Epsko neznanje, vrhunska osionost ili čist bezobrazluk stoje iza lakonski izrečene poruke Miroslava Lajčaka da kosovsko pitanje mora da se reši do kraja ove godine jer tokom 2024. Kosovo neće biti u centru pažnje.
Prevejani i vajni specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine izvukao je u utorak iz čarobnog rukava taj rok pred izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, na javnoj diskusiji u Atlanskom savetu o krizi na severu Kosova i Metohije.
Da drskost bude epohalna, Lajčak je bez blama, skrupula i bez ikakvog obzira obrazložio i da Kosovo kao tema mora da se štiklira do Nove godine jer slede izbori u EU i Sjedinjenim Američkim Državama.
Otprilike, nadrndani kolonizator je ustao na levu nogu i poručio „balkanskim plemenima“:
„Nemamo mi vremena više da se bavimo vama jer imamo preča posla. Dogovorite se onako kako mi naredimo“!
U prevodu, poruka Srbiji je više nego jasna – prihvatite do zime takozvani „Evropski plan“ i „Ohridski sporazum“. A po otvorenoj naredbi Gabrijela Eskobara izrečenoj ove nedelje, ti sporazumi znače samo jedno: Srbi, priznajte nezavisnost Kosova!
Šest vekova za šest meseci
Kalkulacija je jasna, spor koji, grubo rečeno, traje više od vek i po, ako računamo od formiranja albanske Prizrenske lige na srpskom Kosovu, trebalo bi da okončamo tamo s jeseni, posle godišnjih odmora u Briselu i Stejt dipartmentu, a pre njihovih izbornih kampanja.
Tačnije, više od šest vekova od Kosovskog boja kad su Lazari i Obilići odbranili Evropu od Osmanlija, briselski apartčik bez trunke zazora sabljom naređuje Srbima da bespogovorno predaju Kosovo u roku od šest meseci.
Praktično, Srbi bi trebalo da se odreknu Visokih Dečana, zadužbine Stefana Dečanskog iz 1335. godine, jer u 2024. vitalni Bajden ima teške kondicione pripreme za napad na još jedan mandat u Beloj kući (sagrađenoj oko 1800. godine, četiri veka posle Boja na Kosovu).
Srbija, znači, mora da se odrekne rodne kuće, Pećke patrijaršije koja je osnovana 1346. godine, da bi Lajčaci i Varhelji mogli mirne glave da odu posle Božića na skijanje i spremni i preplanuli da dočekaju novu predizbornu trku idućeg proleća.
Precizno rečeno, Amerika (otkrivena kao teritorija 1492. godine), očekuje od Beograda da odustane od svoje zemlje na kojoj je 1307. godine, u carskom Prizrenu, kralj Stefan Milutin podigao Crkvu Bogorodice Ljeviške.
Ne znamo samo, zašto nam samo evropske birokrate ranije nisu rekle da im se žuri. Da smo znali da imaju obaveze, pa mi bismo još 1999. godine odustali od Kosova i ne bismo ušli u rat sa 19 NATO država.
Da smo znali da se Lajčak sprema za kampanju, mi bismo davno priznali da su UČK ubice i teroristi – pravi vlasnici Gračanice, Kosovske Mitrovice i vinograda Velike Hoče i Orahovca.
Da smo znali da Bajden mora još jednom da postane predsednik Amerike 2024. godine, mi bismo mu još devedesetih godina prošlog veka, kad je bio u punoj snazi i preskakao po pet stepenica na avionu, poklonili Kosovo i ne bismo čekali ovaj cajtnot sada.
Da su nam lepo rekli da treba da se sami ukinemo i zgazimo sopstveno postojanje i državni Ustav za pola godine, ne bismo ni menjali najviši državni akt 1990. ni usvajali novi 2006. godine koji kaže da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Al dobro, nikad nije kasno da nam Miroslav Lajčak saopšti istorijski rok da završimo taj veliki generacijski posao.
Sad lepo znamo da do srećne nove 2024. godine moramo da poništimo milenijumsko biće Srbije. Da odustanemo od Kosova i Metohije, uključimo televizor, otvorimo aplikacije i gledamo kampanju za EU i SAD izbore.
Da mašemo šarenim zastavicama i da navijamo za Lajčaka, Eskobara i Bajdena.
AUTOR:Predrag Vasiljević
