Muzikolozi tvrde, da su Srbi oduvek voleli pesmu -bez obzira da li je pevao neki solista ili su to bili horovi. Priča se da su između dva rata, onog Velikog i onog od 1941. do 1945. godine u mnogim srpskim gradovima, varošicama pa i po selima, osnovani horvi raznih pevačkih društava.
Njih je od početka 21. veka nažalost sve manje. Kritičari kažu, da gladni Srbi, njih je u poslednjih deset, dvanaest godina sve više , rađe kukaju i nariču nego što im je do pesme. Nikakvo čudo ako se zna koliko je ljudi u Srbiji gladno i koliko je, prema Eurostatu, na ivici siromaštva ili se već smatra siromašnim! Osim toga Srbi su oduvek cenili narodnu izreku „zasviraj pa za pojas zadeni“ što bi u širem smislu značilo pevaj –ali kad treba umukni!
Ipak jedna grupa ljudi u Srbiji, koja sebe naziva političarima a običan narod ih veoma često naziva parazitima, pljačkašima, korupcionašima i sl. –pri čemu, naravno, ipak treba pomenuti poznatu floskulu „čast izuzetcima“ ali je njih izgleda sve manje, bez prestanka peva li peva, često i u punom horskom sastavu. Doduše ne mareći za kakofoniju i „pevanju“ neusaglašenih tekstova. Oni, bolje od svakog pevačkog društva, ne pesmom nego arlaukanjem, brane svog „vođu“, tačnije i njega i NJEGOVO DETE. A to „dete“ je teško, navode zluradi novinari, bar 120 kila i staro oko 24 godine. Zaista, baš pravo detence!
A kako to „pevaju“? Sigurno da nije to baš pravo „pevanje“ ali se u novinama, na TV kanalima, u govorancijama svuda i na svakom mestu „peva“ bez pauza kao odbrana od napada na predsednikovu decu, o tobožem spremanju valjda 98-og atentata ili poziva na likvidaciju „ Voljenog vođe“, o pripremama državnog udara i uklanjanja Voljenog sa vlasti itd. Tekstova- bezbroj-ali „solisti“ su uvek isti. Njih odmah, posle otpevane odbrane, prate hiljade drugih „horskih pevača“ –tzv. botova koji zasipaju medije komentarima takođe kao odbrana „Velikog vođe“, njegove dece i cele porodice. Zli novinarskio jezici tvrde da botovi to rade za dva sendviča i flašu kole! Verovatno, jer „Veliki vođa“, osim kada je njegov konto u pitanju, izgleda i nije toliko široke ruke. Zato ta piskarala komentara po novinama narod naziva „sendvičari“.
Uvežbavanje pojedinačnog „pevanja“ srpskih poltronizovanih „ političara“- do juče nikoga od njih vrednog javnog pomena, valjda da se što više podvuku ili bar približe Vođi, počelo je prozivkama Đilasa kros skoro svakodnevne „licitacije“ u režinskim medijima o sumi koju je dotični, po tvrdnji „pevača“, ukrao. Krenulo se sa 50 miliona evra, da bi se već dostigla rekordna suma, čak i u svetskim razmerama, od preko 600 miliona evra! Da je pomenuti –kao i mnogi i pre njega i ovi današnji posle njega, mažnjavao pare –u to ne treba sumnjati. Znate onu srpsku izreku da „nije normalno da neko gura prste u med a da ih ne oliže“.
Ipak se među našim zemljacima u inostranstvu odavno postavlja pitanje, ako „pevači“ imaju dokaze o Đilasovom lopovljuku, tačnije o pljački 600 miliona evra, ZAŠTO GA NE HAPSE? Naravno da ne mogu jer koliko AV i njegovi imaju dokaza protiv Đilasa, isto toliko dokaza imaju i Đilasovci protiv AV i SNS-ovih „solo pevača“. O tzv. jeftino plaćenim „botovima“ da ne govorimo. Znači –pata karte, slično odnosu Rusije i SAD. Obe strane imaju atomski arsenal da 10 i više puta mogu da unište svet, ali ipak opstaje status kvo! Ništa sem uzajamne pretnje. Kao na relaciji Esenessesovci (SNS) –Đilas.
Pošto se priča o Đilasu već dosta otrcala, „solo-pevači“, oni najodaniji AV, su masovno krenuli u nove nastupe, u svim režimskim novinama i na TV kanalima, tek pošto su valjda strane obaveštajne službe dešifrovale telefonske razgovore i otkrile i „Jovanjucu“ i zlodela tzv. „Velje Nevolje“. O učešću stranaca u celoj zavrzlami su odnekud procurele tobože „poverljive“ informacije, zatim citati iz istrage i optužnica isl.
Jasno je da su i stranu štampu, koja je daleko slobodnija od srpskih medija, zainteresovale činjenice o događajima u Srbiji- npr. o „Slučaju Jovanjica“ ali i sve oko Velje Belivuka za koga se piše da su on i njegovi kriminalci, očigledno sa znanjem Vučića, bili cenjeni „redari“ na nekim demonstracijama protiv AV. Farma „Jovanjica“ je bila, pišu novine, najveće evropsko odgajivalište marihuane, inače u vlasništvu nemačkog državljanina Predraga Koluvije za koga ne znamo pouzdano da li ima i srpsko državljanstvo. Govori se da je i u Štutgartu bio navodno osuđivan zbog muvanja sa drogom.
U javnosti kolaju, valjda da bi se „poklopila“ prvo afera „Krušik“ pa onda i afera „Jovanjica“ i neverovatna otkrića o „ćevapdžiji“ Velji Belivuku, zvanog Nevolja, i njegovoj „preradi“ pobijenih protivnika u „ćevapčiće“ uz pomoć velike mašine za mlevnje mesa. Te „ćevapčiće“ možda nisu konzumirali ljudi, nego samo savske i dunavske ribe. Mada- u zemlji čuda Srbiji je sve moguće!
U međuvremenu se pouzdano zna da su i u aferu „Krušik“ i „Jovanjica“ali i u aferu „Velja nevolja“ umešani ljudi bliski AV i srpskim policijsko-obaveštajnim službama. Najgrlatiji „solo pevač“ u odbrani Aleksandra Vučića od svih napada, Aleksandar Vulin, se čak i slikao na farmi konoplje, možda kao „kontrolor“ uspevanja tih biljaka, a „Veliki Vođa“ je Koluviju vodao po inostranstvu kao člana privredne delegacije!
Svakodnevna urlanja solo „pevača“, -redom, od Vulina pa do blajhovane Mihajlovićeve, čak i uz asistenciju čuvenog lika sa “ liste za odstrel iz vlade“ -Neše zvanog Slina, sada ministra vojske, u cilju najžešće do danas viđene odbrane „Velikog Vođe“ a posebno njegove, niotkoga ozbiljno „napadnute“ dece, je dostigao vrhunac, kada je krenula priča o učešću jedne strane obaveštajne službe. Ona, navodno, ima podatke prikupljene iz dešifrovanih mobilnih telefona o eventualno mogućem učešću najbližih iz Vođine rodbine, „Malog bate“ Andreja u „Jovanjici“ a sina Danila verovatno samo kao „posmatrača događanja“ u aferi „Velja nevolja“. Tu je i Danilova bliska saradnja sa kriminalizovanim „navijačima“ –ustvari često rasturačima droge i uličnim mafijašima.
Odmah posle pomenutih medijskih izveštaja nastalo je svakodnevno pljuvanje po svim novinarima i TV medijima koji su se usudili da pomenu možda i tačne, napred pomenute informacije, nudeći tobože „argumente“ šta sve takvim izveštajima žele da postignu novinari u Srbiji koji su imali petlju da sumnje o učešću članova porodice Vučić u samo nekim aferama saopšte javnosti. Naravno sve je išlo u stilu „odbrane od napada i poziva na linč dece Aleksandra Vučića, njegovog rušenja sa vlasti pa čak i ubistva“!
„Veliki vođa“ je otišao i bar 100 koraka dalje -što do danas nije učinio nijedan predsednik neke države u EU- jer niko nije ni pokušao da kao Vučić, javno brani nekog osumnjičenog delikventa, posebno kada je droga u pitanju. Branio je Predraga Koluviju od medijske kampanje koju on, po Vučiću, nije zaslužio. Isto tako bez presedana, neke novine su objavile intervjue u cilju javne odbrane lika i (ne)dela Koluvije –među njima je bila i nekada ugledna „Politika“.
Mnogi pravnici tvrde da optužćeni ima pravo čak i da lažu kako bi odbranili svoje kože a sud treba da dokaže njegove krivice a ne delikventi da nisu krivi. Na savet svojih simpatizera iz Skupštine, možda čak i iz Vlade, Koluvija je ispredao priču o prisili policije da za saučesništvo u rasturanju droge optuži, nikoga manjeg nego Vučićevom „Malog batu“ Andreja! Što on, navodno, nije hteo pa je zato bez krivice uhapšen.
U dnevnim novinama „Politika“ je Koluvija nedavno tvrdio da je uzgajao isključivo industrijsku konoplju. Pri tome novinari ga nisu pitali zašto su mu kod industrijske konoplje bili potrebni klimatizovani staklenici, jaki svetlosni izvori itd. što je kod gajenja opojnog kanabisa potrebno jer se konoplja npr. oko Vranja i Bujanovca vekovima gajila na otvorenim njivama, bez ogromne utrošnje električne energije!
„Predsedničkom odbranom“ Koluvije i nemuštim pričama režimskih medija o „ćevapčićima“ Velje nevolje u cilju preventivne odbrane Vučićevog brata i „deteta“, osramoćena i Srbija i srpska policija, tužilaštvo ali i srpsko pravosuđe koje bi trebalo neutralno i ozbiljno, da odradi svoj posao u oba slučaja- i „Jovanjicu“ i „Velju nevolju“.
To se u drugim aferama nažalost do danas nije dogodilo. Pomenimo samo aferu Krušik . Slično je i sa afereom Veselinović, bliskog poznanika porodice Vučić, delimično i sufinansijera stranke SNS, koji je ukrađene kamione rasprodao na Kosovu -po njega i saučesnika bez ikakvih zakonskih posledica. Bio je osuđen i zbog krađe peska na dve godine pa je presuda poništena. Tu je i afera Radoičić i mnoge druge koje nikada nisu završene pa nekadašnji osumnjičeni i pored nepobitnih dokaza o mafijašluku i dalje dobijaju velike državne poslove. Zašto –da nije zbog čuvene srpske „mazalice“ onima koji odlučuju o dodeli poslova?
Čitaoci KORENA sa kojima smo razgovarali sumnjaju, da će se afera Jovanjica, posle Vučićeve javne „odbrane“ završiti oslobađanjem Predraga Koluvije od krivice za proizvodnju i prodaju marihuane zbog nedostatka dokaza o krivičnom delu, odugovlačenjem postupka u nedogled do zastarevanja ili pak promenom zakona iz koga se marihuana briše sa liste opojnih droga. Nadrljače, verovatno, samo policajci koji su se usudili, možda bez naredbi „odozgo“ da uhapse Koluviju i pretresu farmu. Na sličnom „putu uspeha“ u korist okrivljenog Šarića za trgovinu kokainom već se nalazi i njegov predmet.
Možda će se kola slomiti na Velji nevolji presudom na dugogodišnju robiju, ako i on na savet ljudi iz vlade sa kojima je sarađivao kod rušenja antivučićevskih demonstracija, za sve zločine ne optuži bivšu državnu sekretarku u policiji Dijanu Hrkalović. Svedočenjem da su on i njegova banda bili od nje i drugih njoj odanih policijsko-obaveštajnih struktura ucenjeni pa su morali da se bave time čime su se bavili -inače bi i oni bili likvidirani!
Napisasmo da pravnici misle da svi okrivljeni imaju pravo da se brane i čistim lažima. Pa kada to može Koluvija, zašto ne bi mogao i Velja Belivuk?
za korene
autor:Predrag Rakočević
