Sva je prilika da se opozicija mora pomiriti s rezultatima minulih izbora, jer Amerikanci od Srbije jedino traže da izborne greške i nepravilnosti ispravi do sledećih izbora
Uiščekivanju finalnog izveštaja OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji, predstavnici proevropskog dela opozicije su se razleteli po Evropi ne bi li izdejstvovali međunarodnu istragu decembarskih izbora. Članovi koalicije „Srbija protiv nasilja” (SPN) putuju u Brisel, gde će se sastati s predstavnicima Evropske komisije, od koje se očekuje da pokrene istragu. Odmah potom putuju u Pariz, a zatim će svoje nalaze o izbornoj krađi predstaviti i članovima parlamenata i vlada mnogih država članica Evropske unije.
Nezavisna međunarodna istraga trebalo bi da u potpunosti ispita glavne pritužbe o prevarama na svim nivoima decembarskih izbora u Srbiji – parlamentarnim, pokrajinskim i izborima za Grad Beograd – a trebalo bi da joj prethodi ad hok misija za utvrđivanje činjenica, čiji bi zadatak bio da prikupi podatke i postavi osnov za efikasnu istragu, navodi se u predlogu koji su pripremili članovi RIK i GIK u ime koalicije „Srbija protiv nasilja” jer su, kako kažu, srpske upravne i pravne institucije „zarobljene” a njihovo „verno” učešće u istrazi „nije verovatno”.
Iako još (u trenutku pisanja ovog teksta) nije poznato kako će izgledati konačan izveštaj posmatračke misije ODIHR-a, od njega zavisi na koji će se način EU postaviti prema vlastima Srbije. Zato su iz SPN i pojurili u Brisel i druge evropske centre na „talasu” nedavne rezolucije Evropskog parlamenta, a kojom se zahteva međunarodna istraga izbora u našoj zemlji. Na prvom mestu očekuje se kako će Evropska komisija, sa Ursulom fon der Lajen na čelu, reagovati na zahtev Evropskog parlamenta da oformi nezavisnu međunarodnu komisiju koja će istražiti sve što se u Srbiji desilo 17. decembra.
Poziv na okupaciju
Mnogi već tvrde da izveštaj ODIHR-a neće mnogo odstupati od ključnih odredbi preliminarnog izveštaja koji je objavljen dan nakon izbora. On će, pre svega, sadržati određeni broj preporuka o tome kako unaprediti i poboljšati izborni proces u Srbiji, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je zamolio Vladu da ih uvaži.
„Sve što bude došlo kao preporuka (ODIHR) za bilo koje buduće izbore u potpunosti treba ozbiljno da sagledate i da ih pozovete da prisustvuju predstojećim lokalnim izborima koji će se održati u maju ili junu. Važno je da pokažemo da smo transparentni i da ništa ne krijemo i da želimo da prihvatimo njihovo nadgledanje tih izbora kako bi mogli da pokažu celom svetu šta je stvarna istina u vezi tih izbora”, rekao je Vučić.
Znajući da rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujuću snagu – gubitnici decembarskih izbora traže da „EU napravi proveru”, a neki opozicionari se nadaju da će EU poslati čak dve ekspertske misije u Srbiju, jednu iz EP a drugu iz EK – kao i to da vlast ne može da zabrani rad nijednoj međunarodnoj komisiji jer je Srbija članica UN, OEBS-a i Saveta Evrope i država kandidat za članstvo u EU.
Oni, očigledno, zanemaruju da je – na poziv Srbije – pripremu i sprovođenje decembarskih izbora zvanično nadgledala ODIHR. Misiju je predvodio ambasador Albert Jonson sa timom od 11 međunarodnih stručnjaka, kao i 30 posmatrača, raspoređenih po Srbiji. Osim toga, ODIHR je angažovao 250 kratkoročnih posmatrača nekoliko dana pre izbora.
Premijerka Srbije Ana Brnabić smatra da bi međunarodna istraga o izborima u Srbiji bila direktno kršenje suvereniteta i da to ne bi dozvolila nijedna zemlja na svetu. „Međunarodna istraga znači da više nemate sopstvene institucije, da postoje stranci koji mogu da dođu i da rade šta god žele u vašoj državi, uključujući i da ispituju vaše građane. To je jednako okupaciji”, rekla je Brnabićeva, uz poruku da je Vlada Srbije spremna da nastavi saradnju sa ODIHR-om, kancelarijom OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.
Zvaničnici Srbije su mogućnost takvog zahteva uporedili sa austrougarskim ultimatumom Srbiji iz 1914. godine (premijerka Brnabić i ministar odbrane Srbije i predsednik SNS Miloš Vučević), da bi u zaštitu proevropske opozicije ustala ko drugi do Dubravka Stojanović – perjanica „druge Srbije” – da bi objasnila kako je ultimatum iz 1914. bio povod da bi Austrougarska napala Srbiju, dok je rezolucija Evropskog parlamenta „reakcija na ukradene izbore u zemlji kandidatu za članstvo u EU. To je bila pretnja Austrougarske slobodi Srbije, a sada pretnja slobodi Srbije dolazi iznutra, od vladajućeg režima”, navodi Stojanovićeva.
Ali, da se ne zaboravi, Evropski parlament je doneo rezoluciju na osnovu vrlo sumnjivog izveštaja svojih posmatrača (Klemen Grošelj, Andreas Šider i Stefan Šenah ispred Saveta Evrope) koji su u Srbiji već dobili epitet „radio Mileva”, što će reći da su bili nejasni, nepouzdani i veoma pristrasni. I sve to pre izveštaja ODIHR-a.
Zato je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, zbog izjave „da bi bilo neobično predviđati bilo kakvu međunarodnu istragu u kontekstu izbora”, od prozapadne opozicije optužen da se „ponaša kao zastupnik i lobista Aleksandra Vučića”.
A kako Zapad, u stvari, vidi izbore u Srbiji, pojasnio je nemački nedeljnik Unzere cajt, navodeći da je opozicionu listu SPN Zapad podržao sa ciljem ne samo promene vlasti već i stvarne promene režima u zemlji – jer Vašington, Brisel i Berlin žele da Srbija konačno odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom – ali da je „Srbija ostala otporna”.
„Lep poklon za opoziciju u Srbiji koju podržava Zapad – vladajuća lista predsednika Aleksandra Vučića je, nakon prebrojavanja svih glasova, jasno pobedila na parlamentarnim izborima 17. decembra i potisnula izazivače na svoje mesto”. Unzere cajt ukazuje da je posle neuspeha na parlamentarnim i lokalnim izborima u decembru, prozapadni opozicioni savez „Srbija protiv nasilja” pokušao da organizuje masovne proteste. Međutim, novo izdanje obojene revolucije nije urodilo plodom. Pozivi na demonstracije uglavnom su bili koncentrisani na Beograd i bili su usmereni protiv navodne masovne izborne prevare. Protesti su dostigli vrhunac 24. decembra kada su demonstranti pokušali nasilno da uđu u Skupštinu grada. Probuđena su sećanja na upad u Skupštinu 2000. godine – koji su organizovali od CIA obučeni aktivisti ‘Otpora’ posle rata NATO pakta protiv Jugoslavije, kojim je prekršeno međunarodno pravo, a koji je rezultirao svrgavanjem tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića”, podseća nedeljnik.
U tekstu se konstatuje da vlada i građani Srbije nisu bili impresionirani „nasilnom pobunom”, već su odgovorne institucije radile svoj posao.
Obojena demokratija
Ovaj nedeljnik je samo podsetio na ono što je rekao Majk Benc – izvršni direktor Fondacije za slobodu na internetu i nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta zadužen za sajber bezbednost – u intervjuu sa Takerom Karlsonom. Govoreći o „pretnjama demokratiji” kod kuće, zbog čega se koriste metode proverene u inostranstvu, Benc je tom prilikom pomenuo i Jugoslaviju, odnosno srpskog predsednika Slobodana Miloševića.
„To su isti ljudi koji su tvrdili da moramo da ‘donesemo demokratiju’ u Jugoslaviju. To je značilo uklanjanje Miloševića ili bilo koje druge vlade u svetu kako bi se ‘sačuvala demokratija’. Ako je demokratija sada ‘ugrožena’ kod kuće, onda ti ljudi imaju nove poslove”, rekao je Benc.
Izdvojio je nemački Maršalov fond (čiji je potpredsednik i direktor njihovog projekta Balkanskog fonda za demokratiju jedno vreme bio i Ivo Vejvoda, sadašnji predsednik Upravnog odbora Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu) koji je služio kao poluga američke meke moći u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kao i Nacionalni fond za demokratiju (NED), koji je povezao američku vladu sa vodećim medijima poput Vašington posta i Njujork tajmsa. Reč je o organizacijama koje su aktivne i u Srbiji – odnosno koje pomažu različite NVO širom Balkana.
Karlsonov gost je govorio i o nicanju novih institucija i centara, poput Stanfordove internet opservatorije, na čijem čelu se nalazi nekadašnji ambasador SAD u Rusiji iz perioda Obamine administracije Majkl Makfol. „On je napisao knjigu o tome kako se uspešno sprovodi obojena revolucija u sedam koraka, što uključuje potpunu kontrolu medija i društvenih mreža, jačanje građanskog društva i osporavanje legitimiteta izbora”, objašnjava Benc.
Mek Fol je na Tviteru (Iksu) pre nekoliko godina otkrio je da je CIA finansirala opoziciju u Srbiji uoči Petog oktobra (petooktobarska previranja u Jugoslaviji teoretičari nedvosmisleno svrstavaju u obojene, odnosno inscenirane revolucije, dokumentujući to u zvaničnim izjavama učesnika). Dakle, osporavanje izbora je jedna od metoda obojenih revolucija, ali smo – pisanjem nemačkog nedeljnika Unzere cajt, videli da novo izdanje obojene revolucije nije urodilo plodom – tako da je proevropskoj opoziciji ostala nada u nametnutu međunarodnu istragu.
Do te istrage može doći samo na poziv zvaničnih organa Srbije, kao što je to bilo 1996. godine. Ako se prisetimo tih događaja od pre tridesetak godina, u drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji koalicija opozicionih partija „Zajedno” pobedila je u većini velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, što je vlast pokušala da falsifikuje (svuda gde je izgubila izbore, leva koalicija je preko svojih kontrolora ulagala prigovore iako su oni prethodno potpisali zapisnike) izazivajući tromesečne masovne građanske proteste, da bi na kraju bio donet lex specialis.
I na minulim decembarskim izborima svi zapisnici su uredno potpisani, čak su i strani posmatrači sami prijavili da nisu videli nijednu nepravilnost na njihovim biračkim mestima, pa se primedbe uglavnom odnose na neodređene i nedokazive navode. Recimo, navodne velike prijave prebivališta na nekim adresama za pravne organe i nije neki dokaz ako je to urađeno uredno, sa ličnom kartom. O tome se govorilo još pre izbora, ali je „frka” podignuta tek kada je opozicija shvatila da je loše prošla na izborima.
Američke poruke
Ali da na Zapadu nisu baš svi usaglašeni ili, bolje reći, da nije trenutak za tako radikalan napad kakav bi, recimo, želela nama dobro poznata Viola fon Kramon – pokazao je odmah posle izbora Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji, naglašenom izjavom da se SAD raduju nastavku saradnje sa Vladom Srbije o pitanjima obostranog interesa.
Sada je to, uoči objavljivanja izveštaja ODIHR-a, učinio američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavom za „Glas Amerike” da Srbija treba da primeni preporuke ODIHR-a do narednih izbora. Očigledno je Eskobar već upućen u njegovu sadržinu jer je rekao da izveštaj ODIHR-a, kao tela OEBS-a, o nepravilnosti na izborima održanim 17. decembra u Srbiji „temeljan i fer” i da se od Srbije očekuje da postupi po tim preporukama pre narednih izbora.
Prema njegovim rečima, važno je da u Srbiji postoji pravni proces kroz koji opozicija adresira svoje zabrinutosti. „Želimo da institucije rade svoj posao i da ozbiljno razmotre te žalbe. Ali kakva god vlada da bude izabrana, očekujemo od nje da osnaži demokratske institucije u Srbiji, da nastavi sa dijalogom i putem ka EU. I mislim da su to želje i svih ljudi u Srbiji”, poručio je Eskobar.
Izjava specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan da Srbija mora da primeni preporuke ODIHR do narednih izbora i da će SAD vladu Srbije smatrati legitimnom, jasno odražava američku poziciju – što u delu opozicije koja se buni i njenim pobornicima tumače kao „spasavanje redova Vučića” – aludirajući na poznati film, odnosno da „Vučića treba sačuvati i pored oštrih kritika koje dolaze iz Evrope, kako bi Vučić zaokružio nezavisnost Kosova, odaljio se od Rusije i Kine i pristao na eksploataciju litijuma”.
Biće sa Zapada još reči o proteklim izborima, ali je malo verovatno da, posle naglašenih američkih izjava, dođe do neke radikalnije akcije, poput osporavanja izbornih rezultata i nametanja međunarodne istrage, što ne znači da se u budućnosti neće posegnuti za onih sedam elemenata obojenih revolucija.
