И не треба да даш своје, срећице. Ово су најбоља деца у Србији, баш зато што им је најтеже. Сете ме деце из старог документарца о Голији, која устају пре зоре да допешаче до школе, некад стигну да доручкују, некад не, али носе свој део бремена, много пре времена, без кукања, честито, људски. Нешто с чим су Дачић и они који их продају, али и сви оне који ћутећи гледају, давно изгубили везу.
И не треба да даш своје, срећице. Ово су најбоља деца у Србији, баш зато што им је најтеже. Сете ме деце из старог документарца о Голији, која устају пре зоре да допешаче до школе, некад стигну да доручкују, некад не, али носе свој део бремена, много пре времена, без кукања, честито, људски. Нешто с чим су Дачић и они који их продају, али и сви оне који ћутећи гледају, давно изгубили везу.