„Vučja vremena“

London, Merkelova i Đukanović upravljaju Srbijom

1
856

Osnovni Vučićev argument da se kandiduje za predsednika Srbije bili su rezultati istraživanja javnog mnenja po kojima je Nikolićeva kandidatura, navodno, jako rizična, odnosno gubitnička, te bi „Srbija mogla izgubiti sve“. Pozivanje na vekovnu mantru, Šekspirovo večito „biti ili ne biti“ iz usta Hamleta, svedoči o Vučićevoj opsenarskoj sposobnosti pomoću koje vlada Srbijom. U „vučijim vremenima“ Srbiji je potreban Vuk – poručila je, u slučaju Vučićeve pobede na izborima, premijerka Zorana Mihajlović. Njena poruka je pomalo dvosmislena – i Vuk Jeremić bi mogao biti „vuk“ iz njene priče, dok je Aleksandar Vučić ipak samo „vučić“. Ali, zašto se Vučić boji da bi srećan i ushićen narod Srbije nakon svega što je on za Srbiju uradio mogao bojkovati Nikolića kao kandidata SNS-a na predsedničkim izborima?

Toma-i-Vucic-01-700x394
Nikolić i Vučić

Da li je osnovni strah u tome da bi se srpski narod mogao probuditi iz hipnoze koju stvaraju mediji u vlasništvu „zapadnog kapitala“ i mediji koji slove kao režimski? Interesantno je da oni koji su na glasu kao prozapadni, i oni, navodno patriotski, koji podržavaju Vučića i SNS, primenjuju istu strategiju i taktiku. I jedni i drugi trenutno su u združenoj akciji „raskrinkavanja „Nikolića kao Uroša Nejakog koji je, dok se Vučić bavio strateškim stvarima za Srbiju radeći 25 časova dnevno i gradio jaku, prosperitetnu i poštovanu Srbiju“, pravio samo rakiju. Vlast nikada nije objavila strukturu kapitala u medijima i imena vlasnika. Razlog je jednostavan. Došlo bi se do spoznaje da i navodno „režimske“ medije finansira Zapad, između ostalih i Soroš. To je slučaj i sa RTS.

U nedavno datom intervjuu za RTS Vučić je izjavio da Srbija ima ekonomski rast veći od velikog broja zemalja EU, te da Evropska komisija Srbiji predviđa ekonomski rast veći od planiranog. Po deseti put ponovio je da će u sledećoj polovini godine biti povećane penzije i plate u javnom sektoru. Velike su Vučićeve laži u pogledu ekonomskih prilika. Srbija ne može ostvariti redovne prihode bez obzira na investicije, uključujući i Beograd na vodi. Investicije su na nivou iz 2015. i 2016. godine. Stopa nezaposlenosti je 16 – 18 %, dok Vučić prikazuje da je 9 % i još tvrdi da će u 2017. godini biti ispod 6 %. Plate koje primaju zaposleni u vojsci i policiji male su čak i za balkanske prilike. Na zahtev NATO Šutanovac je kao ministar odbrane dozvolio da se iz svakog magacina izuzmu raketni sistemi „Igla“ i „Strela“. Za vreme Vučića višak oružja i municije preko posrednika navodno je završio u zemljama Bliskog istoka koje se bore protiv Islamske države. Međutim, Rusi su na oslobođenim teritorijama kod poginulih pripadnika ID nalazili oružje, municiju i granate proizvedeno u srbijanskim fabrikama. Od novca dobijenog prodajom oružja vlada je mogla poboljšati položaj Vojske Srbije, ali nije. Ne zna se ni gde je novac završio. Na proteste pripadnika vojske i policije Vučić odgovara kontra-mitingom što je stvorilo kontra-efekat. Bez obzira na naručene ankete, Vučić gubi poverenje građana.

Da Vas podsetimo:  Zapad je procenio da ne može uzeti KiM dok Srbija ima dobre odnose sa Rusijom

Politički uzor mu je i dalje Merkelova. Prilikom dolaska na vlast 2012. godine ključna je bila podrška koju je SNS dobio iz Berlina, iako je Vučić tri meseca proveo u Londonu na, zvanično, studijskom usavršavanju. Vučić bio je pravi izbor za rešavanje pitanja Kosova.

Treba se prisetiti zahlađenja odnosa Srbije sa Rusijom a što je Vučić morao da uradi jer je to zahtevala Angela Merkel, za Vučića nesumnjivo najveći autoritet. Ona je vrlo teško primila raniju Putinovu posetu Srbiji, a najavljeni dolazak Medvedeva u Beograd za Merkelovu, uostalom, kao i za EU i SAD, bila je noćna mora. Razgovore o kreditima za potrebe srpske privrede i oružanih snaga Srbije Berlin nije mogao dozvoliti, te je Vlada Srbije ispoljila inertnost i potpunu nezainteresovanost za dolazak Medvedeva, što nije moglo proći nezapaženo od ruske strane, te je Medvedev odustao od dugo najavljivane posete. Ozbiljno interesovanje srpske javnosti za razloge otkazivanja posete, primoralo je Vučića da zamoli Nikolića da otputuje u Moskvu i pokuša otopliti odnose s Rusijom. Pobogu, bili su u pitanju gasovod, kredit za železnicu, te nasušna potreba Srbije da se Fiatova vozila prodaju na ruskom tržištu. Malo je poznato da je prethodno Vučić od Merkelove tražio odobrenje za Nikolićev odlazak u Moskvu što je dobio, kao i okvir u kojem treba razgovor voditi. Da li je Toma Nikolić znao za to? Vučić nije osećao obavezu te prirode.

Ruski ambasador u Tirani poslao je jasnu poruku Prištini, jer mu je nezgodno da opomene Vladu u Beogradu, da Rezolucija SB UN 1244 ne dozvoljava formiranje vojske Kosova. Međutim, Vučić je na sugestiju Merkelove, a na šta je saglasnost dao i London, ozvaničio napuštanje Rezolucije 1244. Stoga neprestano u Skupštini Srbije ističe „važnost briselskih pregovora“.

Da Vas podsetimo:  Pohvala srpskoj narodnoj zastavi, ili “sloga biće poraz vragu“

Vučić je Srbiju doveo u kolonijalan odnos prema MMF i NATO, a Srbiju i Srbe će dovesti u tešku i neizvesnu situaciju. Oduševljenje koje je pokazao povodom naoružanja iz Rusije odglumljena je i čista farsa. Kada avioni stignu u Srbiju Vučić će ukazivati da nema novca za obuku pilota, za rezervne delove, za napredne komunikacione sisteme. NATO neće dozvoliti operativnost pristiglog ruskog oružja a Vučić će ga koristiti samo u cilju predizborne kampanje.
Ko u stvari upravlja Srbijom? Preko Vučića London unutrašnjom politikom, Merkelova u pitanjima koja se tiču Kosova i migranata, Milo Đukanović u oblasti bezbednosti i unosnim poslovima.

Pavel Bogdanov

www.fsksrb.ru

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime