Spomenik začetniku dinastije Nemanjića, Stefanu Nemanji, pre samo dve godine, svečano je podignut za javnost i dat na dar narodu srpskom. Tada besediše razni govornici da je podignut svetionik naše budućnosti, spona svetle prošlosti i puta kojim ćemo ići. Osvetljen svetlošću reflektora, ukazuje svetost duha, zamonašenog srpskog vladara Simeona Mirotočivog. Dadoše zakletvu da njegov utabani put pravoslavlja i skromnosti, odricanja od krune i moći zarad zagrobnog života, ništa neće moći ukaljati. Da velelepno stoji i ne uzmiče ni pred jednim neprijateljem, kao što nije ni za života. Da stoji kao klisurina i opominje narod svoj na odbranu svetosavlja, porodice, dece, države…
Nakon samo dve godine, svega nekoliko desetine metara udaljenog od putokaza pokolenjima, ti isti govornici, ovoga puta u tišini i bez prevelike pompe, bez zvanične reklame (bliže se izbori pa treba sačuvati stare ali i obezbediti nove glasove) možda baš u inat svetom Simeonu i nesrećnom narodu, tik njemu pred nos, podigoše spomenik muškoj prostitutki, narkomanu, tranvestitu Vjeranu Miladinoviću umetničkog imena Merlinka. Alal vam vera!
Tako i svetom Simeonu podigoše svetionik, pokazaše put kojim žele da njegov narod korača u “svetlu” budućnost, obasjanu stazom duginih boja, a ne oreola njegovih potomaka: Svetoga Save, Stefana Prvovenčanog, Milutina, Dragutina, Stefana Dečanskog… Sablju cara Dušana, zameniše pink potpeticama, pa neka gleda Nemanja, dovoljno je visok da ih osmotri sa svih strana i pošteno se zacrveni.
Ne nesrećnici, neće se on zacrveniti, ni od stida, besa ili bruke, već vi koji ovom nesrećnom i bolesnom čoveku “Merlinki” podigoste spomenik (ali šta vam se zacrveni kad obraza nemate). Vi koji umesto da ste mu pomogli za života, sada koristite njegovu nesreću i bolest, njegovu prostituciju i zavisnost od narkotika, iskrivljenu sliku svoje ličnosti (iskreno za žalost njegove sudbine, i ne samo njegove) da našoj deci servirate neke nove vrednosti, koje su sve samo ne one pravoslavne, svetosavske, simeonske…
Sveti Simeone ne gledaj u tom pravcu, ili bar zažmuri, dok bruku na uklonimo!
Autor: Zoran Jovanović
