
    Treba biti jedno veliko , glupo, bezobrazno i drsko GOVEDO i uhvatiti se na udicu NATO saveza, Amerike i E.U. ,!!Krivica Milosevica pada na Srbiju, preciznije na Srpski Narod sa jedne strane i oslobadja krivice AGRESORE sa druge strane!!! ;
    Ukoliko netko iz bilo kojih razloga mrzi Milosevica……..razumijem i prihvatam, ali ukoliko netko , da bi bacio u blato omrzenog Milosevica, unistava cjelu Drzavu i Narod…..ne trudeci se da razdvoji laz od istine, dokaz od insinuacije, pravdu od nepravde……….e onda se protiv takvih, mi koji volimo i svoju Drzavu, i svoj Narod, moramo se boristi svim sretstvima!!!
    Isto je vazilo i vazi za sve one koje su Amerikanci i zapadnjaci instalirali poslije ” petooktobarskog prevrata” , Djindjica , Tadica i sada Vucica!!! U ovom prelomnom trenutku ne zanimaju nas IDEOLOGIJE, partizani ili cetnici…….Bitno je da su patriote i da se bore iskljucivo za interese SRBIJE
    Znamo kako su Ameri “smjenili” Djindjica, Tadic nije htjeo da IZDA vise……da lì se Vucic zaustavio u svojoj veleizdaji i da lì bi bio bolji za Srbiju od novog Americkog kandidata???
    Znam da je Vucic prokleto los………………Tadic je bio bolji…….Djindjic……..

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime