Deponija u Vinči jeste gušila, ali nije trovala građane

1
174

Zamenik gradonačelnika o uticaju požara na deponiji u Vinči na zdravlje ljudi. (TV Happy, 9. 8. 2021. godine)

 

 

„Nema opasnosti od materija kancerogenih. (…) Gušila jeste, ali nije trovala i to je strašno da lažete ljude na taj način.“

Požar na deponiji u beogradskom naselju Vinča razbuktao se 7. avgusta, a tokom narednog dana dim je došao do mnogih delova glavnog grada.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić 9. avgusta je, u jutarnjem program televizije „Happy”, istakao da je dim sa deponije gušio Beograđane, ali da u njemu nije bilo kancerogenih materija. Napomenuo je da se u Vinči skladišti otpad koji građani svakodnevno izbacuju iz svojih stanova, pa je u pitanju – „obična deponija”.

„Situacija je pod kontrolom bila odmah, vatrogasci su uradili sjajan posao, vazduh je već očišćen, ali biće dima. Nema opasnosti od materija kancerogenih, ne nasedajte na priče Veselina Simonovića i njegove Nove S”, naglasio je Vesić.

A nakon što je voditelj emisije Milomir Marić pročitao vest koja je objavljena u listu „Nova” da je „Vinča gušila i trovala Beograd tokom vikenda”, Vesić je reagovao:

Gušila jeste, ali nije trovala i to je strašno da lažete ljude na taj način”.

Zamenik gradonačelnika naglasio je da je Gradski zavod za javno zdravlje jedina nadležna institucija koja može da utvrdi kvalitet vazduha, dodajući da je vazduh u Beogradu tog jutra –„dobar“.

„Gradski zavod za javno zdravlje meri kvalitet vazduha na velikom broju lokacija u gradu. Građani su uvek obavešteni o stanju i kvalitetu vazduha, on je jutros dobar, kao što je bio i juče poslepodne“, rekao je Vesić.

Pokušali smo da od zamenika gradonačelnika dobijemo odgovor na pitanje na osnovu kojih zvaničnih informacija tvrdi da u dimu koji se širio iz Vinče nije bilo kancerogenih materija i da požar nije trovao građane, ali bez uspeha. A šta o tome kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje?

Šta jeste i šta nije mereno?

Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha Centra za ekotoksikologiju pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Andrej Šoštarić, naveo je, u odgovoru Istinomeru, da su ekipe Zavoda nakon što su dobile informacije o požaru na deponiji započele „intenzivne radnje u vezi sa ispitivanjem kvaliteta vazduha”.

„Preduzete radnje obuhvatale su obilazak terena u široj i užoj zoni požara, kao i neprekidno praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu na osnovu podataka dobijenih sa automatskih mernih stanica”, piše u odgovoru Šoštarića.

Analizom dobijenih podataka, kako se ističe, 8. avgusta je “uočen nagli porast koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 i PM10” na mernom mestu u Bulevaru despota Stefana 54a, u periodu od 11 do 12 i od 17 do 19 časova, kao i na mernom mestu u Omladinskih brigada 104, u periodu od 12 do 13 sati.

Da Vas podsetimo:  Zelenović i Ćuta se izjasnili: U Srebrnici se dogodio GENOCID

„Nagli porast koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 i PM10” uočen je i u Vinči od 8. do 10. avgusta u različitim vremenskim intervalima, preteženo u večernjim časovima.

Na kraju odgovora iz Zavoda ističe se da, budući da požar nije do kraja ugašen, „ekipe Gradskog zavoda za javno zdravlje, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Grada Beograda i ostalim relevantnim instancama nastavljaju sa intenzivnim praćenjem stanja na terenu i monitoringom kvaliteta vazduha”. A građanima savetuju da, „ukoliko osete prisustvo dima u vazduhu, zatvore prozore i izbegavaju boravak na otvorenom prostoru”.

Međutim, od Zavoda nismo dobili odgovor na naše pitanje da li su tokom praćenja kvaliteta vazduha posle požara u Vinči detektovali kancerogene i toksične materije.

Odgovor na ovo pitanje potražili smo od stručnjaka.

foto:Beta

Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević kaže za Istinomer da program merenja čestica podrazumeva merenje ukupnih čestica, ne uzimajući u obzir njihov sastav.

„Čestice mogu poticati i od saharske prašine, to su prirodne čestice i u svom sastavu imaju prirodne kristale na koje smo manje-više adaptirani. (…) Međutim, kada se radi o česticama koje nastaju u sagorevanju otpada koji je šarenolik i u sebi ima sve (od papira, štampane ambalaže, plastike, gume, metala, organske materije, ulja, ambalaža od poljoprivredne hemije, do ambalaža od kućne hemije) i kada sve to zajedno u istom trenutku gori, dolazi do emisije izuzetno toksičnih gasova pomešanih sa česticama dima”, ističe Đorđević, dodajući da te čestice u sebi sadrže razne toksične materije, počev od teških metala kao što su olovo, hrom, kadmijum i arsen.

Ona naglašava da monitorinzi Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji obavlja redovnu kontrolu kvaliteta vazduha, ili Agencije za zaštitu životne sredine, nisu u stanju da detektuju toksične supstance.

„Oni detektuju čestice, ali ne znaju njihovo poreklo. Nije moguće utvrditi šta ima u tim česticama, jer one koje se oslobađaju u sagorevanju na deponiji u sebi sadrže ekstremno toksične supstance. A da bi se saznalo koje su te supstance, mora da se uradi detaljna hemijska analiza, a to se ne čini“, navodi Đorđević.

Na pitanje da li je u vazduhu bilo kancerogenih čestica, ona odgovara:

Apsolutno! Ne da je izvesno, nego su kancerogene i toksične materije bile u vazduhu, ali mi ne znamo u kojim koncentracijama. Na kraju, za izuzetno toksične supstance nema graničnih vrednosti, a nema zato što nisu ni dozvoljene da se nađu u atmosferi. To su dioksini, furani, polihlorovani bifenili… I najmanje koncentracije toga u vazduhu su nepoželjene”, objašnjava Đorđević.

Da Vas podsetimo:  Dragi poslaniče, skupštinski stenogrami se čuvaju zauvek

I Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije tvrdi da ovakvih požara nema bez jedinjenja koja su „enormno toksična”, a to su dioksini i furani.

„Ta jedinjenja stvaraju se prilikom sagorevanja organskih materija, na temperaturama poput ovog požara. Ne može da se desi to sagorevanje, a da se ne pojave ta jedinjenja“, govori Jovanović.

On podseća da se slična situacija desila pre oko mesec dana u Požarevcu, kada je gradska uprava saopštila da nije bilo nikakvih štetnih emisija, jer je to utvrdio zavod u tom gradu. Ipak, Zavod je izmerio PM čestice i SO2, a kako tvrdi naš sagovornik, one nisu problem prilikom ovakvih nepogoda.

„Čestice su naravno bile povećane. To se dešava i kada dune vetar u nekoj ulici, ali ovo šta je bilo u njima, to se ne zna, jer nije mereno, a upravo ovih jedinjenja koja sigurno nastaju prilikom ovakvog požara moralo je da bude u većoj ili manjoj meri“, kaže Jovanović.

On dodaje i da je neodgovorno tvrditi da toksičnih materija nema, jer one nisu ni merene.

„Standard i set parametara koji se meri u monitoringu dostupnom u realnom vremenu na sajtu i aplikacijama koje vrši Agencija, Gradski zavod i lokalne samouprave, ne detektuju ove supstance. Prema tome, pričati o tome da su povećani PM 2,5 i PM 10 predstavlja zamagljivanje činjenica koje građani moraju da znaju“, navodi Jovanović.

On smatra da je zdravlje građana u većoj ili manjoj meri bilo ugroženo, ali da se nikako ne može reći da su bili bezbedni, pa je zbog toga, ističe Jovanović, bilo „minimalno korektno” da oni koji saopštavaju podatke, u nedostatku merenja, kažu građanima da su potencijalno ugroženi.

„Ako ja vozim do Niša 200 na sat, a niko mi ne kontroliše brzinu, da li to znači da sam vozio bezbedno“, pita se Jovanović.

Uticaj na zdravlje ljudi

Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje navodi da verovatnoća da će prilikom udisanja polutanata (čestica koje narušavaju ravnotežu materija vazduha) doći do oštećenja respiratornog trakta zavisi od koncentracije zagađujućih materija, dužine izloženosti njima, mesta delovanja, sposobnosti odbrambenih mehanizama pluća, kao i od zdravstvenog stanja osobe koja im je izložena.

„Pojedini polutanti iz vazduha brzo dospevaju u krv bez biotransformacije. Hemijske materije iz vazduha često dovode do štetnih efekata u krvi, koštanoj srži, jetri i limfnim žlezdama. Među polutantima iz vazduha koji deluju na krv i hematopoetske organe najvažniji su: olovo, arsen, benzen, ugljen-monoksid i pesticidi, ali i veliki broj drugih polutanata“, navodi Slepčević.

Da Vas podsetimo:  Još 11 dana do referenduma

Prema njenim rečima, aerozagađenje deluje na periferni i centralni nervni sistem, a poremećaji nervnog sistema uglavnom se javljaju kod akutne izloženosti visokim koncentracijama polutanata, najčešće kod profesionalno izloženih radnika, ali se mogu javiti i u komunalnoj sredini.

Pulomolog dr Tatjana Radosavljević za Istinomer navodi da postoje tri načina na koje požar može da utiče na zdravlje ljudi.

„Sam požar oslobađa određene toksične gasove kao što su azot-oksid i sumpor-dioksid, koji se ponašaju kao respiratorni iritanti. To je kao kada se zatvorite u kupatilo i pustite koncentrovani ‘domestos’. Od toga peku oči, počinje da curi nos, grlo počinje da boli, ljudi počinju da kašlju, a onima koji su bolesni od hroničnih plućnih bolesti, bolest se pogoršava“, objašnjava Radosavljević kako izgleda prva etapa, kada se osobe nađu u centru požara. Dodaje da to može loše da utiče i na srčane bolesnike, one koji imaju probleme sa cenrtalnim nervnim sistemom, kao i one koji su imali šlog.

Druga etapa, kako kaže naša sagovornica, jesu PM 10 i PM 2,5 čestice, izuzetno sitni delovi aerozagađenja koji dolaze do najsitnijih delova pluća, prolaze kroz alveole, idu u krv i odatle u sve organe.

One nisu tipične samo za ovaj požar, već za svako aerozagađenje. To je ta najsitnija prašina koja može u određenom roku da dovede do razvoja plućnih, srčanih i nervnih oboljenja. Čak se smatra da i Alchajmerova bolest može da nastane zbog toga. Uz ovu etapu idu i teški metali koji mogu reagovati kancerogeno“, objašnjava Radosavljević.

Treći nivo zagađenja koji je, prema njenim rečima, „najgori i najpodmukliji“, čine dioksini i furani.

„Oni nastaju sagorevanjem plastike, gume i oni su dokazano kancerogeni. Od njih su pravljeni prvi bojni otrovi. To su materije koje se nigde u Srbiji ne mere i koje mogu da idu ne samo preko pluća, nego i kože i mogu dovesti do razvoja malignih oboljenja“, ističe Radosavljević i dodaje da je aerozagađenje osnovni faktor razvoja hronične bolesti pluća, kao i karcinoma pluća.

Gotovo svi naši sagovornici naglašavaju da je veliki problem u tome što će sve ove štetne supstance završiti ili u vodotokovima ili u zemlji, pa nije u pitanju „samo” zagađenje vazduha, već i celokupne prirode.

Budući da je, kako ističu naši sagovornici, jasno da je kancerogenih i toksičnih materija bilo u vazduhu, ali da se ne zna njihova koncentracija, jer takvo merenje nije obavljeno, izjavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da „nema opasnosti od kancerogenih materija” i da deponija u Vinči „gušila jeste, ali nije trovala”, ocenjujemo kao – neistinu.

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo

izvor:http://istinomer.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime