Vanredno stanje

0
715
Foto: pixabay.com

Korona je stigla, uvedeno je vanredno stanje –  Neću ovde o tome da li je u postojećoj situaciji trebala (smela) da se donese odluka o vanrednom stanju ili odluka o vanrednoj situaciji, što su dve sasvim odvojene kategorije – i ko ih donosi, i kako ih donosi, i po merama koje se primenjuju i po sankcijama koje se izriču (vidi o tome tekst Rodoljuba Šabića objavljen na Peščaniku pod naslovom Stanje ili situacija, pitanje je sad, od 15.3.2020).

Spadam u one koji pandemiju korone shvataju veoma ozbiljno, veliki sam protivnik neozbiljnog shvatanja ove pošasti – kako je u početku bilo, i prethodnu napomenu nikako ne treba shvatiti u smislu negiranja ili neprimenjivanja mera koje su uvedene. Suština je u tome da i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kojim je regulisana vanredna situacija, takođe raspolaže dovoljnim (i dovoljno strogim) aresenalom mera koje bi se u nastaloj situaciji mogle primeniti, jer je taj zakon za takve situacije i donet.

Napomenuo bih takođe da ova pošast nije politički obojena, te da bi dok ona traje, trebalo zaboraviti na političke razmirice između vlasti i opozicije i to bi podjednako moralo da važi i za jedne i za druge – ako su u antičkoj Grčkoj prekidani ratovi za vreme olimpijskih igara, mogao bi i ovde taj rat da bude prekinut. To naravno ne znači da pojave te vrste ne bi trebalo kritikovati, bez obzira sa koje strane dolazile.

* * *

No, da se vratim na mere koje su uvedene i koje, kao što rekoh valja poštovati, što ne znači da one “u hodu” ne bi mogle da budu i dopunjavane, odnosno poboljšavane. 

Pojavila se vest da zaposleni u javnim službama ne moraju da dolaze na posao, a tretiraće se kao da su na poslu, dakle i platu će da primaju. I niko ne bi imao ništa protiv te širokogrudosti koja se ispoljava prema njima – koji su u sektoru potrošnje, kada bi isti ili bar sličan tretman imali i oni koji su zaposleni kod privatnih poslodavaca – a koji su u sektoru proizvodnje iz čijih se poreza i doprinosa i isplaćuju oni iz javnih službi, jer su problemi dolaska i odlaska na posao, kao  svi ostali problem vezani za ovu pandemiju jednaki i za jedne i za druge. Nije dovoljan razlog što su oni u nadležnosti privatnih poslodavaca a ne države. Država se hvali budžetskim rezervama, daje donacije i “Kurti i Murti”, pa mogla bi iz tih rezervi, dok ovo stanje traje, da i privatnim poslodavcima da neke olakšice u vidu smanjenja nekih od fiskalnih obaveza, na primer.

Slično je i sa penzioneerima – penzioneri ne moraju da plaćaaju komunalne usluge u ostavljenom roku – saopšteno je iz prve, ostali da – a i oni će, kao i penzioneri, da stoje u redovima i da se izlažu zarazi, pa će potom kad dođu kući da je prenesu i na penzionere.

Ili, registracija vozila – kažu da će policija tolerisati istek važeće registracije, ali – da li će i osiguravajuća društva tolerisati istek obaveznog osiguranje za štetu pričinjene trećim licima, koje se kao što je poznato, vezuju za trajanje registracije.

Ne znam da li je tačno da lekari i zdravstveno osoblje po bolnicama nemaju zaštitne maske, a aktivisti – mahom regrutovani iz redova vladajućih stranaka radi pomoći penzionerima, budu opremljeni kao da su Kinu krenuli, ali znam da se maske isporučuju samo “državnim” apotekama, a privatni apotekari ih nemaju čak ni za ličnu upotrebu, što je apsolutno nedopustivo, pa bi bilo interesantno znati ko je to smislio i ko mu je u tome pomagao (nisam ovo poslednje prepisao od Predsednika, koji ovo pre neki dan reče – ja sam to davno pre njega napisao iz čega zaključujem da me i on čita).   

Zašto je potrebno da kafići i restorani (sem onih koji su u sklopu smeštajnih kapaciteta) rade i dalje? Šta znači brojčano licitiraanje – 100, 50 ili neki drigi broj gostiju i sad imamo pojavu da deca ne idu u školu već sede u kafićima. 

Kako mediji prenose, Nemci su, na primer, u tom pogledu, znatno rigorozniji:

“Slobodno vreme: Kafići, klubovi, diskoteke i pabovi moraju se zatvoriti. Isto tako pozorišta, opere, koncertne dvorane i muzeji. To se odnosi i na sajmove, izložbe, bioskope, zoološke vrtove, kockarnice, kladionice i bordele. Igrališta za decu će takođe biti zatvorena.”

* * *

Opravdano je od najviših državnih zvaničnika – Predsednika, Ministra unutrašnjih poslova i drugih osuđena vest koju je navodno plasirao Boško Obradovič,  jedan od opozicionih lidera , da se negde na Avali gradi šatorsko naselje za smeštaj obolelih od korone. Ta vest je glupa, ko god da je u pravu – Boško Obradović, ako to nije tačno, a vlast ako je tačno, jer ako se čak i ukaže potreba za nečim takvim, poljske bolnice se u ratnim uslovima – vanredno stanje je prvenstveno i namenjeno za ratne uslove, podižu jako brzo. 

Na drugoj strani, niko iz vlasti da se oglasi povodom otvorenih pretnji “patriotskog” pokreta Levijatan, koji će kontrolisati čak i ono što se objavljuje na društvenim mrežama i – po svojoj proceni, odlučivati šta je patriotsko a šta nije, te u tom smislu, a u saradnji, kako kažu, sa policijom lišavati slobode one nepodobne. Hoću li ja, nakon ovog teksta, na primer, da strahujem da će me Levijatan posetiti i lišiti slobode? 

Mnogo toga još tu treba da se doradi i, kako rekoh na početku, bilo bi uputno da vlast tome pokloni odgovarajuću pažnju. 

I na kraju da vas posle ovog sumornog prikaza malo razveselim jednom objavom koju sam video na fejsbuku – žao mi je što nisam upamtio ime autora, rado bi ga naveo:

Žali se jedna majka Ministru prosvete – Moje dete jutros nije moglo da pohađa prvi čas nastave organizovane preko RTS-a. Imamo jedan televizor u kući, a baba zasela, neće da propusti emisiju – Jutro sa Sarapom.

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime