Na fotelje u novoj Vladi Srbije javno su se samokandidovali Ivica Dačić, sadašnji ministar inostranih poslova, i Muamer Zukorlić, sadašnji narodni poslanik u Skupštini Srbije. Prvi bi da bude premijer (”Slagao bih kada bih rekao da ne želim da budem premijer!”), a drugi bi da bude ministar inostranih poslova (”Ili bilo koji drugi resor, jer bih radio bolje od svakog sadašnjeg ministra!”).
Osim citiranih samopreporuka, šta je to što ih ne preporučuje za ove funkcije, a što o sebi neće reći?
”Tužibabluci” jednog i ”đavoluci” drugog!
Kao deca, najviše smo, valjda, mrzeli ”tužibabe” koje su svaki korak nas ”normalnih”, a koji je njima bio nenormalan ili nemoguć, zdušno cinkarili učiteljici, očekujući nagradu, povlašćen položaj ili da ih pomazi po kosi…
Federika Mogerini je učiteljica Ivici Dačiću, a ne istorija, kako su nas učili. On je, pak, po svemu što dela kao ministar spoljni – ona tužibaba koja ne propušta da joj se, bez ikakvog zazora, pred celim odeljenjem obrati:
”Učiteljice, učiteljice! Rama i Tači rekli da će da prave veliku Albaniju!”
A, kada ga Mogerinijeva pomiluje po kosici i kaže mu: ”Baš si sladak! I lepo pevaš!”, on ushitri dalje…
”Je l’ da da to nije lepo? Ja kada bih rekao da će se ujediniti Republika Srpska i Srbija, vi biste me odmah kaznili…?!
Jedina moguća i ”prava kazna” za sadašnji establišment kojem pripada i Dačić, sudeći po njihovim izjavama u sličnim prilikama, jeste samo – vešanje! Iza reči ”nas bi odmah obesili” stali su Dačić, Vulin, Vučić, Maja Gojković… Razlikuju se jedino po sopstvenom pogledu na to – gde će i ako biti obešeni: Vulin preferira banderu, Maja – spaljivanje i nabijanje na kolac (mada je to izgovorila nelogičnim i nemogućem redosledom za realizaciju), Vučić sebe vidi razapetog na jarbolu u Briselu, umesto neke od zastava…
– Da izgovorim ”svi Srbi u jednoj državi, završio bih na jarbolu”…
Za ono u šta veruje – Hrist je završio na krstu!
Recite, jednom, da svi Srbi zaslužuju i treba da žive u jednoj državi!
Pitajte: zašto bi Srbi bili jedini narod koji granicom ne može da zaokruži teritoriju na kojoj živi?
Ne da bi smo proverili – hoće li vas neko obesiti zbog toga, a neće – kao što Brisel nije obesio ni Hrvate zbog ustaštva i neofašizma, ni Šiptare zbog pravljenja kuće na tuđem placu, ni Ramu zbog drona sa velikoalbanskom zastavom u sred Beograda, ni Izetbegovića zbog pretnji istrebljenjem Srbima, ni zbog kamenovanja srpskog premijera u Srebrenici, ni…
Niko nije obesio ni Milorada Dodika, koji je rekao da Srbi sa obe strane Drine treba da žive u jednoj državi. Počastvovan je sankcijama SAD, a ne vešanjem.
I Vulin govori to što govori jer zna da ga niko neće obesiti.
Lakše mu je prevaliti preko usta ”da oružje nabavljamo jer nam Albanci prete Trećim balkanskim ratom”, nego što će izgovoriti: ”Ja sam ministar rada i socijalne politike, a ne ministar vojni i ministar policije”.
NJih dvojica se ne oglašavaju jer su, sasvim moguće, u obilasku neke socijalne ustanove….
Preterano? Nije! Kada učinite sve onako kako ste učinili i svedete se na nivo najobičnije tužibabe, već sutradan dobijete Jonuza Muslijua, predsednika opštine na teritoriji Srbije, koji vam kaže da velikoj Albaniji morate dati i Bujanovac, Preševo i Podujevo, da to učinite sve trčeći i udarajući se nogom u sopstvenu zadnjicu od sreće, jer vama za sada neće uzeti i Niš, koji im inače pripada!
Prethodnu tiradu ste izdržali kao ilustraciju – kakvu spoljnu politiku vodi aktuelni ministar koji bi sutra u svoju spoljnu politiku da pretvori čitavu vladu, kao njen novi premijer.
A na njegovo mesto, ne uslovljavajući ga foteljom, nego obećanim izbornim rezultatima u Novom Pazaru rado bi došao Muamer Zukorlić, narodni poslanik koji posle tek završenih izbora, ” u obliku đavola dolazi po svoje”.
Da li je samo otvarao usta polažući zakletvu za poslanika ili je iza leđa ukrstio preste, na znam, ali ne znam ni kako bi položio zakletvu za ministra čovek koji je o svojoj državi i vlasti rekao:
”Srbija je odgovorna za porobljavanje muslimana!”
”Od Srbije zahtevam autonomiju za Sandžak.”
”Srbija vodi genocidnu politiku prema muslimanima”.
”Turska je naša majka koja je pre sto godina ostavila svoju decu zato što je morala. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, najmanje i najmlađe dete koje se najviše voli. Kada imate takvu braću i ojačane roditelje, to je predivan osećaj!”
”Novi Pazar nije novi Vukovar! Naši su dželati Pećanac, Ranković i Milošević! Ovaj narod spava na jedno oko!”
”Nikola Tesla je musliman”!
”Bošnjačke mozgove – Mešu Selimovića, Emira Kusturicu, Rasima LJajića, šta god mi mislili o njima, Beograd je prisvojio kao Srbe! Kusturicu, Bregovića i Čolića su uzeli od Sarajeva da bi bili vodeći ljudi kulture u Srbiji!”…
Čovek koji je posle ovakvih reči odlučio da postane poslanik u Skupštini Srbije, u Beogradu, koji ne može da shvati da su ljudi koje je nabrojao napustili Sarajevo da bi došli u Beograd, on treba da postane ministar u Vladi i državi u kojoj žive Kusturica, Čolić i Bregović…? Čovek koji više ljubi Tursku nego svoje tri žene – što mu država Srbija u kojoj poligamija nije dozvoljena – prašta!?
Prašta mu i divlju gradnju u centru Novog Pazara, ”ne zato što preti da će izvesti 5.000 Bošnjaka na protest”, nego zato što je lep, valjda..?
Kakvu bi spoljnu politiku vodio takav čovek, ako mu je unutrašnja ovakva? Po čemu bi ostao zapamćen..?
Uzgred, Karl Bilt, bivši premijer Švedske i saučesnik u rasturanju naših prethodnih država, bio je, pre par dana, u poseti Beogradu. Sreo se sa premijerom i to objavio na svom tviter nalogu, a premijerove službe su tu informaciju uskratile našoj javnosti. Sreo se i sa Ivicom Dačićem, takođe na tviteru objavio da su i ručali, objavio sliku ”šopske salate” kojoj je ispravno zapamtio i naziv, ali Dačiću nije zapamtio ime, a prezime je pogrešio, napisavši: Dačia…
Kao ”dačiu” da ga pamtimo?
Ili Vladu Srbije da pamtimo po tome što će Srbija Šiptarima i Albaniji dati autoput od Niša do Prištine, a oni nama uzeti Preševo, Bujanovac i Podujevo?!
A Niš kada završimo autoput?
Radoje Andrić
www.iskra.co
Voleo bih da probaju da „uzmu“ moj rodni grad Nis jer ocigledno ne poznaju Nislije i ne znaju kako bi se proveli ko bos po trnju.
Mada po Beogradu misle da je Nis mesovit grad a zapravo 96 posto su Srbi