Srpsko zdravstvo već decenijama je u rasulu, a prizori iz zdravstvenih ustanova njegova najverodostojnija slika i prilika. U većini državnih bolnica prijemne ambulante neugledne su i neuslovne za teško obolele, koji u njima sede satima, čekajući da prođu sve neophodne preglede koji se zakazuju mescima unapred.
Osim oronulih prostorija, neprijatnog mirisa vlage, buđi sa zidova i toaleta koji najčešće nisu u funkciji, mučninu kod svakog pacijenta koji uđe na vrata klinike prvo izazove jeziva gužva i desetine obolelih, koji samo što ne sede jedni drugima u krilima.
Ruinirani ambijent čekonice u kojoj su prinuđeni da sede pacijenti oboleli od dijabetesa, štitaste žlezde i svih endokrinoloških i metaboličkih bolesti, na Klinici za endokrinologiju, koji nas je užasnuo, naveo je novinare portala Nova da obiđu i nekoliko bolnica u njenom komšiluku.
Naime, ono što prvo upada u oči je teško podnošljiva – gužva!
– Sedim od devet sati jutros, a sad je blizu dva popodne i još nisam sve završila. Bila sam na nekim pregledima, ali opet moram da čekam određene analize. Ovo mi nije prvi put da sam ovde. Svaki put kad dođem znam da će mi u čekaonici proći ceo dan. Imala sam zakazano, kao i svi ovi silni ljudi oko mene, tako da ne smem da se bunim, ali je strašno što sa bolovima sedimo u ovoj zagušljivoj čekaonici, iz koje ne smem da mrdnem da ne propustim prozivku, a i da ne izgubim mesto za sedenje – kroz masku, jedva čujno, rekla je Vera Popović (60), sa kojom su pričali u čekaonici Klinike za očne bolesti UKCS.
U dečijim odeljenjima situacija je nešto bolja.
– Čekali smo oko dva sata, što nije toliko strašno. Ćerka ima česte upale uha, pa smo dobili uput za ORL, zakazan joj je pregled, ali smo opet morali da čekamo jer su gužve nenormalne – kaže Jelena Vojinović (30), mama petogodišnje Kristine.
Na samom ulazu u zgradu, u kojoj je smeštena ambulanta za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju, pacijente čeka zaboravljena, popucala, delimično tapacirana stara klupa i gomila nabacanih pocepanih knjiga oko radijatora i kesa za đubre.
Kroz oronula vrata sa kojih se farba odavno oljuštila, oboleli moraju da prođu kako bi ušli u čekaonicu za ambulantu.
Bilo da ste na dermatovenerologiji ili u Očnoj bolnici, na ORL, na neurologiji i psihijatriji, u svakoj klinici, u čekaonicama će vas dočekati smrknuta lica desetine bolesnih ljudi, koji su zaboravili i kad su stigli i seli na onu plastičnu stolicu, čekajući da prozovu njihovo ime.
– To što je neuredno je manji problem, ne mogu da shvatim da su stalno ovolike gužve i da sedimo jedni drugima na glavi satima čekajući – kaže Dragoslav (58), koji je sa suprugom čekao pregled na Klinici za dermatovenerologiju.
Pojedini su i zaspali, zauzimajući tako minimum dve stolice, pa ih „komšije“ pacijenti mrko gledaju i povremeno gurkaju ne bi li ih probudlili da oslobode to jedno mesto, jer se čekaonica neprestano puni.
Mnogi od muke ne mogu ni da sede, već šetaju napred nazad kao u kavezu i broje sate i minute koje ostavljaju na ovim memljivim mestima.
Lekari i medicinske sestre ljubazno se svima jave i mole ih da „sačekaju još malo i budu strpljivi“, dok nervozno prolaze hodnicima i otvaraju i zatvaraju vrata ambulanti na svakih nekoliko sekundi.
Pisali smo više puta o najjezivijoj čekaonici na Klinici za endokrinologiju, čije su fotografije preplavile internet, a građani koji nikada nisu imali problema sa oboljenjima koja bi ih odvela u ovu zgradu, ne mogu da se načude, niti da poveruju da takvo mesto zaista postoji i da je namenjeno bolesnima.
Nažalost, istina je, a na samo nekoliko minuta hoda, nalazi se nova zgrada UKCS, koja šljašti u modernom i ulickanom ruhu, a u koju je preseljeno više klinika, uključujući i Urgentni centar Srbije. Ne znamo međutim, koliko ćemo čekati na završetak izgradnje druge kule UKCS, a do tada su naši pacijenti osuđeni da provode svoje vreme u pomenutim horor čekaonicama, na čiju sanaciju i renoviranje je i bog zaboravio.
Jasno je svima da Srbija plače za stručnim kadrom, da nam nedostaju specijalisti koji bi, da ih ima, znatno ubrzali usporenu „traku“ za preglede. Da ima savesti kod nadležnih, čekaonice bi blistale sa novim pločicama i udobnim foteljama, slikama i šarenim bojama, mirisale na cveće i osveživače vazduha, a svi toaleti bili bi u funkciji. Gužva bi ostala samo ružno sećanje, ako bismo umesto dva, imali po šest specijalista u svim ambulantama.
I koliko god trenutno da ih ima, nama je neophodno troduplo više, jer broj obolelih nezaustavljivo raste, gužve su nam postale uobičajane, a sedenje od po nekoliko sati u ruiniranim čekaonicama pred vratima lekara, normalno i podrzumevajuće.
