Na Svetski dan bezbednosti na radu sindikati upozoravaju da je epidemija koronavirusa dovela do većeg ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih.
Na inicijativu Međunarodne organizacije rada od 2003. godine svakog 28. aprila se obeležava Svetski dan bezbednosti na radu. Sindikati u Srbiji ovaj dan obeležavaju tribinama na kojima se govori o značaju bezbednosti i zdravlja na radu kao i akcijama za podizanje svesti o problemima radnika i radnica i potrebi za poboljšanjem zaštite na radu.
U tekstu povodom Dana bezbednosti na radu na sajtu UGS Nezavisnost navodi se da je prema podacima Ministarstva za rad, u prošloj epidemijskoj godini u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo 47 osoba, od kojih svaka treća u građevinarstvu, 19 odsto ih je bilo u industriji, 16 procenata u agraru, a isto toliko stradalih bilo je u saobraćaju i skladištenju. Zbog smanjenih ekonomskih aktivnosti manji je bio i broj poginulih u odnosu na 2019, kada su zabeležena 54 smrtna slučaja.
Ipak, i UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) epidemiju koronavirusa prepoznaju kao najznačajniju promenu koja je uticala i na bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih. „Među više od 6.280 zvanično preminulih zbog kovida-19, najmanje trećina zaposlenih, među kojima i više od stotinu lekara“, kaže se na sajtu UGS Nezavisnost. Iz SSSS-a dodaju da je među hiljadama preminulih od posledica virusa nebrojano puno radnika koji su se zarazili baš na radnom mestu.
IZ SSSS-a podsećaju i da Srbija ima slabu evidenciju preminulih od profesionalnih bolesti uzrokovane uslovima na radnom mestu.
„Rak povezan sa poslom i izloženosti zaposlenih blizu 50 različitih kancerogenih supstanci uzrok je na desetine hilјade smrtnih slučajeva svake godine. Pored izloženosti opasnim supstancama, ne evidentiraju se bolesti prouzrokovane dizanjem teškog tereta, mišićno-skeletnim poremećajima, a bolesti prouzrokovane psihosocijalnim razlozima, poput stresa, nasilјa, uznemiravanja i maltertiranja na poslu poslodavci, najblaže rečeno, tretiraju smešnim i neozbilјnim“, navodi SSSS.
Sindikati ukazuju da novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u skupštinskoj proceduri još od kraja 2019. godine i da se još uvek ne zna kada će biti usvojen. Stručnjaci su pak mišljenja da ni postojeći zakon nije loš već da je problem u njegovom nepoštovanju i malim kapacitetima inspekcije za rad.
Profesori Fakulteta zaštite na radu u Nišu Momir Praščević i Ivan Krstić su za sajt UGS Nezavisnost ukazali da u Srbiji približno 400 hiljada privrednih subjekata kontroliše samo 247 inspektora za rad. To znači da jedan inspektor rada „pokriva“ više od 1.550 preduzeća.
Preporuka je, zavisno od vrste delatnosti, da poslodavac koji upošljava od 251 do 500 zaposlenih, angažuje najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, firme sa 500 do 1000 zaposlenih treba da imaju najmanje tri takva saradnika a kompanije sa više hiljada zaposlenih treba da imaju najmanje još jednog saradnika na svakih 1000 zaposlenih, navodi se u tekstu UGS Nezavisnost.
Izvor: Mašina
