Vinča: Tanjug javlja, jer mi ne možemo

0
175
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović (printsc)

Dok građani tvrde da Vinča gori i doprinosi već zagađenom vazduhu u Beogradu, iz JKP „Gradska čistoća“ uveravaju da na ovom smetlištu nema vatre, već samo dima, a da stanovnici Beograda ne moraju da se brinu zbog zagađenja. Ekipa Istinomera otišla je da proveri šta se zaista dešava u Vinči, ali nam ulaz nije dozvoljen. Sa druge strane, agenciji „Tanjug“ danas je bilo omogućeno da snima i fotografiše unutar deponije. 

Vest o tome da se srpska prestonica našla pri samom vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu odjeknula je u javnosti prethodnih dana, budući da su podaci sa sajta “AirVisual”, koji se bavi kontrolom kvaliteta vazduha, pokazali da se Beograd na ovoj neslavnoj listi našao čak i ispred Pekinga i Džakarte. U isto vreme do medija je stigla i informacija da deponija u Vinči ponovo gori, a Inicijativa “Ne davimo Beograd” upozorila je da vlast ne obaveštava javnost o ogromnoj zagađenosti vazduha, i tim povodom je najavila protest.

Toplo vreme i saobraćaj, kako kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan glavni su “krivci” za to što je u poslednjih nekoliko dana vazduh u Beogradu u velikoj meri zagađen. Ministar, međutim, u “krivce” ne ubraja i to što se sa deponije u Vinči već nekoliko dana širi dim. A sa njim su, čini se, saglasni i Zavod za javno zdravlje i Gradska inspekcija koji su bili u Vinči i utvrdili da opasnosti po sugrađane i životnu sredinu nema.

Gde ima dima…

Kako bismo na licu mesta proverili kakva je situacija na smetlištu , otišli smo na deponiju u Vinči. Međutim, iako smo od JKP “Gradska čistoća” na vreme zatražili dozvolu za fotografisanje, ulaz nam je bio uskraćen. Sa druge strane, ekipa novinske agencije “Tanjug” je, kako nam je i rečeno i na samom ulazu, dobila dobila odobrenje za ulazak i snimanje deponije.

Da Vas podsetimo:  Zašto je Beograd potopljen, a Šabac bezbedan evropski grad?

Na pitanje zašto nam nije dozvoljen ulaz, dok Tanjugu jeste, iz Gradske čistoće su nam odgovorili sledeće:

“Zbog ometanja procesa rada prisustvom medija na telu deponije, što se pokazalo u prethodnim danima, nažalost nismo u mogućnosti da izađemo u susret svim medijskim zahtevima za snimanja ili fotografisanja deponije. Kako mediji ne bi ostali uskraćeni za neophodni materijal rada, dozvoljeno je prisustvo medijskim agencijama, te od njih, svi zainteresovani, mogu preuzeti materijal”.

Aktivisti inicijative “Ne davimo Beograd” kažu da su posetili deponiju u Vinči 26. oktobra, nakon čega su objavili da je ta deponija u plamenu.

“Pored potvrda koje smo dobili od zaposlenih, i pored zabrane prilaska uspeli smo da se probijemo do mesta na kome se jasno može videti ogromna količina dima koji se širi sa deponije”, navodi se u saopštenju inicijative.

Direktor JKP „Gradska čistoća“ Marko Popadić, pak, tvrdi, da otvorenog požara nema, niti ga je bilo, a da se na društvenim mrežama pojavljuju snimci od pre nekoliko godina kada je na deponiji bilo nekoliko otvorenih požara.

Da otvorenih požara nema tvrde i iz Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima.

„Na deponiji Vinča nema otvorenog požara pa samim tim ni opasnosti po ljudsku i životnu sredinu kao i kvalitet života naših sugrađana, utvrdile su stručne ekipe JKP „Gradska čistoća“, Sekeretarijata za inspeksijcke poslove, kao i sektora za vanredne situacije koje su od petka na terenu“, navodi Sekretarijat.

Međutim, Sekretarijat za zaštitu životne sredine navodi da požara na deponiji ipak ima.

“Požari na deponiji Vinča, stihijski se pojavljuju svake godine u zavisnosti od pokretanja klizišta deponovanog otpada. Oni su posledica oslobađanja metana nastalog anaerobnom razgradnjom deponovanog otpada“.

„Koji god indeks da uzmemo vazduh je vrlo loš”

Da Vas podsetimo:  Dušan Petrović i Nebojša Zelenović poslali zaštitnika građana da ih zaštiti od građana!?

Osim dileme da li je požara bilo ili ne, u javnosti se ovih dana povela i polemika oko pouzdanosti podataka koji su građanima na raspolaganju, kada je u pitanju beleženje koncentracije štetnih čestica u vazduhu.

Naime, Gradski zavod za javno zdravlje oglasio se povodom podataka koje je objavio sajt “AirVisual”, tvrdeći da podaci sa ovog sajta “nisu precizni”.

„Sajt ‘AirVisual’ je jedna demonstracija moći obrade velikog broja podataka u realnom vremenu, međutim, nije do kraja jasno odakle ti podaci potiču, koji je njihov kvalitet kao samih podataka i načina na koji se oni obrađuju“, kazao je za N1 Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Međutim, ovu tvrdnju Šoštarića demantuje činjenica da zapravo jeste poznato odakle potiču podaci sajta “AirVisual” za Beograd – oni se sakupljaju sa pet državnih stanica – mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha.

Aleksandar Macura iz RES fondacije, koja je u prošlosti više puta ukazivala na problem zagađenosti vazduha u Srbiji, za Istinomer ističe da je cela ova priča nastala “na lošem tragu”, budući da, kako kaže “svi sajtovi koriste podatke Agencije za zaštitu životne sredine” i da je jedina razlika zapravo u računanju drugačijeg indeksa.

Naime, Macura navodi da postoji “milion indeksa” i da u tom smislu ne postoji standardizovano rešenje, kao i da on “ne primećuje nikakvu bitniju razliku u merenju naših indeksa poslednjih dana”.

“Mene lično ne zanima da li smo najzagađeniji na svetu ili smo osamdeseti, dokle god smo preko granica koje su prihvatljive”, ističe Macura i dodaje da “koji god pokazatelj da uzmemo nalazimo se u situaciji koju treba da menjamo, i koji god indeks da uzmemo vazduh je vrlo loš”.

Kada je reč o indeksu koji računa sajt “AirVisual”, Macura navodi da se oni “nisu naročito proslavili objašnjenjem svog indexa”, te će, po njegovim rečima, “laici u ovoj materiji tu teško moći da se snađu”.

Razliku između podataka sa sajta “AirVisual” i “Beoeko” Šoštarić je za N1 objasnio time da “inostrana kompanija verovatno koristi druge kriterijume” i istakao da je “jednom prilikom oko podneva video na ‘AirVisual’-u da je Beograd četvrti najzagađeniji grad”,  a da je vazduh u tom trenutku bio odličnog kvaliteta“.

Na nedostatak pravovremenog informisanja građana od strane nadležniuh institucija, o kvalitetu vazduha koji udišu, ukazivalo se i ranijih godina, kao i o odsustvu svesti kod građana o posledicama koje nastaju usled zagađenog vazduha. Jasminka Young iz RES fondacije je za nedeljnik “Vreme” navela da smatra da je razlog za to informisanje kojim se ne pruža prava slika stanja, kao i da izveštaji nadležnih institucija nisu razumljivi laicima.

Da Vas podsetimo:  Rast plata 40,45 odsto u odnosu na 2014. godinu

„Poenta je da se građani informišu kako bi razvili svest o štetnosti lošeg vazduha i kako bi mogli da prilagode ponašanje situaciji. Možda će nakon toga ljudi početi da donose odluke u skladu sa informacijama koje imaju, na primer u vezi sa načinom na koji se greju“, navela je Young.

Kada je reč o primeni Zakona o zaštiti vazduha, Macura ističe da iako zakon propisuje donošenje strategije, ona još uvek nije doneta, a propisani rokovi za njeno donošenje su davno istekli.

Podsetimo, u planu je izgradnja spalionice na deponiji u Vinči. Međutim, Evropska investiciona banka odbila je da finansira projekat jer se izgradnja spalionice kosi sa standardima na koje se Srbija obavezala u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Iako se još 2017. godine govorilo o rešenju problema deponije u Vinči, kada je Usvojen projekat o javno-privatnom partnerstvu za deponiju Vinča, do danas to rešenje nije realizovano.

Tim Istinomera
Izvor: istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime