Prilikom raspisivanja konkursa za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja većina lokalnih samouprava ne traži od aplikanata da usklade teme projekata sa stvarnim potrebama građana koje su definisane strateškim dokumentima tih opština, već doslovno prepisuju stavke iz Zakona o javnom informisanju koje uopšteno govore o javnom interesu. Stručnjaci kažu da svaki organ javne vlasti koji dodeljuje sredstva putem konkursa treba da sprovede analizu potreba ciljne grupe, jer sadašnji pristup negativno utiče na kvalitet medijskih sadržaja koji se sufinansiraju iz javnih sredstava.
Prema konkursnim pozivima čini se da građani Beograda, Zrenjanina, Sombora, Kikinde, Novog Sada i mnogih drugih gradova i opština u Srbiji imaju iste probleme i potrebe kada se radi o loklanom javnom informisanju.
Gotovo sve lokalne samouprave od aplikanata zahtevaju da projekti ostvaruju javni interes isključivo onako kako ga definiše Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM). Naime, svi projekti treba da doprinose istinitiom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju svih građana, da zaštite i razvijaju ljudska prava i demokratiju, podižu kvalitet informisanja osoba sa invaliditetom i pripadnika nacionalnih manjina. Takođe, od projekata se očekuje da doprinesu razvoju pravne i socijalne države, razvoju ličnosti i zaštiti dece, razvoju kulturnog i umetničkog stvaralaštva, obrazovanja, nauke, sporta i fizičke kulture. Projekti treba da doprinose zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, unapređivanju medijskog i novinarskog profesionalizma i da zadovolje potrebe građana za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života, bez diskriminacije.
Još jedna zajednička komponenta većine medijskih konkursa su bliži kriterijumi koje projekti treba da zadovolje. Dakle, projekat treba da bude od posebnog značaja za informisanje stanovništva na određenoj teritoriji, da doprinose očuvanju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i jezika. Tema treba da bude aktuelna i dostupna što većem broju korisnika. Takođe, projekti treba da doprinose boljoj informisanosti osoba sa invaliditetom i pripadnika nacionalnih manjina i da doprinose unapređenju ravnopravnosti, kao i medijske pismenosti.
Budući da konkretni prioriteti karakteristični za svaku lokalnu zajednicu nisu navedeni u pozivima, aplikantima je ostavljeno da odluče šta je „od posebnog značaja za informisanje stanovništva na određenoj teritoriji“.
Kao rezultat dobijamo pojavu da aplikanti često šalju iste prijave na adrese svih lokalnih samouprava. Jedino što se menja u prijavi je naziv opštine.
Tako je VTV doo iz Subotice ove godine za projekat „…Život, ljudi, događaji“ dobio sredstva od najmanje 15 vojvođanskih opština.
Ovakvi projekti su opšti i ne oslikavaju verodostojno potrebe u određenoj lokalnoj zajednici.
Neophodna je analiza potreba građana
Iako svaka jedinica lokalne samouprave treba da ima strategiju razvoja u kojoj su definisani posebni ciljevi i prioriteti, u konkursnim pozivima oni nisu navedeni.
Na primer, prema poslednjoj Strategiji razvoja grada Beograda neki od ciljeva su pametan i urban razvoj modernog grada, razvoj saobraćajnog sistema koji prati potrebe građana ili razvoj privrede zasnovane na inovacijama. Sa druge strane, u Kikindi su, prema poslednjem strateškom dokumentu, neki od ciljeva unapređenje poljoprivredne proizvodnje, povećanje pošumljenosti ili povećanje zaposlenosti u prerađivačkoj industriji.
Jasno je da Beograd i Kikinda imaju različite potrebe, ali pomenuti ciljevi nigde nisu navedeni kao prioriteti u pozivima konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.
Kako bi čitav sistem projektnog sufinasiranja medija bio unapređen, Koalicija za slobodu medija predlaže da se putem Zakona o javnom informisanju i medijima uvede obaveza organa javne vlasti koji raspisuje konkurs, da najmanje jednom u tri godine sprovodi analizu potreba za medijskim sadržajima od javnog interesa.
U tom slučaju Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina, odnosno jedinice lokalne samouprave, morale bi da pribave mišljenja stručne i šire javnosti o nedostajućim medijskim sadržajima koji ostvaruju neki od ciljeva od javnog interesa definisanih Zakonom i ta analiza bila bi sastavni deo konkursa.
„Analize bile bi pomoćno sredstvo jedinicama lokalne samouprave kako bi mogle da suze polje i raspišu konkurs za ono što je stvarno potrebno da se vidi u medijskom ekosistemu“, kaže Nevena Krivokapić Martinović iz SHARE fondacije i dodaje,“Nažalost još uvek se ne zna da li će ta ideja ući u predlog Zakona, ali jasno je da postoji velika potreba za tim. Jer, kada gledamo sprovođenje konkursa, mi možemo da vidimo kako postoje jako veliki problemi u tome kako se oni sprovode, ko dobija sredstva i za koju vrstu medijskih sadržaja“, objašnjava Krivokapić Martinović.
Ona navodi da pored tematskog okvira konkursa postoji još problema koje treba rešiti. Ono što je najviše problematično jeste da na konkursima određeni mediji uvek dobijaju novac, a drugi ne, bez obzira na sadržaj njihovih aplikacija.
„Prvenstveno prilikom sprovođenja konkursa primetno je da se ispunjavaju samo formalni uslovi, tako da se uopšte ne ulazi u suštinu i poentu svih tih konkursa. I komisije koje odlučuju koji projekti će biti podržani nastoje da ispune samo formalne uslove. Tada ostaje velika rupa da, kada pokušamo da sagledamo celokupnu situaciju, mi ne možemo doći do nekog posebnog zaključka, jer u tim odlukama ne piše ništa suštinski već samo proceduralno. I kada radimo istraživanje jako je teško izvesti neke zaključke, mi tu ne vidimo suštinu“, zaključuje naša sagovornica.
Novi akcioni plan za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja predviđa izmene 13 zakona. Najviše izmena predviđeno je u Zakonu o javnom informisanju i medijima. Pojedini članovi Radne grupe za izradu Nacrta o izmenama i dopunama ZJIM protive se uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva dodatno vreme i resurse kojih nema.
