Bilo je jutro. Nešto pre osam sati. Na mladenovačkoj autobuskoj stanici klasična slika: Nešto više od sto nervoznih, mrzovoljnih ljudi, koji rade za minimalac u boljoj Srbiji što živi „budućnost u koju verujemo“. Okupljeni oko jednog perona, čekaju da krenu autobusom na auto-put, da se prevezu do srpske prestonice. Već se gledaju međusobno i razmišljaju kome da nabiju lakat, koga da odgurnu, koju osobu da propuste i prepuste joj sedište, jer polazak za Beograd odavno kasni.
Kiša rominja. Nije baš prijatno za čekanje.
S druge strane stanice, van perona, grupa od oko 150 ljudi. I oni čekaju. Ali – nisu nervozni. U rukama im pripremljeni transparenti, barjaci sa zastavama Srbije i još neke zemlje. Ne razaznajem u startu. Negde mi se učini da sam u prolazu video i kako se pod jaknom, brižljivo čuva Njegova slika. Razdrndanim prastarim Jugom prolazim polako pored njih i pitam se „čemu ovo okupljanje“?
LINIJA ZA BOLJU BUDUĆNOST
A onda se setim. Tačnije, podsete me tri autobusa visoke turističke klase koji su jedan za drugim, uz vidljivu oznaku „Slobodna vožnja“ krenuli prema stanici, dok sam se ja udaljavao od nje. Dakle, nije linija 493 (Lastina, Mladenovac – Beograd auto-putem), već linija za bolju budućnost. Krenuli da otvaraju auto-put.
A zaposleni? Ma, ko njih jebe. Izvinite na prostakluku. Oni se ionako smrzavaju i kisnu svaki dan, guše u prepunim autobusima. Oni su navikli da svaki drugi dan autobus iz Mladenovca ka Beogradu stane na sred puta. Oni danas nisu bili važni. Bilo je važno da se veliki vođa zaprepasti kako je došlo mnogo naroda. Bilo je važno da ih danas kod LJiga, ali i kod Preljine, bude što više. Zato su opštinski odbori naprednjaka dobili kvote da dovezu narod na otvaranje. A u Mladenovcu (baš kao i u drugim opštinama) u toj stranci – naređenje znači i izvršenje. Kad su okupljanja u pitanju. Makar javna preduzeća danas zvrjala prazna.
I odmah da se razumemo: Da, bilo je važno da se danas otvori – ne 40 kilometara, nego i samo 400 metara auto-puta u ovoj zemlji.
Premijer je (doduše, kao suvozač) proterao šleper kroz oba tunela. „Dokazao“ nam kako je sve bilo u redu. Doduše, preskočio je da nam objasni kako je bilo u redu tek nakon što je izgrebano 30 santimetara asfalta, a radnici (zbog onog drekavca, sećate se) radili danonoćno, da poprave njegove brljotine. Rekao nam je, dok su se oko njega vijorile zastave Srbije i Azerbejdžana, da je iznad šlepera kojim se vozio ostalo još 1.5 metar. Ne bi valjda, radnici dopustili da se Veliki Vođa pred svojim pristalicama osramoti?! Pa tu je 10.000 duša došlo da sa oduševljenjem uzvikuje Kim – Džong – Vuč – Ić! Kim – Džong – Vuč – Ić!
Srpski mediji su se, kao po običaju, takmičili ko će bolje da prenese događanje sa auto-puta. Tri kuće sa nacionalnom frekvencijom su direktno prenosile šta se dešava. Helikopter bio angažovan! Iz iskustva vam kažem da je najmanje 100 ljudi bilo angažovano u direktnim prenosima sa otvaranja auto-puta Kim – Džong – Vuč – Ića, koji je državu Srbiju zadužio za 300 miliona evra od Azerbejdžana. Zamislite, do kraja godine nam daju da se vozimo Vučićevim auto-putem besplatno! I onda mi neko kaže da niste izgradili kult Velikog Vođe?
UKOPAVANJE NA OPOZICIONI NAČIN
Nego, da se ne lažemo: Oni ga sagradiše. Oni ga otvoriše. Oni slaviše. I još uvek slave. I to s razlogom. A opozicija? Ona i dalje gubi vreme govoreći kako je to još jedan kredit koji ćemo morati da vraćamo, kako je to neopravdano uložen novac, kako je to promašena investicija….
Nažalost, svakom rečenicom napisanom na društvenim mrežama, opozicija je danas sebe ukopavala.
Nije ni čudo. Već duže vreme od većeg dela opozicije možemo samo da čujemo kako bi ONI bili BOLJI od OVIH. Na razočarenje mnogih prijatelja koji su aktivni u tim i takvim redovima, ja u takve tvrdnje – ne verujem. Ne zato što su ovi dobri (daleko bilo, hiljadu tekstova napisah protiv njih u ove tri godine) nego zato što je opozicija u Srbiji postala gladna moći, položaja i para. A zna se kako se to može ostvariti.
Upravo su alavi politički „prvaci“ i „biznismeni“ one nekadašnje (sada već davno bivše) vlasti krivi su što se auto-putevi nisu otvarali za njihovog „vakta“. Šta ćete, rođaci, mnogo su trpali u svoje džepove na svim nivoima, pa im ovi sa strane nisu dali pare i za to. Mada, kažu da je i jedan vic nastao zbog para koje su „potrošene“ nekad na izgradnju auto-puta.
VIC. ZA KRAJ
Dođe premijer jedne zemlje iz EU u Srbiju i oduševi se kako je naša zemlja lepa, a kako naši političari bogato žive. Pošalje, na odlasku, poziv jednom ministru (zaduženom za infrastrukturu i kraduckanje) da dođe i provede se malo u njegovoj zemlji. Ministar za infrastrukturu i kraduckanje dođe, oduševi se, a evropski političar ga povede u obilazak zemlje i u jednom trenutku mu pokaže lepu kućicu u brdu, na poznatom skijalištu.
„Kako vam se sviđa?“
„Sjajno“, odgovori naš ministar za infrastrukturu i kraduckanje i pita „A koliko je koštala?“.
„Pa vidite li kolega onu fabriku s druge strane doline?“
„Vidim“, odgovori onaj naš.
„A vidite li aerodrom pokraj toga?“
„Vidim, vidim“, odgovori ovaj naš sad već pomalo nervozno.
„A ovaj auto-put?“ „Ama, vidim, čoveče, vidim sve“, brecnu se ministar za infrastrukturu i kraduckanje.
„E, pa vidite, kolega, nije koštala ništa“, zadovoljno će evropski političar, namigujući našem pulenu, dajući mu do znanja da su ga svi pomalo „častili“ zbog sprovođenja poslova. Pola godine kasnije, zovne naš ministar za infrastrukturu i kraduckanje svog kolegu u uzvratnu posetu i odmah ga povede do obližnjeg centra za zimovanje i pokaza mu luksuznu vilu sa otvorenim i zatvorenim bazenom, heliodromom, privatnom ski-stazom, privatnom žičarom.
„Divno kolega… A koliko je koštala ova velelepna građevina?“
„Majstore, vidiš li fabriku na drugom kraju doline?“, upita ga naš ministar.
„Ne“, odgovori ovaj.
„A vidiš li aerodrom?“
„Ne, ne vidim“.
„A vidiš li auto-put?“
„Ama, kolega, ne vidim!“, uzviknu Evropljanin.
„To ti pričam! Ne vidim ni ja. Zato me vikendica nije ništa koštala“, reče naš stručnjak.
Sledeći put kada (i ako) budete u prilici da formirate vlast, dobro razmislite s kim ćete otvarati auto-puteve.
Aleksandar Bećić
www.kolumnista.com
