Birači u Makedoniji kao pokemoni

0
416

makedonija © REUTERS Ognen TeofilovskiOdluka da se na predstojećim izborima u Makedoniji, uz sve ostale podatke, na biračkom spisku nađe i fotografija birača, po svemu sudeći neće moći da spreči manipulacije. Naime, već sada su se među 40.000 takozvanih „fantomskih birača“ pojavila i imena — narodnih poslanika.

Nove muke u Makedoniji. U procesu sređivanja biračkih spiskova, dvanaest državnih institucija objavilo je konačnu listu sa ukupno milion i osam stotina hiljada upisanih građana, među kojima je i 40.000 takozvanih „fantomskih glasača“.

„Fantomskim“ glasačima se smatraju oni za koje se, nakon upoređivanja spiskova imena u svim relevantnim institucijama u Makedoniji, utvrdilo da nikada nisu bili kod matičnog doktora, da ne primaju plate ili honorare, ne postoje u poreskoj upravi i tako dalje. Sve to ne bi predstavljalo neki naročit problem da se među njima nisu našla i imena nekih poznatih makedonskih političara, novinara i narodnih poslanika.

Bane Đorđevski, politički analitičar iz Skoplja, kaže da se „čišćenje“ biračkih spiskova očigledno radilo pogrešnom metodologijom, što je ostavilo mnogo prostora za sumnje i pregršt mogućnosti za manipulacije.

„Očekujem da se će se potvrditi da tih 40.000 ljudi zapravo postoji, da nisu ’fantomi‘, već da je neki od sistema provere u Državnoj izbornoj komisiji pogrešno funkcionisao. Zašto, ne znam, ali treba utvrditi da li su u sistem od početka implementirani pogrešni metodološki pristupi, pa je sistem utvrdio da su ti ljudi ’nepostojeći‘, iako, recimo, postoje u evidenciji makedonske policije. Nešto je očigledno pogrešno postavljeno u samom sistemu provere“, kaže Đorđevski.

Naš sagovornik napominje da je na tom spisku najviše Albanaca, ali kaže da je veoma važno i naći odgovor na pitanje kako su se među „fantomima“ našle i ličnosti iz javnog života Makedonije.

Da Vas podsetimo:  Zašto Crna Gora neće “mali Šengen”

„Iako je Državna izborna komisija donela odluku da na sledećim parlamentarnim izborima na biračkom spisku pored imena svakog glasača bude i fotografija, zbog svega navedenog nemam utisak da će ta promena doprineti da izbori prođu bez manipulacija“, zabrinuto kaže Đorđevski.

I Pavle Trajanov, bivši ministar policije Makedonije i lider stranke Demokratski savez, kaže da nije potpuno siguran u novi sistem provere identiteta.

„Što se tiče fotografija, verujem da to može nešto da pomogne, ali ne može da bude garancija da manipulacija neće biti. To jeste jedna od formi koja može da pomogne da se zaštiti svaki glas, ali kako će sistem u praksi da funkcioniše, to ne znam. U pitanju je pre svega mera predostrožnosti, koja sprečava da jedan glasač glasa više puta, jer se dešavalo na ranijim izborima da onaj ko radi u inostranstvu dođe da glasa, a onda glasa za sebe, ali i za još nekoliko njih. To je bio veliki problem, i zato se sada uvodi novi sistem“, objašnjava Trajanov.

Trajanov ima svako pravo da sumnja u tačnost biračkih spiskova, bili oni sa slikom ili ne, jer se i sam našao u interesantnoj situaciji — njegovo ime se našlo među tih 40.000 „fantomskih glasača“, koji imaju lične karte i pasoše, ali ne postoje kao aktivni korisnici ni u jednom drugom sistemu — zdravstvenom, finansijskom, socijalnom…

Bane Đorđevski kaže da je upravo činjenica da se na spisku „fantoma“ nalaze i ljudi poput Trajanova pokazala da je metod po kojem se utvrđuje birački spisak u startu bio manjkav. To, kaže naš sagovornik, samo vodi u nove probleme.

„Vi se trenutno u biračkom spisku vodite pod imenom i prezimenom, s matičnim brojem i kućnom adresom. Na glasačko mesto dolazite s ličnom kartom, koju proverava član biračkog odbora. Ako se vaši podaci podudaraju — možete da glasate, tako da to da li ima ili nema fotografije na biračkom spisku nije nikakva dopunska garancija da će se nešto promeniti na bolje. Jer ako neko falsifikuje ličnu kartu, on falsifikuje i sliku! Dakle, nekih naročitih garancija da će se nivo sigurnosti tokom glasanja poboljšati — nema“, uveren je Đorđevski.

Da Vas podsetimo:  Fanar protiv Svetog Save

U Državnoj izbornoj komisiji napominju da priprema softvera za stavljanje fotografija iz baze ličnih karata Ministarstva unutrašnjih poslova u birački spisak nije novost, i da se zasniva na odredbi iz Zakona o izborima. Odluka da se fotografija glasača nađe na biračkom spisku je, inače, proistekla iz prošlogodišnjeg sporazuma četiri najveće makedonske stranke, potpisanog u Pržinama, a doneta je kako bi se sprečilo glasanje s tuđom ličnom kartom.

Inače, u Makedoniji se još uvek, uz manje korekcije, koristi takozvani „osnovni birački spisak“, koji je preuzet iz bivše Jugoslavije. Po njemu, u Makedoniji živi milion i 800 hiljada glasača, od čega je oko 170 hiljada u dijaspori, a 40 hiljada su pomenuti „fantomi“.

Glasači iz dijaspore imaju isto pravo glasa kao i oni koji žive u Makedoniji, ali se vode na posebnom biračkom spisku koji je „etnički mešovit“ — na njemu ima i Albanca i Srba i Makedonaca.

Podsetimo, politička kriza u Makedoniji traje već više od dve godine, a počela je kada je najveća opoziciona stranka, Socijaldemokratski savez Makedonije, odbila da uđe u Sobranje i optužila vladajuću stranku VMRO-DPMNE da je pokrala parlamentarne izbore tako što su na njima glasali i ljudi koji nemaju pravo glasa u Makedoniji.

Četiri najveće političke partije su 20. jula (po drugi put) postigle dogovor oko spornih pitanja, koji bi trebalo da dovede do izlaska političke krize. On između ostalog predviđa da datum vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji mora da bude određen do 31. avgusta.

Dosad je planirani datum za izbore već dva puta pomeran, i to upravo zbog nesređenih biračkih spiskova.

Brankica Ristić

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime