2022. je bila još jedna teška godina za novinarke u svetu

1
42

I u prošloj godini bile su napadane, zatvarane, proganjane i otpuštane. Novinarke su, nažalost, i u 2022. ubijane, ali oko broja ubijenih međunarodne novinarske organizacije još uvek nisu saglasne. Protekle godine novinarke u Srbiji ponovo su bile izložene pretnjama i pritiscima zbog svog rada, ali su prvi put progovorile o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu.

Novinarka Al džazire Širen Abu Akleh ubijena je u maju 2022. godine na Zapadnoj obali (foto: Vikipedija)

Tokom 2022. godine objavljena je vest da je sud na Malti osudio braću optuženu za ubistvo novinarke Dafne Kaurane Galicije iz 2017. godine na 40 godina zatvora. Takođe i vest da je na čelo Evropske federacije novinara prvi put postavljena ženaMaja Sever.

Međutim…

…48 novinarki uhapšeno je tokom iste godine, 80 njih je pravno gonjeno, 78 napadnuto na terenu, a 75 zadržano u pritvoru – statistika je Koalicije za žene u novinarstvu (Koalicija) o napadima na novinarke u svetu.

Podaci o ubistvima novinarki tokom 2022, međutim, nisu svuda isti.

Dok Koalicija navodi da je ubijeno 12 novinarki, međunarodne organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ) i Reporteri bez granica navode da ih je ubijeno – sedam.

Oksana Baulina, Oksana Hajdar, Oleksandra Kuvšinova i Vira Hirih ubijene su, prema podacima CPJ, u Ukrajini. Pored njih, života su lišene i Frančiska Sandoval u Čileu, Jana Vilegas na Filipinima i Širen Abu Akleh na području Zapadne obale.

Meksičke vlasti saopštile su u januaru da je ubijena novinarka Lurdes Maldonado, a u maju i novinarke Jesenija Molinedo Falkonija i Šila Johana Garsija Olivera.

U Srbiji ništa novo

Navijači na košarkaškoj utakmici skandirali su protiv glavne i odgovorne urednice Insajder TV Brankice Stanković.

Da Vas podsetimo:  Štrajk REM-a dokaz da živimo u zemlji apsurda i uništavanja institucija

Ne, ovo nije vest od pre 13 godina, već od pre nekoliko meseci.

Iako je Stanković od 2009. godinama živela pod policijskom zaštitom nakon sličnih jezivih pretnji iz navijačkih krugova, na novi incident institucije nisu reagovale.

U međuvremenu, prorežimski tabloid Informer objavio je deo knjige Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, u kom targetira novinare i urednike Insajdera i B92.

I u 2022. godini strastveni ljubitelji dela Vojislava Šešelja imali su čemu da se raduju – lider radikala predstavio je, gostujući na nacionalnoj TV Pink, knjige u kojima targetira novinara Milojka Pantića i – novinarku lista Danas Snežanu Čongradin.

U avgustu, tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu koju je Čongradin podnela protiv menadžera Fudbalskog saveza Srbije nakon serije poruka koje joj je poslao, između ostalih – „da je ona njegova briga” i da će poslati „svoje pirane” na nju.

Proteklu godinu obeležile su i vesti o pritiscima na novinarku BIRN-a i nedeljnika Vreme Jelenu Zorić. Postupci za različite pretnje koje je dobijala tokom istraživanja slučaja „Jovanjica” i dalje su u toku.

Takođe, bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, napala je Zorić u programu nacionalne TV Hepi, a dva dana kasnije joj ponudila „duboko izvinjenje” na tabloidnom portalu Objektiv.

Isidora Kovačević, novinarka iz Šapca čije je lice osvanulo na poternicama polepljenim po gradu krajem 2021. godine, ni u 2022. nije dočekala pomake u istrazi i rešavanju ovog slučaja. I nakon toga dobijala je nove preteće i uvredljive poruke.

Novinarke u Srbiji su se i protekle godine suočavale sa seksističkim izjavama – od one „lepa ste žena, ali ovo čak ni za vas nije toliko teško” do „niko vas ne pita za koliko novca biste vi spavali sa svima nama”…

Da Vas podsetimo:  Ključni događaji u medijima iz perspektive Raskrikavanja

Nakon što su 2021. doprinele da se glasno čuju priče o seksualnom nasilju, novinarke su protekle godine prvi put progovorile o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. Devet njih govorilo je za Cenzolovku o svojim iskustvima – od neumesnih komentara i šala do zadiranja u privatnost i proganjanja.

Otkaz zbog kritikovanja kolega

Zbog, kako je zvanično navedeno, „neposlušnosti i klevetanja saradnika” Vašington post otpustio je novinarku Feliciju Sonmez u julu protekle godine, nakon što je kritikovala kolegu koji je na Tviteru podelio mizoginu objavu.

Svojom kritikom Sonmez je izazvala burne debate na društvenim mrežama, zbog čega ju je Vašington post optužio za kršenje standarda ovog medija o kolegijalnosti i inkluzivnosti na radnom mestu.

Istog meseca, zbog ukazivanja na rodnu i rasnu diskriminaciju u redakciji, list Njujorker otpustio je novinarku Erin Overbej, navela je Koalicija za žene u novinarstvu.

„Kada god izrazite zabrinutost, kritiku ili uzbunu u vezi sa jednom od najmoćnijih institucija u medijima, oni će koristiti svaki alat koji im je na raspolaganju da vam se suprotstave”, napisala je tada, između ostalog, Overbej na Tviteru.

Novinarstvo za Avganistanke – ograničeno

Od 510 žena svojevremeno zaposlenih u medijima u Kabulu, samo 79 njih (od kojih je 39 novinarki) i dalje radi otkako su talibani zauzeli Avganistan, pokazalo je ranije istraživanje Reportera bez granica.

Čak 79% novinarki reklo je da su bile žrtve uvreda i pretnji, ali i fizičkog zlostavljanja, a 60% njih da je izgubilo posao od talibanskog preuzimanja vlasti, rezultati su istraživanja Avganistanskog nacionalnog sindikata novinara objavljenog u martu 2022. godine.

Da Vas podsetimo:  Neophodno je unaprediti komunikaciju između pravosuđa i medija

Dva meseca nakon objavljivanja ovog istraživanja, od avganistanskih voditeljki zahtevano je da u programu pokrivaju lica.

Krajem godine, navodi Radio Slobodna Evropa, talibani su zabranili ženama da pohađaju univerzitete. Tri meseca pre toga, hiljade njih polagalo je prijemne ispite, ali već tada pod posebnim uslovima – predmeti iz nekoliko nauka bili su zabranjeni za žene, a novinarstvo ozbiljno ograničeno.

Iranske novinarke optužene za rad protiv države

Kako je Cenzolovka ranije pisala, nakon mesec dana masovnih protesta zbog smrti Mahse Amini u Iranu, iza rešetaka u ovoj državi bilo je 27 novinara, od kojih su 10 njih – žene.

Nastavkom protesta, navodi CPJ, nastavila su se i hapšenja, a iranske vlasti oborile su rekord – od 49 uhapšenih novinara, 22 su žene.

Novinarke koje su prve izvestile o slučaju Amini, optužene su i poslate u pritvor „zbog propagande protiv sistema i zavere protiv nacionalne bezbednosti” – što, navodi Glas Amerike, može dovesti i do smrtne kazne!

I u Turskoj novinarke na meti države

Čak 151 napad na novinarke tokom 2022. godine Koalicija za žene u novinarstvu zabeležila je u Turskoj.

Turska je rutinski podsticala institucije da targetira novinarke, navode iz ove organizacije i dodaju da je najmanje 50 novinarki pravno gonjeno, a 47 njih napali su policajci ili pristalice vlasti.

Poznata novinarka Sedef Kabaš pritvorena je početkom godine zbog navodnog vređanja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Za isto delo, novinarka Sultan Ejlem Keles uslovno je osuđena na više od godinu dana zatvora – na suđenju na kom ni njoj ni njenim advokatima nije omogućeno prisustvo.

Na drugom mestu, prema podacima Koalicije za žene u novinarstvu, po broju napada je Rusija (35), a potom slede Iran (27), Kanada (14), Ukrajina (10) i Indija (10).

 

1 KOMENTAR

  1. Veoma se čudim, kako je odnos prema novinarima prikazan ,potuno odvojeno od cijelokupnog društvenog, drzavnog i političkog konteksta. I još k tome su izdvojene novinarke. Što se same Srbije tiče , ne mogu da razumijem šta u svemu tome ima čudnog. Osim Vučića i Dačića, nitko ne zna puni sadrzaj “ Briselskih sporazuma “ potpisanih prije deset godina……… Koliko puta je predsednik Vučić prekršio i pregazio USTAV ,a to još uvjek svakodnevno čini ( šef drzave i partije ) . Jedan te isti čovjek
    KOMANDUJE , parlamentom , skupštinom, vojskom, policijom, zdravstvom, sudstvom, tuzilaštvom,
    djeli nacionalne frekvencije, kontrolira navijače, upravlja kriminalnim grupama …………………….. a mi smo silno zabrinuti “ zbog seksističkih izjava “ pojedinaca prema novinarkama. Silno se čudimo, zašto Vučko, pored svega čime komanduje, još hoće da potčini i novinare ?!! U naše ime , po svim zivotnim pitanjima , odlučuje jedan jedini čovjek, NEUSTAVNO , a time i nelegalno , i malo tko se osvrće na ideju, kako riješiti taj bazni problem, nego se bavimo perifernim stvarima. Postoji hiearhija potreba.
    Prvo hrana, pa odjeća, pa krov nad glavom……. pa onda sve ostalo. Kada riješimo bazni problem, kada budemo imali DRZAVU u pravom smislu te riječi, a to je, da drzava ima USTAV kojeg se svi bezpogovorno pridrzavaju, neovisno sudstvo i tuzilaštvo, gdje će u parlamentarnom sistemu, centralna figura biti prvi ministar, tj. premijer, gdje će skupština odradjivati poslove za koje je nadlezna, isto kao što predsednik drzave neće „ulaziti“ u konpentencije drugih institucija……….
    Kada se to ostvari, mnogi sadašnji problemi, poput polozaja novinara u društvu, ali i gotovo sve ostalo, profunkcionirati će na najbolji način bez ikakve dodatne intervencije………….

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime