Zatvoreno pismo predsedniku vlade

Predsedniče,

Pišem Ti tako mi Boga bez ijedne zle namere. Pišem Ti ovo Zatvoreno pismo koje ne bi bilo otvoreno da postoji mogućnost da ga lično dobiješ. Naime, ni u snu ne bi mogao pomisliti šta rade službeničići oko Tebe.

Ovakva ili slična pisma, razne žalbe, informacije, savete, upozorenja, koja bi Ti bila od velike koristi, ti službeničići uništavaju ili kako kažu: „Štitimo predsednika“. Predsedniče naš, ako Te štite od podanika, kako ćeš imati uvid šta podanici misle o Tebi ili šta pripremaju.

Oslovljavam te sa „Ti“ zato što si me prilikom dva susreta (doduše bilo je to davno, nakon petooktobarske piromanske revolucije), oslovio sa „ti“. Posetio sam te u Tvojoj kancelariji u zgradi Parlamenta ispred koje je Čedova zebra. Uručio sam Ti debeli krivični dosije o jednom ambasadoru protiv koga se vodio, ne jedan, već nekoliko krivičnih postupka, s molbom da u Skupštini izneseš koga sve Dosmanlije šalju za ambasadore.

Digresija, taj ambasador je odbijao da se odazove na sudske pozive, jer je tvrdio da ima diplomatski imunitet kao nosilac diplomatskog pasoša (sve te dosmanlijske lumpdiplomate, posebno ambasadore, zvali smo diplomatima sa ulice, jer su bez iole znanja iz diplomatskog zanata, katapultirani u inostranstvo). Zamenik višeg javnog tužioca došao je u MSP (primio sam ga kao pomoćnik direktora Konzularne direkcije) da upozori da će ambasadora, koji je službovao u jednoj istočnoevropskoj zemlji, policijski privesti kada dođe službeno ili privatno u Beograd. Obavestio sam ga da je taj problem rešen i da će se ambasador ubuduće odazivati na sudske pozive. Naime, pokazao sam mu informaciju koju smo dostavili tadašnjem ministru (zatražio je stav Konzularne direkcije) u kojoj smo upozorili da diplomati ne uživaju imunitet u svojoj zemlji. I ministar je bio diplomatska neznalica, odnosno ni on ni ambasador (bio je u njegovoj, ne sećam se kakao se zvala, partijici), nisu znali da postoje Bečke konvencije i domaći propiisi, koji regulišu tu materiju, a mala deca su znala da diplomati uživaju imunitet samo na teritoriji stranih zemalja.

Predsedniče naš, drugi put smo se sreli kada ste Ti i Todorović u Centrali SRS u Zemunu primili nas trojiocu dugogodišnjih profesionalnih diplomata, isteranih iz MSP-a (taj prvi dosmanlijski ministar inostranih dela i tadašnji čuveni ambasdor Imperije zla, kraetor, vođa i finansijer petooktbarske piromanske revolucije, isterali su iz MSP-a više od 300 diplopmata). Osim razgovora, uručili smo vam dokumenta, dokaze ko je, šta radi, za koga radi, šta priča stranim državnicima, taj ministar i nekoliko njegovih najbližih novopostavljenih, bez dana diplomatskog staža, zamenika i pomoćnika, partijskih bojovnika.

Ništa niste preduzeli u Parlamentu, čak niste dali izjavu na redovnim radikalskim konferencijama za štampu. Shvatio sam da sam se (smo se) obraćao pogrešnim ljudima: „Vrana vrani oči ne vadi“. Vi ste svi jedno pričali, a drugo radili, a Ti si, predseniče naš, još tada znao da ćeš jednoga dana biti ovo što si danas i da ćeš prijateljovati sa tadašnjim ministrom, odnosno da će on postati još jedan od evropskih lutajućih cirkuzanata, enormno plaćenih, upravo zato što je naneo veliko zlo srpskom narodu.

Predsedniče naš, povod za ovo pismo je Tvoje ponašanje u Briselu, nakon što se Hrvati nisu saglasili da Srbija otvori Poglavlje 26, iako sam još odavno imao mnogo ozbiljnijih povoda da Ti pišem. Negde pročitah da si „u Briselu bio glavni junak u opereti“, a ja se pitam da li stvarno misliš da će se neko smrznuti od Tvojih pretnji i napuštanja Brisela. Na spoljnoipolitičkom planu podsećaš me na onog nekadašnjeg ministra spoljnih poslova koga smo zvali piccolo diplomatico, koga hoće vladari iz senke da Ti nametnu za predsednika Srbije. Bio bi on Tvoj kandidat za predsednika da je pobedila ona koja je odlučivala o životima miliona ljudi, žena i dece (uzviknula je „Ubiti Gadafija i njegovu porodicu“ i pobiše ih), čijeg si muža pohodio u jeku predizborne kampanje u Imperiji zla, a dao si i nešto dolara, nije da nije. I kada je pobedio Tramp, dva dana na svim TV kanalima „vrtela“ se Tvoja izjava kako si bio neutralan. I tužno i ružno je, predsedniče naš, da imaš tako loše mišljenje o svima nama, Tvojim podanicima, jer misliš da su nam svrake popile mozak. Još tužnije je da misliš da su svrake popile mozak Trampu i njegovom timu. Taj Tvoj neumesan, bolje rečeno, katastrofalni politički postupak je naslikan, dokumentovan i u Imperiji i u Srbiji.

A, što se tiče Hrvata, imao si veliku priliku, koju Srbi nikada nisu imali od kada se, za nesreću, graniče sa Hrvatima, da ih pohvališ, zato što sprečavaju da Srbija uđe u EU. Znaju oni u kakvom su blatu. Zna taj mali megalomanski narodčić da su ulaskom u tu crnu rupu izgubili njihovu im lijepu i plavu, za koju su se borili vekovima, pravili krvave pohode, bahanalije, čak su stvorili fašističku državu da bi imali državu i izvršili tri genocida nad Srbima. Takođe, imao si idealnu priliku da se zahvališ briselskim mangupima i da im javno kažeš onako kako voliš da započneš rečenicu sa “E“: „E, Srbija neće u EU“. U ovom kontekstu preklinjem i molim da Ti i Nikolić (imena vaših papagaja neću navoditi) ne izigravate Josipa Broza. To je bilo neko sasvim drugo vreme i drugi odnos snaga u Evropi i svetu. Taj isti Broz da sada vlada ne bi laprdao „i Istok i Zapad“. Zato, o kakvoj to neutralnosti pričate, predsedniče naš, dok istovremeno svakodnevno ubeđujete nas podanike, Evropu i šire da je Srbiji jedini i primarni put u EU.

Izvinjavam se, sada ću biti malo „narcisoidan“: zamoliću ću Te da pročitaš dva teksta objavljena pre tri godine pod naslovom „Od izvora dva putića…“, o tome kojim bi putićem Srbija trebalo da ide, kao i da Te obavestim da sam se, putem elektronske pošte, zahvalio jednom članu Bundestaga, kada je izjavio „da će Srbija ući u EU nakon 3000 godina“ (i slovima trihiljade godina). Zato, predsedniče naš, nije trebalo da se onako slavoljubivo zahvaljuješ Hrvatima što su odustali da zaustave Srbiju da otvori Poglavlje 26.

Koristim ovu priliku da Ti ukažem na još neke „problemčiće“:

– Ustavni sud i Ti ste uzeli nesrećnim penzionerima veliki komad hleba iz usta. Mnogi su goli i bosi, nemaju medicinsku zaštitu, jer su ambulante i bolnice u rasulu, a o medicinskom osoblju i vrapci sve znaju (čast i izvinjenje izuzecima), za privatnu medicinsku deračinu nemaju novac, ne mogu da kupe lekove, ne mogu da plate mesečne režije, koje prevaranti svakog meseca povećavaju, kradu, posebno na struji, vodi, gasu, niko im ništa ne može, jer iza njih stoje Vlada, grb, himna, zastava, policija, Pravosuđe i migovi 29. A, onda izigravaš Samarićanina, dodeljuješ im neke mrvice u odnosu na ono koliko si im uzeo ovih proteklih godina. Javno Ti poručujem da prestaneš sa tim nepristojnim manirom (nemam bolju reč). Ponižavajuće je to, predsedniče naš. Da postoji Pravosuđe u ovoj zemlji i Ti i sudije Ustavnog suda bili bi ste procesuirani, jer ste indirektno izvršili eutanaziju nad hiljadama nedužnih penzionera. Zaboravljaš, predsedniče naš, da Ti socijalni mir održavaju penzioneri. Jer, bake i deke daju novac srpskoj evroomladini koja svako veče zevzeči u kafićima do rane zore. Skoro celi dan spava, a onda ponovo u kafiće. Za sada vlada mir i ne zanima ih kako vodiš Srbiju u bolju budućnost.

– Kad već spomenuh Ustavni sud, moram podsetiti da je taj sud, pod komandom izvršne vlasti, prekršio Ustav i presudio (dvojica sudija su glasali protiv) da je poslanik vlasnik poslaničkog mandata. Da li znaš, predsedniče naš, šta se događa u opštinama diljem naše unesrećene Srbije (i u Parlamentu, koji je postao cirkus, izvinjavam se cirkusu), trgovina mandatima, predsedniče naš, trgovina, vulgarna i kriminalna, preletanje je potplaćeno tj. kriminalno. Svi vi vođe partija krenete u predizbornu kampanju nakon što ste dostavili listu na osnovu koje, kada se završi glasanje, prebrojite mandate i ako ih imate, primera radi 50, prvih 50 sa liste postanu poslanici. Te poslanike nije birao narod. Poslanike mora da bira narod direktno u opštinama, da ih opštine plaćaju, da za rad odgovaraju opštinama, da ih opština smenjuje ako loše rade. Uz takav način izbora ima još jedan ogroman i nedopustiv problem, više od devedeset (90) posto poslanika u Skupštini Srbije su iz Beograda, Niša i Novog Sada.

– Analizirajući stanje u Srbiji, veliku, a možda i najveću političku grešku i greh prema ovom narodu učinio si koalicijom sa SPS-om. Žuti su morali sa SPS-om samo da bi ostali na vlasti, iako je to bio obostrani nemoral najvećeg stepena, s obzirom na to da su se godinama međusobno pljuvali, posebno u Skupštini i u masmedijima, a bilo je i ubistava. Posledice smo snosili mi unesrećeni stanovnici Srbije. Ti, predsedniče naš i Tvoja partija niste morali sa SPS-om u koaliciju. Ne samo da je ta kolaicija tragična za srpski narod, tragična je i za Tebe. Malo, malo, vođa SPS-a, pevač iz Žitorađe, se gicne na Tvoj račun i Ti na njegov. Ima mnogo primera, navešću poslednji. Kada si saopštio da si kupio migove od Rusa, dobro se sećamo šta si izjavio, zašto si ih kupio (da braniš srpsko nebo), po kojoj ceni i uslovima, a Tvoj ministr spoljnih poslova (naglašavam – ministar spoljnih poslova) je istovremeno izjavio da su migovi dobijeni na poklon. Ništa nisi preduzeo.

– Inače, o Tvojim ministrima se svakodnevno može i ima šta pisati. O nekima sam pisao, kao o onom što sebe naziva srpskim Če Gevarom (laprda „da se u Srbiji donose teške odluke sa dalekosežnim posledicama”, da si Ti jedini kandidat za predsednika Srbije koji bi ubedljivo pobedio, ovo je mimo pameti), o ministru spoljnih dela (njemu sam pisao i Otvoreno pismo kako da sredi MSP, inače taj ministar smatra da je Kosovo najvažnji spoljnopolitčki prioritet Srbije, bravo ministre i šiptari to smatraju, izvršite, predsedniče naš, analizu njegovih nanjnovijih izjava), zatim o drskom i nekulturnom ministru – predsedniku Stambene komisije Vlade Srbije (vidi „Otvoreno pismo predsedniku Stambene komisije Vlade Srbije“). Taj večiti ministar je mirođija u svim vladama. Plakao je za rahmetli Alijom i pisao u telegramu sućuti – „predsedniče moj“. Obraćali smo mu se nebrojano puta, ne kao ministru već kao predsedniku Stambene komisije Vlade Srbije, zbog najveće krađe nekretnina u dva stoleća (Stambenog fonda saveznih organa, stotine miliona za kredite, vila, kuća DIPOS-a), nije hteo da komunicira sa oštećenim nesrećnicima, već je nastavio, kao i njegovi prethodnici, da rasipa taj stambeni fond, kojeg je pokrala Vlada Srbije od onih koji su ga stvorili, proglasivši se naslednicom (svim predsednicima, svim predsednicima vlada, ministrima, kao i Tebi dva puta, pisali su i dostavljali dokumanetaciju oštećeni i sindikat Sloga više od dvadeset godina). Slao sam lično na Tvoje ime feljton objavljen u Svedoku o toj krađi (365 stanova, 38 vila i kuća 350 miliona dinara i hiljade kvadrata poslovnog prostora, naveo imena i prezimena počinilaca). Ponovo ću Ti ga dostaviti nakon što pročitaš ovo zatvoreno pismo.

I čudo se desilo: nedavno su svi medji objavili kako je Tvoja Vlada, tj. Ti predsedniče naš, vratila Republičkoj direkciji za imovinu (nakon raspada DZSCG, te nekretnine tadašnja Vlada je otela Direkciji) vile, kuće, stanove, dakako u prepolovljenoj masi, a nema reči o pokradenim hiljadama kvadrata poslovnog prostora sa kojim su se razbacivali svi predsednici stambenih komisija od koalicije SPS-JUL do današnjih dana, kao ni o 350 milina dinara iz tog fonda, koje je oteo čuveni Tvoj savetnik Mlađan Dinkić. Predsedniče naš, gde su ti milioni, čoveče? U međuvremenu, predsednik Nikolić je pokazao da je hrabar i moralan, nije hteo da potpiše Zakon o prodaji državnih nepokretnosti, vratio ga je Skupštini, izjavivši: „… da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vladajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“. Sada ste se dosetili, kada zakon nije prošao, kako da sve to legalizujete, posredstvom Direkcije, kojoj ste naredili da ih proda na javnom nadmetanju. Čitaj, predsedniče naš, koji su zaštićeni likovi (prozvani u masmedijima) nelegalno zaposeli te nekretine, čak je na toj listi, osim raznih (kako navodi list Politika) Vučelića, Petrovića, Bošnjakovića, Tešića, siromašnog G.Đokovića i Mohamed Dahlin, lični savetnik prestolonaslednika Abu Dabija (sic). Oštećeni, predsedniče naš, samohrane majke, mnogi sada već stari i iznemogli (više od 50 ih je čekajući dodelu stanova iz Stambenog fonda kojeg su svojim novcem stvorili, otišlo Bogu na ispovedanje), nikda neće dobiti ključeve, iako postoji dokumentacija, odluka Komisije po Pravilniku, Rang lista. Sve to znaju predsednici stambenih komisija razni Vujovići, Ivkovići, Živkovići, Naumovi, Kalanovićke, Ljaići, posebno Agencija Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, čauši, predsedniče naš, koji su oko Tebe i koji sve to kriju od Tebe.

Kada su se predstavnici EK informisali (iz Feljtona) o toj korupciji, krađi, posebno iz petog nastavka o prljavom i kriminalnom ponašanju Pravosudnih organa, dobio sam dopis od šefa Političkog odeljenja Predstavništva EK, Lucia Bianconia (br.ARES 2016. 3954993), koji je, između ostalog, napisao: „Poštovani gospodine Seratliću, Najpre zahvaljujem se na informacijama koje ste izneli. U procesu pristupanja Srbije EU, posebna pažnja je usmerena na pitanja ostvarivanja vladavine prava, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog sudstva, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zbog svoje izuzetne važnosti, poglavlja 23 (Pravosuđe) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) se neće zatvoriti (…) napredak u pogledu ova dva poglavlja uslovljavaće i napredak celokupnog pregovaračkog procesa. Uveravamo Vas da ćemo nastaviti da pomno pratimo razvoj situacije. S, poštovanjem…“

Iako ćeš vladati još najmanje dvadeset godina, Srbija nikada neće zatvoriti poglavlja 23 i 24.

Pratio sam ulazak Slovačke u EU, 4 godine u Bratislavi, i Bugarske, 2 godine u Sofiji. Ekspert sam za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Nakon ulaska Bugarske u EU objavio sam feljton u Svedoku o konvergenciji bugarske ekonomije, otvaranju i zatvaranju poglavlja, s posebnim naglaskom, da Bugarska i Rumunija nemaju punopravni status u EU, nemju Evro, Bugari i Rumuni ne mogu slobodno da se zapošljavaju u zemljama EU, Bugarska i Rumunija su i dalje pod nadzorom upravo zbog poglavlja 23, 24, 26. Kao što znaš, predsedniče naš, primljene su u EU zato što su postale članice zlikovčke vojne alijanse (NATO-a), alijanse koja želi da satre pravoslavlje i Rusiju, kao što je zagadila i satrla Srbiju.

– Tvoj ministar finansija i Ti lamentirate, a pomalo pretite u masmedijima i Skupštini, a Ti posebno na pres-konferencijama, kako se izbegava plaćanje poreza i da ćete preduzeti drastične mere. Kada je savesni građanin dokumentovano prijavio jednog prevaranta, koji je utaio porez, Poreskoj ispostavi Ministarstva finansija u Novom Sadu i Tužilaštvu, kako nalažu propisi, ni ministar sa razdeljkom na glavi, ni Ministarstvo, ni Tužilaštvo neće da odgovore šta su preduzeli. U odgovoru Ispostave se navodi da je nalaz državna tajna, a počinilac se u kafanama hvali kako je to sredio sa nekim činovnikom. Zna se kako se to sređuje, predsedniče naš. Da bi ste uterali porez, uvodite novu igru na sreću, koja će biti prevarantska, kao da ovih koje imamo nije dosta (obećao si nam da ćeš srediti Državnu lutriju Srbije nakon javne loto prevare, ništa nisi preduzeo, a ta DLS počiva na krađi penzionera i siromaha kompjuterizovanim bubnjem). Ko će slati fiskalne račune, ponovo penzioneri i siromasi koji će sanjati da će dobiti nagradu (automobil, stan i dr). Ako mi kažete, predsedniče naš, da tako nešto postoji u nekoj drugoj zemlji, javno ću se izviniti. Minstarku koja je to osmislila i vatreno javno (sa žvakom u ustima) zastupala u masamedijima, treba odmah smeniti i tu prevarantsku igru na (ne) sreću ukinuti.

– Nama podanicima si inače mnogo toga obećao, posebno da ćeš nas primati na razgovor od 5 ujutru. Dobio sam odgovor iz Tvog kabineta : “Potvrđujemo da je Vaš zahtev primljen i da će biti razmotren u najkraćem mogućem roku“. Sada Tvoje čauše mesecimima ne mogu da nateram da mi odgovore da me nećeš primiti na razgovor. Lukavi su oni, iza sebe ne ostavljaju pisani dokumenat.

Nakon navedenog i mnogo toga nenevedenog, ne bi bilo lepo da Te na kraju ne pohvalim zato što si i Predsednik Srbije i predsednik Vlade i ministar svih resora. Eto, ispunila mi se želja, jer godinama govorim i pišem da bi za spas Srbije trebalo ukinuti Parlament, funkciju predsednika Srbije i partije – pet godina, kako bi deset prosvećenih civila očistili svekoliku pošast koja se nakotila u Srbiji. Zato očekujem da i formalno to uradiš i okružiš se sa 9 uzornih ljudi. Nema drugog spasa za srpski narod (o manjinama ne govorim i ne pišem, govoriću i pisaću kada Srbi budu imali ista prava kao pripadnici nacionalnih manjina).

Komnen  Kolja Seratlić

Negde ispod Fruške gore, na Božić leta Gospodnjeg, 2017.

www.vidovdan.org