Agresivni pristup zapadnih struktura nije doneo rezultate ni u poslednjih 25 godina, uvek je kontraproduktivno to što napadaju sve srpsko, ukazuje za RT Balkan autor i izdavač knjige za decu „Dogodine u Prizrenu“
„Dogodine u Prizrenu“: Kome smeta „Dobro dete“?© Приватна архива/Уступљена фотографија
Ne zna se šta je poslednjih dana više uznemirilo zapadne eksponente, pripadnike NVO i prozapadnih medija: murali sa tekstom narodne pesme, ili knjiga za decu za uzrast od 7 do 10 godina.
Da se radi o knjizi o zlim Srbima koji se bore protiv ljudskih prava i sloboda, verujemo, ne bi im smetala „kreativna sloboda autora“, možda bi je i finansirali, međutim, kada je u pitanju „Dogodine u Prizrenu – San o slobodi“ izdavačke kuće „Dobro dete“ situacija je drugačija. Od Beograda do Prištine diglo se sve antisrpsko, i „slučajni Srbi“ i Albanci složili su se i udružili, po ko zna koji put, kako bi upozorili na „zlu nameru“ autora i „maligni uticaj“ srpskog partiotizma po sve što hoda, živi diše, leti, pliva ili gmiže.
Pre nekoliko dana u jednom delu medija koji posluju u Srbiji kao bomba je odjeknula vest da je izašla dečija knjiga. I to ne neka tamo, bilo kakva, već srpska patriotska u kojoj se mašta o slobodi kolevke srpstva Kosova i Metohije.
„Knjiga ‘Dogodine u Prizrenu’ ne može nikome da naškodi, ali svi mi znamo da u našem društvu postoji jedna grupa ljudi koji su alergični i na mnogo benignije stvari“, kaže za RT Balkan autor i izdavač knjige Aleksandar Miljević.
Redom su se oglašavali i pozvani i nepozvani, pisali kolumne, žalili se i upozoravali na to kakvu štetu može da napravi knjiga za decu sa patriotskim narativom, a autora su mlako i bljutavo pokušali da diskredituju. Čini se, nedovoljno, kao nekada, čak ne opravdavajući dnevnicu zbog koje su se i oglasili.
„Ovih dana prisustvujemo hajci na murale koji šalju istu ili sličnu poruku. Jedna grupa ljudi u našoj zemlji je navikla u poslednjih 25 godina da takvih stvari nema i da, čak i ako se pojave, nekom svojom akcijom i aktivnošću mogu to da suzbiju u potpunosti i to vrlo lako. Dugi niz godina to je bilo prećutkivano, nisu morali čak ni da se trude, jer u svim medijima je bio jedan dogovoreni mrak i glasno ćutanje o srpskim temama“, navodi Miljević.
U poslednje vreme, kako kaže naš sagovornik, došlo je do određenih promena pojavili su se mnogi slobodni mediji, a i neki domaći mediji su se malo otvorili za „srpske teme“.
„Stvari su počele da se menjaju i čini mi se da su ti ljudi postali nervozni. Potpuno neočekivano se dogodilo ovo oko nove knjige“, ukazuje Miljević, koji kaže da se hajka dogodila potpuno neočekivano:
„Tekst o tome prvo je objavio ‘Siti magazin’, za njega znam odavno, nisam ni znao da ga je ‘Danas’ kupio. Onako mekan i benigni tekst, ne bih mogao reći ni ironičan, više su iznenađeni jer se pojavila neka knjiga. Nakon toga je krenuo napad. Primetio sam da su određeni ljudi komentarisali knjigu čisto da bi nešto napisali. Na primer Teofil Pančić koji je napisao tekst za ‘Vreme“ o knjizi, u toj kolumni ništa nije rekao, ali, eto, oglasio se.“
Slična situacija dogodila se i prethodne godine, priseća se Miljević, kada je izdata knjiga „Srbi protiv NATO-a 1991-1999“.
„Čini mi se da je ta knjiga, kao i naše prethode knjige, naterala protivnike srpskog pogleda na život da reaguju. Početkom prošle godine je bila u pitanju knjiga ‘Srbi protiv NATO-a 1991-1999’ i oko nje se malo ‘zakotrljalo’, ali tada nisu u pitanju bili drugosrbijanski mediji, već domaći, koji su pitali kako to i zašto mi okrećemo decu protiv NATO-a. To načelno nije bila namera. Želeli smo da iznesemo pogled srpskog naroda i države devedesetih godina, ali nije bilo ovako oštro, kao za novu knjigu“, priseća se naš sagovornik i dodaje:
„Čini mi se da su oni sada već malo zabrinuti“, smatra Miljević.
Napadi su, objašnjeava naš sagovornik, kontraproduktivni.
„Koliko sam primetio iz dosadašnjih napada, srpski narod je uvek reagovao tako što je knjigu kupovao. Mnogi ljudi, na kraju krajeva, i nisu čuli za knjigu, kao i kada je u pitanju ‘Srbi protiv NATO-a’, ali su reagovali na napade prozapadnih struktura i kupili knjigu svom detetu“, objašnjava Miljević ističući da agresivni pristup nije doneo rezultate ni u poslednjih 25 godina, uvek je kontraproduktivno to što napadaju sve srpsko, jer 80% Srba nije za Zapad: „Protiv njihovih ideja smo.“
Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koje je uzeo kao primer, a u kojem su naveli: „Ove godine, prvi put, najviše mladih podržalo je povratak kontrole nad Kosovom vojnim sredstvima“.
„Redovno istraživanje koje radi Krovna organizacija mladih Srbije kaže da 31,1 odsto mladih smatra da Kosovo i Metohiju treba vratiti vojnim putem. Bez ikakvih knjiga, oni nikakve knjige o tome nisu mogli da pročitaju – nije ih bilo. Mogli su samo da vide i pročitaju stalne napade na srpski narod i to je dovelo do ovoga“, ukazuje Miljević.
Sa uplašenim „slučajnim Srbima“ zabrinutim zbog egzistencije, jer agenda ne deluje na Srbe, mišljenje dele i Albanci.
Šef kabineta predsednice takozvanog Kosova Vjose Osmani Bljerim Velja je knjigu „Dogodine u Prizrenu – San o slobodi“ ocenio kao „uznemirujuću“.
„Uznemirujuća publikacija u Srbiji koja koristi taktiku indoktrinacije koja podseća na propagandu ISIS-a. Ovakva manipulacija decom oko Kosova je zabrinjavajuća. Knjiga ponavlja narativ Vučićevog režima koji rizikuje destabilizaciju regiona i predstavlja značajnu pretnju trajnom miru“, napisao je Velja na „Iksu“ (nekadašnji Tviter).
I sve to ne bi bilo tako čudno da pozdrav „Dogodine u Prizrenu“ postoji od juče, ili od početka vladavine Aleksandra Vučića, kojeg optužuju za ovakav narativ.
Međutim, ovaj pozdrav put se pojavio uoči oslobađanja KiM u Prvom Balkanskom ratu 1912. godine, objasnio je autor knjige.
Od tada do danas – retko je bio u upotrebi, ali onda su neki novi klinci počeli da shvataju značaj slobode, možda mnogo više i mnogo bolje od roditelja, koji su devedesetih bili veoma blizu Zapadu.
„Veliki deo srpskog naroda bio je okrenut Zapadu za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Da nisu krenuli na nas, da nas nisu bombardovali i napadali sve srpsko – Srbija bi danas, verovatno, dobrovoljno bila članica i NATO-a i EU. Na sreću, to se nije dogodilo. Zapad je zauvek izgubio Srbe i niko to ne može da promeni“, kaže naš sagovornik.
Ovaj pozdrav poslednjih godina stidljivo se pojavljivao u svakodnevnom govoru, u pesmama, na zidovima u formi grafita, na majicama… Ekspanziju je doživeo u vreme sve većih pritisaka i sve češćih etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji.
Miljević svedoči da deca koja treniraju folklor tako pozdravljaju jedni druge kada dolaze i kada odlaze, o čemu mu je govorila i supruga, što njega izuzetno raduje.
Budi se duh slobodarske Srbije, naša deca sanjaju san o slobodi sa i bez knjige i to se ne može zaustaviti: Dogodine u Prizrenu!
