Doktor Laza Paču, bio je Cincarin poreklom, a za finansije je bio samouk. Dok je on vodio državne finansije Srbije, dinar je bio konvertibilna valuta. Gospodin Laza, kako su ga svi zvali, priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom. Čak i u vreme Balkanskih ratova, gospodin Laza nije dopustio da budžet „ode u crveno“- što je slučaj nezabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja.
Iako doktor po profesiji, ekonomija mu je uvek bila u srcu. Dr Lazar Paču je godinama uspešno lečio srpsku ekonomiju, a kao ministar finansija 1914.godine prima najteži austrougarski ultimatum upućen Kraljevini Srbiji ikada. Svojim znanjem, pronicljivošću i neverovatnom sposobnošću da oseti šta treba srpskoj ekonomiji, dr Paču je imao glavnu ulogu u finansiranju balkanskih i Prvog svetskog rata.
Kao samouki ekonomski stručnjak koji je odlično znao da „osluškuje“ potrebe srpske privrede i ekonomije, dr Paču je stalno bio suočavan sa teškim i velikim odlukama po Srbiju. Jedna od takvih istorijskih odluka, je i ona koju je doneo kada je u odsustvu tadašnjeg predsednika vlade Nikole Pašića primio Bečki ultimatum, 23. jula 1914. godine.
U tom trenutku dr Paču je bio ministar finansija, ali mu je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da su „austrijski zahtevi takvi da ih u celini ne može primeniti nijedna srpska vlada“. Ta njegova konstaticija je ostala zapamćena kao izraz dostojanstvenosti srpskog naroda, ali je to ujedno bio i okidač za početak Prvog svetskog rata.
Svestranost koja je rezultirala brojnim znanjima, učinila je doktora Lazara Pačua vrsnim praktičarem koji je Kraljevinu Srbiju uspešno finansijski vodio kroz čak četiri rata.
Tako je još 1.oktobra 1912. godine uoči Prvog balkanskog rata uveo dva budžeta: redovni i vanredni ratni budžet. Istog dana objavljen je Zakon o moratorijumu koji je zamrznuo štednje uloge i u zemlji odložio isplatu obaveza, dok je isplata spoljnih obaveza nastavljena. Time je Paču sačuvao kredibilitet Srbije u svetu, pa je mogao da dobija nove kredite za pokrivanje ratnih troškova.
Zahvaljujući odlučnim i ispravnim odlukama koji je dr Paču donosio u najteža predratna vremena, Srbija se pripremila za predstojeći Veliki rat. Poznato je da u to vreme Srbija nikome nije bila dužna, i da je čak i neprijateljima isplaćivala prispele obaveze. Na taj način je uspela da omogući dobijanje novih kredita za finansiranje ratnih troškova.
Iako bolestan i sa željom da se penzioniše dr Laza Paču je Srbiju odlično pripremio za Prvi svetski rat, pa su 1914. godine obezbeđeni državni prihodi u iznosu od 214,3 miliona dinara. Uz pomoć ovog doktora za ekonomiju, Srbija, iako već izmučena i istrošena od carinskog, pa onda i dva balkanska rata, uspela je još jednom da stane noge i isfinansira i Veliki rat.
Ni kralj nije imao protekciju kod Laze Pačua
Kralju Petru I Karađorđeviću trebalo hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pačua da mu unapred isplati ovu sumu od vladareve plate. Dr Laza sasluša sekretara, kiselo se osmehne i kaže: “Ne može”! Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako: “Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? – Zna se Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? – Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam. Znam te pošten si čovek, biću ti žirant na menici, kod njih uzmi tih 200.000 dinara. Ovde ne može! I kvit! Sekretar se vratio na dvor neobavljenog posla, a i kralj se nije naljutio.
Izgledom, stasom, snažnim glasom i oštrim pogledom, ali pre svega neobičnim životnim putem i nepresušnom energijom i znanjem, dr Laza Paču je privlačio veliku pažnju svojih savremenika. Naime, iz ugledne porodice Paču, sedamdesetih godina 19. veka odlazi u Cirih gde se našao u društvu sa Svetozarom Markovićem, Vasom Pelagićem, Nikolom Pašićem i mnogim drugim mladim anarhosocijalistima. Tu zapravo i počinje njegovo interesovanje za politiku i ekonomiju.
Po povratku u Srbiju, 1878. godine na nagovor Pere Todorovića napušta studije medicine i počinje da uređuje časopis “Straža”. Ne zadugo mađarska vlada je zatvorila ovaj časopis, a Paču se vraća u Berlin da završi medicinske studije. Sa doktorskom diplomom, ali bez posla Paču se vraća u Beograd i 1881. ponovo se na kratko okreće novinarstvu i postaje saradnik časopisa “Samouprava”, objavljujući seriju članaka pod naslovom “Građansko društvo i njegove političke partije”.
Ali ljubav prema ekonomiji tada postaje sve izraženija. On se neprestano obrazovao, čitao i pisao o rentama, stečaju, kreditima, taksama i u tome je beskrajno uživao. Ubrzo je dobio posao upravnika Državnih monopola, gde se odmah pokazao kao pravi organizator pun novih ideja i inicijativa, agilan i vredan. Radio je na pripremama mnogih finansijskih zakona i trgovinskih ugovora Austrougraskom, Francuskom, Engleskom…
Kada je napustio državni monopol, postavljen je za državnog komesara Narodne banke, zatim za direktora Beogradske zadruge gde je usavršavao znanje bankarskog poslovanja, pa za državnog savetnika i senatora novoformiranog Senata. Uz sve to je bio i politički angažovan, predsedavajući i govoreći na skupovima Radikalne stranke čiji je i sam bio član.
Ostao je upamćen kao škrtica i strog ministar finansija, ali sa druge strane kao izuzetno pošten i nepodmitljiv. “Državnim finansijama upravlja se kao bankom” bila je deviza kojom se rukovodio, i koja se pokazala se kao odlična, jer je kasa uvek bila puna, prihodi su se prelivali a Srbija je u to vreme izvozila u Zapadnu Evropu i Sredozemlje.
U jesen 1914. godine dr Laza Paču je počeo da popušta neumitnoj bolesti koja ga je stizala. Poslednje dane proveo je u Narodnoj skupštini, sedeći umotanih i bolnih nogu, ali u debatama nikada nije pokazivao ni trunku nemoći i povlačanja. Naprotiv, dr Paču se do poslednjeg dana borio i branio Srbiju i njene interese, i kao takav je i ostao upamćen.
Izvor: Petrovgrad
