Ambasadori kao samoproglašeni gospodari

Zapadni ambasadori ne samo da krše Bečku konvenciju nego se nastoje i predstaviti kao donosioci odluka o sudbini srpskih zemalja i ponašaju se kao samoproglašeni kolonijalni gospodari. Redak primer u istoriji diplomatije.

U tom svojevrsnom ambasadorskom teroru najneobičnija je takozvana Kvinta koju čine ambasadori Amerike, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije. Potpuno je nejasno koji je legitimitet Kvinte i na osnovu kojeg to prava ti ambasadori drže lekcije i čak ucenjuju izabrane predstavnike naroda u srpskim zemljama.

Klasična zapadna formula, formira se neformalna grupa koja vremenom kroz pritiske i saopštenja sebe predstavlja kao zvaničnu iako niko ne zna ili zaboravlja ko su oni i koga u stvari predstavljaju.

Ali, koga Kvinta predstavlja? Sve je jasnije da odluke na Zapadu donose paradržavne strukture, a ne državne institucije. Amerika je suočena sa političkim krizom kakva po sopstvenom priznanju nije zabeležena još od sredine 19. veka. Britanija je u sličnoj situaciji i uporno ali neuspešno traži svoju ulogu u svetu koji se promenio. Nemačka je na pragu ekonomskog kolapsa, Francuska u mukama javnih dugova i masovnog nezadovoljstva javnosti, a Italija je odavno bankrotirala. To je realnost Kvinte. I koji je onda kapacitet njihovih ambasadora u Kvinti da drugima nameću svoje “ideje”.

Doduše, ima nešto što se do sada pokazalo kao iskustvo. Kvinta je postala nosilac loših vesti. Kada se god Kvinta sastane sa političkim liderima srpskih zemalja za njih potom slede loše vesti, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji. Posete Kvinte svaki put prati nasilje protiv Srba na Kosovu. Nasilje je instrument ucene i, u stvari, zapadna politika.

Između susreta Kvinte sa legitimnim predstavnicima srpskih zemalja prostor popunjavaju ti isti ambasadori ali pojedinačno i razni specijalni izaslanici i činovnici njihovih zemalja. Oni, krijući se iza zvučnih imena svojih zemalja, pokušavaju i to poprilično agresivno da kroje unutrašnju političku geografiju. Ta bahatost povremeno prelazi u pravi politički teror. Oni zahtevaju i nameću pravila kao da su oni bili na izborima, uvode sankcije, komentarišu i generišu sudske procese i prave kadrovske liste.

Utisak je da je lider zapadnih ambasadora, u svim srpskim zemljama, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. Pored deljenja lekcija o unutrašnjim pitanjima Srbije njemu je najomiljenija tema Rusija pa je čak jednom, nezadovoljan protivljenju velike većine građana uvođenju sankcija, rekao kako Srbi ne znaju šta je Rusija.

Nedavno je, povodom rata u Ukrajini, izjavio da je “za Srbiju potpuno neodrživo da ostane u dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom”. I nastavio je da “bolje možemo da vidimo šta će biti budućnost Ukrajine, nego Rusije”. “Mislim da se Rusija zaista dovela u veoma nepoznate vode. Ne znamo gde će biti Rusija”, rekao je on.

Ambasador Hil se ponaša kao pravi kolonijalni guverner i tokom nedavnih izbora u Srbiji u Beogradu je obilazio nekoliko biračkih mesta i izjavio kako mu je drago da ljudi glasaju. Neverovatno, šta američki ambasador misli o Srbima i građanima Srbije kao da su oni tek pali s grane. A nedavno je krenuo i po Srbiji i govori šta bi Srbija trebalo da uradi.

Glavni instrument tog neobičnog političkog terora je mit o Evropskoj uniji (EU) i članstvo u tom klubu a koje je sada preformulisano u evropski put. Sve se navodno radi zbog evropskog puta. I to je, valjda je svim jasno, najveća obmana. U Briselu je bio i američki ambasador Hil koji je poručio da ako Srbija ispuni zahteve EU Amerika će pomoći evropskim ambicijama Beograda. Na primedbu da Brisel traži defakto priznanje Kosova i Metohije Hil je rekao da je to igra reči a Amerika to vidi kao “normalizaciju odnosa”“. Još jedna obmana. Amerika dakle vidi “normalizaciju odnosa” između dveju država. To nije igra reči.

Najbizarniji su slučajevi do nedavno ambasadora Norveške i Velike Britanije u Srbiji koji su, posebno norveški, skoro svakodnevno zasipali javnost porukama, gotovo ucenama, da je za Srbiju jedini put i najbolje da postane članica Evropske unije (EU). A Norveška je dva puta na referendumima odbila da postane članica EU a Velika Britanija odlukom većine njenih građana izašla iz EU, odbacila je Brisel. U čije ime one govore i koga predstavljaju?

Jedan visoki zapadni diplomata je autoru ovih redova nedavno u privatnom razgovoru priznao da dosadašnja zapadna politika prema Srbiji, Republici Srpskoj i posebno prema Kosovu i Metohiji jednostavno ne funkcioniše i to se i priznaje u internim diplomatskim razgovorima na Zapadu. Neophodno je, rekao je, pronaći novi model politike.

Neophodno je ali ga još nema. Drugim rečima, zapadne vlade nemaju jasnu politiku i sve je prepušteno usamljenim ambasadorima koji čitaju stare skripte na kojima su i napravili karijere.

I to nije ništa novo ali u novije vreme najveća energija se crpi i na neki način opravdava takva praksa iz antiruske politike. Kvinta i ambasadori imaju “misiju” da “oslobode” srpske zemlje od “malignog ruskog uticaja”. Hibridni rat protiv Rusije zapadni ambasadori i Kvinta vode i u srpskim zemljama. To je suština. Suočen sa definitivnim porazom u Ukrajini i na Bliskom istoku Kolektivni zapad nastoji da tu novu realnost kompenzuje “pobedom” baš u srpskim zemljama koje imaju status ruskih saveznika.

I nisu dovoljne ambasadorske lekcije nego službenici Američke ambasade u Beogradu sada obilaze beogradske medije i nude “saradnju, ideje” i čak sugerišu finansijsku podršku. U nekim televizijama žale se na programe i goste koji u njima učestvuju pa nude i “svoje” materijale koje im mogu obezbediti ali bez gostiju koji bi mogli da posumnjaju u te “istine”. Nejasno je sa kojim pravom oni dele lekcije medijima mada je cilj jasan. Očigledno je da je Kolektivni zapad predvođen Amerikom krenuo u mnogo agresivniju kampanju i hibridni rat.

Korisno bi, međutim, bilo podsetiti na jednu praksu Zapada da se ono šta misle veliki, a neće javno da kažu prepusti manjim zemljama da puste u javnost.

Tako je nedavno iskusni estonski diplomata i osnivač Konzervativne partije i dugogodišnji poslanik Mart Helme u estonskim publikacijama objavio analizu u kojoj priznaje da se definitivno ruši međunarodni prozapadni poredak uspostavljen posle kraja Hladnog rata. Helme, koji je poznat po svojim tačnim procenama, pored ostalog predviđa da će Bosna i Hercegovina prestati da postoji kao država, a vrlo je moguća i podela Kosova i Metohije između Srbije i Albanije. Drugim rečima, predstoji promena granica. On veruje da će Kolektivni zapad posle serije protesta i poziva da se obnove stare granice na kraju prihvatiti ovu izmenu geografije. Štaviše, ocenjuje, Amerika će potom pokrenuti pomirenje, postaće predvodnik pomirenja.

Sudbina Evrope, procenjuje Helme, će zavisiti od američkih prioriteta koji se polako sele u Aziju i na Pacifik i moglo bi se desiti da Evropa na kraju ipak zavisi od Rusije i tako bi bio stvoren novi i prihvatljivi balans na Starom kontinentu.

Svet se ubrzano i temeljno menja ali to za Kvintu i njene ambasadore izgleda da ne postoji. Njena i bahatost ambasadora je pre svega prikrivanje političkih praznina njihovih zemalja i odsustva bilo kakve jasne političke vizije. Sve je postalo privid a očigledno je da su uvereni da im ta bahatost uspeva. Bahatost i laži, međutim, ne mogu da pomognu.

Ali, trebalo bi podsetiti i na staro iskustvo da se svako ponaša onako kako mu se dozvoli. Mada, teško se boriti sa bezobzirnom bahatošću.

autor:Siniša Ljepojević