Čije je Kosovo po predsedniku SANU Vladimiru Kostiću

1
326

Marinko M. Vučinić

U našoj javnosti često se mogu čuti prigovori d se SANU nedovoljno i neblagovremeno oglašava kada su u pitanju najznačajnija politička i društvena događanja u našoj zemlji. Ovakva ocena se teško može prihvatiti u celosti, jer se SANU svojim naučnim skupovima, izdavačkom delatnošću, prigodnim saopštenjima i iznetim stavovima ipak određivala prema najvećim izazovima društvenih kretanja, posebno kada se radilo o temama vezanim za identitetsku problematiku i najznačajnija istorijska i politička dešavanja.

Problem nastaje onda kada se predsednik SANU Vladimir Kostić u svojim javnim istupanjima (govoreći da se radi o njegovim ličnim stavovima) posebno bavio rešavanjem položaja Kosova i Metohije. On je i ranije nalazio za shodno da izjavljuje da Kosovo i Metohije više nisu deo Srbije i da je ono za nas izgubljeno.

U svojoj nedavnoj izjavi za NjuzmaksAdria on je otišao korak dalje u svom sasvim određenom odricanju od Kosova i Metohije, koji su po našem važećem Ustavu sastavni deo naše državne teritorije. On je u ovom novom obraćanju rekao „Kosovo nije naše, to treba što pre shvatiti.

Bilo bi sjajno da je Vladimir Kostić potpisao Kumanovski sporazum, Dejtonski sporazum i Briselski sporazum, onda imamo krivca i nemamo o čemu da razmišljamo, jer niko, uključujući i crkvu, nema tapiju nad istinom kada je o KIM reč

Bilo bi sjajno da je Vladimir Kostić potpisao Kumanovski sporazum, Dejtonski sporazum i Briselski sporazum, onda imamo krivca i nemamo o čemu da razmišljamo, jer niko, uključujući i crkvu, nema tapiju nad istinom kada je o KIM reč“. On se čak upitao da li je patrijarh Arsenije Čarnojević bio izdajnik kada je poveo Srbe u seobu, u vreme Austrijsko -turskog rata 1690. godine.

Ovo neprikladno poređenje samo pokazuje da predsednik SANU ne poznaje dovoljno političke i istorijske okolnosti koje su tada dovele do velike seobe Srba sa Kosova i Metohije (upućujem ga na izuzetnu knjigu Jovana Radonića –Đurađ Branković II „Despot Ilirika“) u XVII veku, jer da ih temeljnije poznaje ne bi se služio ovakvim simplifikovanim i politikantskim analogijama. Ako SPC nema tapiju na istinu kada je o Kosovu i Metohiji reč, ona sigurno i neupitno ima tapiju na Kosovo i Metohiju, jer je većina zemljišta ove naše pokrajine bila u njenom vlasništvu. I ne samo to, elementarna je činjenica da su Kosovo i Metohija bili i ostali istorijsko i duhovno ishodište SPC i srpskog naroda, nerazlučivi deo njegovog identiteta i postojanja, ne samo na Kosovu i Metohiji. O tome jasno svedoči toliko puta potvrđen stav o Kosovu i Metohiji sadržan u određenju da nema njegove predaje i priznanja lažne države Kosova. To je istina o Kosovu i Metohiji koju baštini SPC.

Da Vas podsetimo:  Afera eksponati! Bačene ljudske kosti na deponiju iz muzeja Bačke Palanke!

Izjava predsednika SANU Vladimira Kostića da Kosovo nije naše i da to što pre treba da prihvatimo, blago rečeno, je neodgovorna i apsolutno neprihvatljiva jer dezavuiše instituciju na čijem je čelu. Da li se on ikada zapitao kako ovu njegovu ličnu izjavu doživljavaju Srbi koji žive i uprkos svemu opstaju na Kosovu i Metohiji, žrtvujući često svoju egzistenciju i živote.

To očigledno nije važno za Vladimira Kostića, jer on se poziva na ekskluzivno pravo da iznese svoje mišljenje o KIM ne vodeći računi kako će ono biti tumačeno i prihvaćeno, a sigurno će predstavljati pravi poklon za albanske političare u Prištini. Ovakvim neodgovornim izjavama Vladimir Kostić se pridružuje onim građanističkim i liberalno-demokratskim političkim grupacijama i medijima koji godinama istrajavaju na stavu da su Kosovo i Metohija kamen oko vrata Srbiji, da treba što pre priznati „nezavisnost“ Kosova, jer to je zahtev i jedini uslov za prihvatanje tzv. realnosti na Kosovu i Metohiji, a predstavlja i snažan podstrek nastavku procesa evropskih integracija. Tako se Vladimir Kostić već uveliko pridružio ovom „realističkom“ shvatanju politike, svrstavajući se uz političke snage koje istrajavaju na rešavanju kosovskog problema, koji će rezultirati gubitkom 10% naše državne teritorije.

Vladimir Kostić se takođe zalaže za institucije zasnovane za zakonima, da li se to odnosi i na dosledno poštovanje našeg Ustava koji je jasno odredio mesto Kosova i Metohije u našem političkom sistemu i institucionalnom ustrojstvu? 

U tekstu objavljenom u NIN-u, 6. januara 2021. godine, pod naslovom Mi ili oni, Vladimir Kostić je zapisao sledeće redove „ Ma kako zvučalo uopšteno nama svima su potrebne mera i skromnost! Potrebna nam je odgovornost! I potrebne su nam institucije zasnovane na zakonima koje ćemo poštovati“. Nakon ovako iznetih stavova logično sledi pitanje za predsednika SANU, da li se princip mere, skromnosti i pre svega odgovornosti mora primenjivati i na naš odnos prema Kosovu i Metohiji? Vladimir Kostić se takođe zalaže za institucije zasnovane za zakonima, da li se to odnosi i na dosledno poštovanje našeg Ustava koji je jasno odredio mesto Kosova i Metohije u našem političkom sistemu i institucionalnom ustrojstvu?

Da Vas podsetimo:  Da li će i Vulinova tetka iz Kanade morati da plati porez kao i svi gastarbajteri?

Na ovo pitanje Vladimir Kostić odgovara da se moramo što pre pomiriti da Kosovo nije naše. Ovako neodgovorno ponašanje predsednika SANU je ozbiljan razlog da se pokrene pitanje njegove ostavke na ovu funkciju, jer ozbiljno ugrožava ugled SANU i njegovih članova. Zato su na potezu oni članovi SANU kojima je iskreno stalo do integriteta i istorijske odgovornosti ove najviše naučne institucije u Srbiji. Samo neka pročitaju reagovanje oca Save Janjića, igumana Manastira Visoki Dečani i zamisle se ozbiljno nad delovanjem predsednika SANU Vladimira Kostića.

Izvor: Nspm

1 KOMENTAR

  1. Господин са слике дефинитивно има добру позадину, ДЕ ФАКТО И ДЕ ЈУРЕ.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime