Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalazi se pred Ustavnim sudom Srbije. Čekamo njihovu odluku o (ne)ustavnosti koja će imati fundamentalne pravne, političke, i identitetske posledice
Još pre pet-šest godina prijatelj koji predaje na univerzitetu u Kaliforniji, ispričao mi je da na prvom času u semestru najpre mora da pita svoje studente kako treba da im se obraća. Neki su, naime, cis-nešto, drugi su muško na putu ka ženskom, a trećima mora da se obraća sa „oni” i tako dalje. Dakle po savremenoj modi nije važno da im zapamti ime već „rodni identitet”.
U isto vreme u Evropi je besneo ideološko-vrednosni rat upravo oko ovih pomodnih i ekstremno opasnih ideja, što se sve slilo u sukobe oko ratifikacije tzv. Istanbulske konvencije. Radi se o Konvenciji saveta Evrope, koja je prvi međunarodni dokument koji uvodi „diskriminaciju na osnovu roda”, pri čemu se „rod” precizno definiše kao socijalni konstrukt, a ne kao biološka kategorija.
Dok je u Zapadnoj Evropi uprkos pobuni ljudi u npr. Francuskoj. ovaj dokument glatko usvajan i implementiran preko zakona, strategija, sistema obrazovanja i socijalne politike, Istočna Evropa se masovno pobunila protiv nečega što je prepoznato kao novi (ili kvir) komunizam, koji fundamentalno podriva porodicu, tradiciju, veru i samu ideju čoveka, muškarca i žene.
Tinejdžeri na udaru
Desetak država je nije ratifikovalo, Turska je prva izašla iz Konvencije (kao i sa evrovizijskog takmičenja, koje je prepoznala kao čistu kvir propagandu), Poljska je to najavila, a u nizu drugih zemalja gde je nekako ratifikovana vode se pravi kulturni ratovi oko zakona i implementacije, jer je svima jasno da je običnom narodu muka od ovih ludila i da sve to gura Brisel preko korumpiranih i ucenjenih delova intelektualne i političke elite (uz manji broj njih koji stvarno u to veruju). Tragedija je što se sve to gura pod maskom navodne borbe protiv nasilja.
Suština čitave ove nove, rodne, transrodne ili kvir ideologije jeste podsticanje seksualizacije čitavog društva i isticanje tih identiteta kao važnijih od svega drugog. Cilj je da se podrije biološka podela ljudi na prirodne polove, odnosno muškarca i ženu, te da se preko popularizacije interseksualnosti, slobode seksualnog izbora i identiteta podstiču pre svega mlade osobe da eksperimentišu s raznim oblicima seksualnosti i da menjaju identitete.
Posebno su na udaru tinejdžeri u vreme kad im divljaju hormoni i kad uz propagandne podsticaje može svašta da im padne na pamet. Popularna kultura i društvene mreže uz obilatu podršku korporacija i fondacija guraju sve ovo, a države i zakoni uvode mogućnost u nekim zemljama da i deca predškolskog uzrasta počnu da dobijaju hormonsku terapiju i ulaze u „proces tranzicije”, odnosno promene biološkog pola, što u nešto kasnijem dobu uključuje i operacije. Mnogi time bivaju trajno oštećeni i, kad odrastu i požele da se vrate prirodnom polu, to više nije moguće i ne mogu da imaju decu. Roditelji koji pokušaju da zaustave ovo trajno oštećenje bivaju kažnjavani, oduzimaju im decu, a sve više se školama zabranjuje da takve promene kod dece prijavljuju roditeljima.
Novi zakon na jesen
Sveukupno, reč je o broju osoba koji je daleko ispod jednog procenta populacije, ali zbog njih navodno kompletno društvo, institucije, pa i jezik i kultura jednog naroda moraju da se menjaju. Srbija je dobar primer kako ova agenda napreduje korak po korak uprkos ogromnom nezadovoljstvu naroda, verskih zajednica i ogromne većine stanovništva.
Konvencija je ratifikovana 2013. a onda je počelo guranje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, iako je prethodno usvojen Zakon o ravnopravnosti polova. On je najpre odbačen 2015. jer je Sekretarijat za zakonodavstvo upozorio da kategorija roda ne postoji u našem Ustavu. Zatim je propao drugi pokušaj 2018. da bi ga pod okriljem korone i jednopartijskog parlamenta vlada brzopotezno usvojila pre dve godine. On treba da počne da se primenjuje od sledeće godine i njime se na totalitaran način, uz pretnje sankcijama, uvodi tzv. rodno senzitivan jezik protiv kog je ustala i Crkva, i Matica srpska i sve katedre i udruženja srpskog jezika. Naučnicima će biti onemogućeno da objavljuju i biće kažnjavani ako ne koriste ovaj veštački jezik.
Prošle godine smo zaustavili uvođenje ove propagande u udžbenike biologije za osmi razred osnovne škole, no Ministarstvo gospodina Žigmanova za jesen najavljuje i novi zakon o rodnim identitetima. Dakle, umesto dva džendera sad ćemo verovatno da dobijemo širu paletu „rodova” pa će i naši profesori morati da počnu da rade kao kolega sa početka teksta.
Treba naravno primetiti da se propaganda ovoga što je suprotno zdravom razumu vodi preko niza agresivnih medija kao što je „Nova S”, pa se onda i državne institucije prilagođavaju njihovim smernicama umesto da poštuju zakon. To se videlo nedavno u slučaju nesrećno nastradalog mladića Đorđa Milivojeva koga su uporno mediji predstavljali kao „transrodnu tiktokerku Nou” pa se tome u svom saopštenju potpuno protivzakonito prilagodilo i tužilaštvo iako nikakva legalna tranzicija nije izvršena. Štaviše, to je u medijima predstavljeno kao femicid!? I to je u skladu sa ideologijom koju gura Istanbulska konvencija, koja razlikuje porodično nasilje od rodnog nasilja koje je rezervisano samo za žene žrtve i kažnjava se drastičnije od porodičnog. Konvencija podstiče razvode i nalaže zabranu medijacije između bračnih partnera.
Da zaključimo. Takozvana (trans)rodna ili kvir ideologija koja stoji iza čitavog ovog paketa sistematskog razaranja jezika, tradicije, porodice, vere i u krajnjem ishodu biološkog opstanka jednog naroda jeste ideološka moda koju pod navodnom zaštitom manjinskih grupa guraju vladari savremenog sveta, korporacije, političke elite i briselska birokratija. Ta ideologija je nasilna, totalitarna i opasna po svako društvo u kome se zacari što pokazuju katastrofalni demografski rezultati zapadnih zemalja u kojima ona vlada. Umesto navodne odbrane prava manjine treba govoriti o nasilju nad većinom i svima onima koji se protiv ove ideologije pobune.
Mađarska i Poljska vode rat s Briselom oko ovoga, a dokaz da je moguće početi sa oslobađanjem od toga jeste nedavna odluka Rusije da zabrani promenu pola sem u ekstremnim slučajevima.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalazi se pred Ustavnim sudom Srbije. Čekamo njihovu odluku o (ne)ustavnosti koja će imati fundamentalne pravne, političke, i identitetske posledice.
autor:Miša Đurković
