Ovo je priča o Jovanu Zeković, čoveku koji je prošao 50 zemalja i polovinu severne hemisferu, da bi svoje dugo putovanje završio, boreći se uz svoju braću i zemljake na Solunskom frontu.
Nakon atentata na Franca Ferdinanda, austrougarske vlasti iseljavaju Srbe, između ostalog i sa Romanije, gde je živeo junak ove priče. Cilj Austrougara bio je da što više prekinu veze Srbima sa svojom maticom.
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Ne želeći da ratuje protiv Rusa, sa zemljakom Dušanom prelazi na drugu stranu. Ubrzo postaje deo Srpske dobrovoljačke divizije kojom je komandovao pukovnik Stevan Hadžić. Učestvovao je u krvavim borbama na Dobrudži.
Posle Oktobarske revolucije, Jovan sa grupom sunarodnika kreće ka Solunskom frontu.
Put ih je vodio od Moskve, preko Volgoroda, pa sve do Irkutska, gde su prozori vagona bili okovani u led. Odatle prelaze u Mandžuriju, pa preko Harbina, pa sve do Dajrana, gde su ih postrojili japanski oficiri u ukrcali na britansku lađu Aksion.
Tako su od tromesečne vožnje u vagonima pri temperaturi i do -50 stepeni, ubrzo završili u lađi u Tihom okeanu gde je bilo i do +50 stepeni. Singapur, Kolombo, pa sve do Sueca. Pred Vaskrs, preko Sredozemnog mora, stižu u logor Mikra kod Soluna.
🇷🇸 „Naš treći puk raspoređen je u Vardarsku diviziju, napredovali smo preko Kavadaraca, Velesa, Kočana, Štipa… Kralj Petar je često išao kroz rovove i sokolio vojnike. Kada ti stavi ruke na rame, odmah bi poletio na neprijateljski bunker, pa makar poginuo.”
Posle 5 godina Jovan je zakoračio na prag kuće svoje tetke u rodnom selu.
Tetka ga upita: „Bog ti pomogao vojniče, odakle ideš?”. Nije ga prepoznao ni stric Đorđe Zeković, rekavši na susretu: „Odakle si, mora da si izdaleka?”
„Blago meni, evo našeg Jovana”, reče rođaka Savka i zagrli velikog ratnika.
View this post on Instagram
