Bindžovanje

0
28

Ne mogu da te tešim. I neću!

Ma, svako traži svoju sreću,

Tražiš je i ti!

Možda ćeš dobiti!

Možda izgubiti!

Možeš preživeti –

Mogu te ubiti!

I nikad ne znaš šta će sve biti

Na tom putu po kom se kreću

Gomile putnika,

Gde ti se surova pravila nameću

Od kojih te već hvata panika,

Od građanina s kičmom i pameću –

Do sluge pokornog i podanika!

Ne mogu da te tešim. I ne smem!

Pa to bi bio greh pred bogom!

Ja mogu samo da pišem pesme,

Da ih napišem mnogo, mnogo…

U njima da te upozorim

Kako hodaš brazdom jalovom

Praznog stomaka i novčanika –

Od Čovek, velikim početnim slovom –

Do sluge pokornog i podanika!

Ne mogu da te tešim. Ne vredi!

Ti imaš pogrešne koordinate!

Ni moje molitve, ni moji obredi,

Neće uspeti da te vrate

Opet u normalno stanje stvari

Jer ti bauljaš u potpalublju

Već potopljenog Titanika!

Od onog koji kormilari –

Do sluge pokornog i podanika!

Tvoja je sudbina možda i gora

Od sudbine onog jadnog Gregora!

(mislim na Gregora Samsu,

Junaka Kafkinog romana!)

On je bar imao šansu!

Ti blejiš k’o ikebana,

Bez ideje, volje i dara

Kao izbledela mutna slika

Od onog koji misli i stvara –

Do sluge pokornog i podanika.

Ne mogu da te tešim.

Zajebi!

Kao što i ti mene ne bi.

autor:Simonida Banjeglav

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime