Za njihovu decu SNS, a za našu SMS

0
791
Danijel Dašić / Foto: printscreen (juznevesti.com)

Nije neko iznenađenje da su naprednjaci, inače uvek spremni, pre neki dan izbacili slogan za nastupajuće parlamentarne i lokalne izbore u Srbiji. Ono što jeste iznenađenje, je sam tekst.

Mada, kad bolje promislim, nije se moglo ni očekivati ništa drugačije od naprednjaka, jer slogan „Za našu decu – Aleksandar Vučić“, kao naziv liste SNS-a, predstavlja najbolji prikaz iskrivljene slike #zlatnodoba koju nam već osmu godinu „prodaju“ genetski modifikovani radikali.

Samo što je i dalje prosto neverovatan taj nivo bahatosti i bezobrazluka da je nekome uopšte palo na pamet da u istu rečenicu stavi našu decu i Aleksandra Vučića.

Aleksandra Vučića, koji u svom poznatom stilu ponižavanja slabijih, udara „bananu“ klincu na košarci, da bi mu možda tako pokazao kako ga u životu ionako čeka mnogo takvih prepreka ukoliko se ne učlani u SNS. Ili možda da mu objasni na vreme pravo značenje termina „banana države“. Ili možda onog Aleksandra Vučića koji je usred epidemije gripa, da bi patetično zaradio neke jeftine marketinške poene, bez zaštitne maske grlio dečaka koji se leči na odeljenju hematoonkologije?

Poene koje je odmah i izgubio, ne samo što je takvo ponašanje strogo zabranjeno i opasno po život za pacijente koji imaju drastično oslabljen imuni sistem, već i zato što je pametan kakav jeste obukao naopačke hirurški mantil. Naravno da se tu ne završava „briga“ Aleksandra Vučića za našu decu.

Možda ste i zaboravili na malog Dušana Todorovića, koji se borio sa zloćudnim tumorom i za koga je Fondacija „Podrži život“ Sergeja Trifunovića putem velike akcije pokušavala da putem SMS poruka obezbedi novac za lečenje u Barseloni.

Ono što ne bi trebali da zaboravite jeste da je predsednik pomno pratio koliko ima „lajkova“, koliko su ga puta „šerovali“ i da li mediji pišu o detetu. Kada su ga brojke zadovoljile, pobedonosno se oglasio Aleksandar Vučić i objavio kako je „pričao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i premijerkom Anom Brnabić i „zamolio ih da pomognu malom Dušanu Todoroviću“.

Da Vas podsetimo:  Kako su to sačuvali?

Na žalost, marketinška manipulacija brige Aleksandra Vučića za našu decu nekad završi i tragično. Kao u poznatom slučaju pada helikoptera Vojske Srbije, kada je poginulo sedam osoba, samo zato što je neko odlučio da helikopter sleti na aerodrom čak u Beogradu, gde je u tom trenutku bilo loše vreme, a ne u daleko bližem Kragujevcu, gde bi trebalo da postoje uslovi za zbrinjavanje bebe, a nije bilo magle? Možda zato što su ministri Lončar i Gašić bili tamo da se slikaju i preuzmu zasluge za ovo „spasavanje“? Odgovor i dalje nemamo.

Kao što nemamo odgovor o tome zašto poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije, po pravilu, odbijaju svaku inicijativu predstavnika opozicije, pa čak i one koje se odnose na pomoć teško obolelima i drugim osetljivim kategorijama stanovništva. Tačnije, čak šest puta su odbili da usvoje predlog opozicionih poslanika koji olakšava lečenje dece u inostranstvu. Kao i predlog da se porez od igara na sreću, gde 50% ide u budžet Srbije, od koga se inače samo 4% odvaja za lečenje bolesne dece, poveća na 25%.

Ali, da ne ispadne da se Aleksandar Vučić i SNS ne brinu za decu, imamo bojne primere neke napredne dece koja su baš lepo zbrinuta. Kao recimo, Stefan Krkobabić, čiji je pokojni deda Jovan bio potpredsednik Vlade, a otac Milan je direktor „Pošte“, postao je direktor Javnog preduzeća u Srbiji, a ukaz je potpisala lično Ana Brnabić.

Hoćete više? Ima tu još „naše“ dece na spisku. Kao što je ćerka guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković koju je službeni auto Narodne banke redovno vozio na predavanja iz Novog Sada u Beograd, gde je studirala. Sa sve šoferom. I tolika briga se isplatila. Milena Tabaković je sada pomoćnik direktora Filijale RFZO za Južnobački okrug.

Da Vas podsetimo:  Papiri polako izviru

Ili možda primer troje dece bivšeg doktora Malog, čija školarina godišnje iznosi „tričavih“ 60.000 evra. Kakav brižan otac. Prevazišao je i samog Aleksandra Vučića, koji je godišnje za školovanje svoje dece u privatnoj gimnaziji Ruđer Bošković izdvajao „samo“ dvadesetak hiljada tih istih evra.

Šta reći na kraju? Izgleda da je slogan „Za našu decu – Aleksandar Vučić“ ipak iskren i tačan. Ali samo kada se poruka pogleda sa prave strane i kad se shvati da se radi i da se uvek radilo – o njima i njihovoj deci.

Mislite o tome. Pametniji više ne sme da popušta. I da dopušta. Jer je sve #stvarizbora. Pa i #bojkot. Možda sada više nego ikada ranije. I naravno, ako hoćete da nešto stvarno uradite za svoju decu.

Danijel Dašić
Izvor: Južne vesti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime