Onima koji su skloni da površno prate politička zbivanja na najvišem nivou, nedvosmislena podrška koju je administracija u Kremlju pružila Aleksandru Vučiću pred izbore koji su održani prošle nedelje predstavljala je iznenađenje prve vrste. Posebno su iznenađene bile „patriote“ sa potpunim odsustvom razumevanja političkog procesa. Zašto je Putin podržao Vučića? Postoji nekoliko razloga za takav potez.
Prvi razlog je čist politički pragmatizam, koji je već postao znak raspoznavanja delovanja Moskve kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Rusi nikada „sva jaja ne drže u jednoj korpi“. Pažljivom posmatraču nisu mogli da promaknu učestali kontakti sa svim nacionalno orijentisanim strankama u Srbiji prethodnih meseci, u kojima Rusi insistiraju na podsticanju saradnje i umrežavanja srpskih patriotskih opcija kako međusobno, tako i sa samim Kremljom. Zbog čega to rade? Rusima je od suštinske važnosti dihotomija na relaciji pro NATO i anti NATO, dok se sa onima koji imaju jasno izražen stav protiv članstva u tom vojnom savezu može ostvarivati saradnja. Kremlj je svestan da aktuelna vlast u Srbiji neće večno ostati na toj poziciji, a isto tako da joj je najozbiljnija alternativa prozapadna klika instalirana i podržana od strane istih onih struktura koje u Americi organizuju proteste protiv Trampa, u Ukrajini Majdan, a u Crnoj Gori kreiraju scenarije „državnog udara“.
Drugi razlog podrške Putina aktuelnoj srpskoj nomenklaturi su bazični spoljnopolitički razlozi. Kremlj aktuelnu vlast u Beogradu percipira kao vojno neutralnu i samim tim anti NATO orijentisanu, što Rusiji omogućava projekciju spoljnopolitičkih interesa u ovaj vitalno važan region. Pozicija Srbije, iako ne spada u sam vrh prioriteta Kremlja (poput Ukrajine), je od suštinske važnosti za ruske geostrateške interese na „evroazijskoj šahovskoj tabli“. Srbija je uz Belorusiju, Makedoniju i BiH jedna od četiri zemlje koje nisu uvele sankcije Moskvi, pa kao takva predstavlja jedan od stubova oslonaca njene politike u zaleđini NATO-a.
Treći razlog je demokratske prirode, i tiče se činjenice da su posmatrači ruske države bili prisutni na našim izborima, i ocenili ih kao „protekle u najboljem redu“. Minimum uloženih prigovora, ubedljiva pobeda Vučića, kao i potpisivanje zapisnika od strane posmatrača opozicije na ogromnoj većini izbornih mesta u potpunosti delegitimizuje bilo kakve dalje napore da se izborni rezultat obesmisli. Na takvom stanovištu je i Kremlj.
Ukoliko Putinovo obraćanje još uvek aktuelnom srpskom premijeru u Moskvi nekome nije bilo dovoljno da shvati ko je favorit Moskve u trci za Andrićev venac, svaku dilemu su razvejali Marija Zaharova i Sergej Železnjak, i to u obraćanju povodom najnovijih protesta na ulicama srpskih gradova. I portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova i funkcioner Jedinstvene Rusije nedvosmisleno su ukazali ko stoji iza protesta, i koji su ciljevi „događanja naroda“ na ulicama. Metodologija rada, simbolika i nivo organizovanosti na to nedvosmisleno ukazuju.
Površni posmatrači i laici posmatraju taktičke finese u političkoj borbi i daju im značaj strateških, što ih dovodi u nivo prizemnih rasprava, bez ikakve argumentacije. Tako se razgovara o botovima, sendvičima, brojanju tuđih zuba, dok suština neprestano promiče pored, do nivoa kada šteta postaje nepopravljiva. Nasuprot tome, ozbiljni promatrači pojava se orijentišu na strategiju, što je jedini pravilan okvir za donošenje zaključaka koji imaju dodirnih tačaka sa zdravim razumom.
U spoljnoj politici velikih sila presudno je razumevanje finesa kako bi se proces stavio u okvir kome pripada. Dozvolimo sebi da iz nepristrasnog ugla sagledamo međunarodni kontekst, sam izborni proces u Srbiji, ali i događaje koji su usledili nakon izbora. Dozvolimo da Putin vidi i dublje i dalje od domaćeg NVO sektora, samozvanih analitičara i stručnjaka po društvenim mrežama, i dela medija dobro poznatog po tome što im je dovoljno blisko sve što ne ide u prilog nacionalnim interesima ove zemlje. Znači li zajednički protivnik da su Putin i Vučić na istoj strani? Najbolji i svima shvatljiv odgovor daju poslednja dešavanja na beogradskim ulicama, ali i informativni rat koji danima nesmanjenom žestinom besni na društvenim mrežama.
Ivan Ristić
www.vidovdan.org
Najbolji sudija je vreme….Vlado.Tako da nemam ni ja zelju za isterivanjem, rekao sam samo moje misljenje.
Ничег од оног о чему Пера говори нема у мом коментару. Дакле, остаћу по страни, да се не мешам у његов дијалог са самим собом…
Назвати некога површним зато што сматра да је овако отворена руска подршка актуелним властима погрешна је у најмању руку неумесна, па и понижавајућа.
Површно је то што се ова тврдња аргументује искључиво са спољнополитичког аспекта, потпуно занемарујући ситуацију на унутрашњем плану. Србија је, то отворено треба рећи, претворена у приватну корпорацију са свим елементима који уз ту дефиницију иду. Не бих улазио дубље у ту тематику, али сматрам, као житељ ове државе, наклоњен Русији, да је подршка могла и другачије да се искаже. Овако испада да је зарад својих геостратешких интереса Русија спремна да отворено подржи некога ко сопствени народ држи као овце у тору.
Сигурно је да постоје ствари у високој политици које „обичан смртник“ не зна, али не треба заборавити да овде ипак живе људи од крви и меса и да је улога државе да служи њима, а не обрнуто! Ми морамо, себе ради, да мењамо овај систем, јер он потпуно негира јединку као носиоца суверенитета. Тај систем је тековина корпоративног капитализма који је данас актуелан у свету и потпуно је свеједно у којем се појединцу или странци он оличава. Дубоко смо свесни да је пад Милошевића искориштен да се у овој земљи наметну западни финансијски и други интереси, али не треба се заваравати да је то био циљ тадашњих протеста, као ни данашњих. Да је у овој земљи политички и економски колико-толико у реду, не би било ни повода за протесте, па ни простора за спољну манипулацију.
Аутор као да не живи овде. Или је можда њему сасвим добро у оваквој земљи какву данас имамо?
Dobra analiza stanja za ovo turbulentno stanje u medjunarodnoj diplomatiji.Srbija nikako da se dokopa marginalnih svetskih dogadjaja. Nazalost ,,kad napravis kucu na cosku,, prometne raskrsnice onda je tako….
Путин на истој страни с Вучићем? Је ли то хумористички програм? Хајде да помогнемо вучићологу горе да схвати неке једноставне ствари („Јер ти и не знаш зта могу да стоје, и шта све живот може да поквари“, додао би Јесењин). Путин не помаже западном испрдку Вучићу, он једноставно поступа у складу са реалношћу, која је да је Вучић на власти у Србији, и да ће бити за још неко време. Он не даје Вучићу нешто за ништа. Шта је то што добија он зна много боље него Вучић, који само зна чиме је то непосредно морао да „плати“. Што год да је, то је првенствено у интересу Русије, а пошто је српски народ природни и историјски савезник руског, у интересу је и српског народа. Е, пошто смо утврдили да је Путин неизбежно на страни српског народа, немогуће је да буде на истој страни са – да ли сам то већ рекао – западним испрдком Вучићем.
А приче да Путин то чини због тога што је „алтернатива Вучићу инсталирање прозападне клике“, и да су протести против Вучићеве изборне крађе, криминала, лажи, уништавања и понижавања Србије подметачина запада, непосредно квалификују аутора за још напреднију титулу од „вучићолог“ – сендвичолог.
Vlada Cokolada sagledava Rusku diplomatiju (Putina) kao diplomatiju banana drzave. Opsek delovanja ruske diplomatije je daleko promisljeniji i mudriji u odnosu na sagledavanje koje je u komentaru napisano. Kamo srece da je sve tako jednostavno i jasno i da samo zavisi od Putina……i od nas.