Srbija neće održati referendum o tome da li će se pridružiti Evropskoj uniji, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić za nemački list „Bild am zontag”.
Ne zna se na osnovu čega je to premijer Vučić ustvrdio. Zar je moguće da mu nije jasno da se referendum mora održati na zahtev većine poslanika u parlamentu ili na osnovu zahteva 100.000 građana Srbije? Ako ne zna, gde su njegovi silni savetnici da ga u tu temu upute? Ratni zločinac Bler bi barem tu mogao da zaradi svoju platu. On zna šta je „demokratija“.
„Moj odgovor na to je jasan: Neće biti referenduma bez obzira koliko postoji inicijativa za to”, poručio je Vučić za nemački list, preneo je Rojters.
Ali, ko je onda nosilac suverenosti u Srbiji, Aleksandar Vučić ili građani? Kako je moguće da EU podržava autokratiju? Naime, vladar koji ignoriše narodnu volju nije ništa drugo do – diktator!
Na pitanje da li predsednik Rusije Vladimir Putin koristi svoj uticaj u Srbiji da zagovara referendum o članstvu Srbije u EU, on je odgovorio “ne znam ništa o Putinu, ali znam da pojedine srpske stranke otvoreno pozivaju na to”.
A zašto se pojedine stranke ne bi pozivale na referendum. Referendum je ustavna kategorija i na njega se poziva „otvoreno“ – a kako bi drugačije? Vučić čitaocima lista „Bild am Sontag“ poručuje, što je neshvatljivo, da je referendum nedopustiv, kao da se tu radi o nekakvom krivičnom delu. Izgleda, za Aleksandra Vučića referendum je isto što i ustanak, pobuna, pokušaj nasilnog zbacivanja njegovog režima s vlasti.
Premijer Srbije je istakao da je pre održavanja nedavnih parlamentarnih izbora u Srbiji jasno rekao da je njegov cilj pridruživanje EU.
Naravno, to što je on rekao nije Sveto pismo, a premijer ipak nije Bog, ma koliko se njemu to pričinjavalo.
„Pobedili smo osvojivši apsolutnu većinu. Učinićemo sve što možemo da sada postignemo taj cilj. Ako bismo napustili taj put, Srbija bi završila krećući se pogrešnim pravcem”, rekao je Vučić.
Nosilac suverenosti u Srbiji su građani, a ne Aleksandar Vučić i SNS. O tome šta je pogrešno, a šta ispravno, odlučuje narod. To je tako svugde u demokratskom svetu. Glas naroda je glas Boga (vox populi, vox Dei), a ne glas Aleksandra Vučića, bez obzira koliko se njemu priviđalo da ima božanske atribute.
On je istakao da je bilo je dosta “glupih i opasnih” ideja u Srbiji i ocenio da ukoliko bi u Srbiji došlo do krize, to bi dovelo do krize u celom regionu.
Drugim rečima Veliki reformator potcrtava Angeli Merkel da je on jedini u Srbiji sposoban da suzbija „glupe i opasne“ ideje. I jedino on zna šta je „glupo i opasno“, a šta „pametno i korisno“.
„Stari sukobi bi mogli ponovo da se otvore”, upozorio je Vučić.
Bez mene, sugeriše Vučić, oni (narodi) će opet da se posvađaju, pa i potuku. A jedino je on, Aleksandar Vučić, sposoban da ceo region drži pod kontrolom.
Vučić je rekao i da je “veoma zabrinut” da bi raspoloženje u Srbiji moglo da se okrene protiv EU.
„Odluke poput onih o otvaranju pregovaračkih poglavlja (u procesu evropskih integracija) podstiču nacionalističke snage u zemlji, naročito jer smo imali bolje rezultate od ostalih u prethodnim fazama”, ocenio je Vučić.
Eto, malo kuknjave, smatra Vučić, nije na odmet. Čisto, valjda, da potvrdi onu svoju tezu, da su Srbi narod koji se samo žali i kuka, a ništa ne radi. Pa i on je Srbin, zar ne? Valjda se još uvek tako deklariše?
U intervjuu nemačkom listu, Vučić nije propustio priliku da pohvali Angelu Merkel, kojoj „veruje otkad ju je pri put video“.
Ulizivanje Nemcima nastavio je tvrdnjom da Nemačka spada među tri „najomiljenije“ zemlje u Srbiji. U svom „zavereničkom“ stilu, pokušao je da baci i „kosku“, rekavši da Angelu najviše kritikuju one države kojima je ona najviše pomogla. Zato ga posebno čudi da je, za razliku od Crne Gore i Turske, Srbija ovog puta ostala praznih ruku – nije joj otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU.
Na kraju, Vučić nije propustio da iskritikuje „egoizam“ pojedinih zemalja EU u vezi „migrantske krize“. I još je dodao da je Srbija spremna (iako to niko od nje ne traži) da prihvati sistem kvota po pitanju prijema migranata. Kolika ta kvota za Srbiju može biti, ostaje samo da se nagađa. Možda je tu reč o onih 400.000 muslimanskih „doseljenika“ o kojima je prošlog leta govorio general Momir Stojanović.
D.G.
Koreni / Tanjug
