Kupovna moć građana je pala. Ljudi su objektivno osiromašili iako su plate i penzije porasle. Kako je to moguće? Tako što su inflacija i skok cena osnovnih životnih namirnica, goriva, zakupnina stanova, lekova… daleko veći od rasta plata i penzija. Za isti ili čak veći novac kupujemo manje. Za iste pare za koje smo ranije kući iz supermarketa nosili tri kese sada jedva kupujemo jednu. Šta je odgovor Vlade Srbije na ovaj pad kupovne moći građana i sledstveni pad potrošnje i poreskih prihoda? Vlada se dosetila da dodatno poveća akcize na gorivo, kafu, alkohol i cigarete. Najskuplje gorivo u regionu – biće u Srbiji još skuplje. Tako da smo konačno postali lideri u regionu, ali po najvećoj ceni goriva.
Primera radi, trenutno stanje cene goriva, konkretno evrodizela, u okruženju je sledeće: Severna Makedonija 154 dinara, Bosna i Hercegovina 169 dinara, Crna Gora 182 dinara. Zašto je u Srbiji cena evrodizela 210 dinara, a biće još samo skuplji sa novim akcizama, čije učešće u strukturi cene goriva je u proseku 52%, verovali ili ne
Umesto uvođenja poreza na ekstraprofit bankama, koje su u prošloj godini samo od naknada za obradu kredita zaradile 445 miliona evra, kao i tajkunima poput Željka Mitrovića, koji ogroman novac zarađuje na rijaliti programima, vlast je pribegla rešenju u vidu dodatnog nameta građanima preko akciza u ukupnom iznosu od 254 miliona evra uz već galopirajuću inflaciju i najavljeno poskupljene energenata. To znači da je Vlada onih 10.000 dinara što je dala majkama dece do 16 godina odmah uzela ovim povećanjem akciza. Zašto Vlada Srbije udara na običan narod a ne na tajkune? Setimo se da je SNS došla na vlast pre 11 godina na priči o korupciji u bivšem režimu i obećanjima o preispitivanju pljačkaških privatizacija, da bismo danas imali još veći stepen kriminala i korupcije i nove tajkune koji su izrasli u vreme ove vlasti. Kada kažem tajkuni, ne mislim na domaće privrednike koji zapošljavaju veliki broj radnika i pune budžet, već na one novokomponovane firme bliske vladajućem režimu koje se bogate zahvaljujući nameštenim tenderima bez ikakve konkurencije i preplaćenim ugovorima sa državom. Predlažem da se uvedu akcize za nove tajkune i divlje graditelje širom Srbije, da dodatni porez plate svi vlasnici medija koji emituju rijaliti programe, da se dodatno oporezuju banke koje i dalje u vremenu krize ostvaruju ekstraprofit, kao i naprednjački novobogataši. Zašto je Zakon o ispitivanju porekla imovine ostao mrtvo slovo na papiru i još jedno naprednjačko lažno obećanje? Zato što bi prvi koji bi morali biti ispitani bili upravo kumovi i rođaci vrha aktuelne vlasti, „nova elita” po uzoru na novi rijaliti sa TV PINK.
Šta nam još predlaže Vlada Srbije u novom paketu? Predlažu nam ministra privrede koji nema nikakvo iskustvo rada u privredi, već je klasičan partijski SPS aparatčik i tzv. stručnjak opšte prakse. Predlažu nam povećanje penzija od 500 dinara za one naše građane sa najmanjim penzijama, dok je prosečna potrošačka korpa za njih nedostupna. Predlažu nam novi zakon o upravljanju privrednim društvima kojim se ukidaju javna preduzeća i priprema njihova privatizacija i prelazak u privatne naprednjačke ruke. I do sada su njihovi kadrovi vladali javnim preduzećima, najčešće protivzakonito jer je većini direktora odavno istekao status vršilaca dužnosti, dok se sprečavaju izbori direktora po stručnosti na pravim konkursima. Sada očito, osećajući da se približava kraj njihovoj vlasti, žele da privatizuju brojna javna preduzeća i tako nastave da njima gazduju, kao što su učinili sa Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Šta je ideja Vlade? Da izgubimo vlasništvo nad svim strateškim prirodnim i privrednim resursima ovoga naroda i države, kao što su već rasprodali PKB, Galeniku, Komercijalnu banku…?
Postavlja se takođe pitanje zašto menjamo postojeći zakon o javnim preduzećima kada ni on nije primenjen? Nemamo izbor direktora na konkursima već večite partijske vršioce dužnosti direktora, imamo pritisak na zaposlene da glasaju za vladajući režim, imamo nenamensko trošenje narodnih para na sporne projekte poput engleske lige u fudbalu ili novog albuma antimuzike Jelene Karleuše, imamo brojne primere korupcije koji se ne rešavaju, nemamo kompletan popis imovine javnih preduzeća… Novi zakon ništa od toga ne rešava već dodatno smanjuje kontrolu nad troškovima i radom funkcionera u budućim privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije.
A šta tek reći o obrazovanju? Umesto da smo još pre početka nove školske godine ovde u plenumu imali ministra prosvete sa svim novim izmenama i dopunama prosvetnih zakona, ta ključna tema za budućnost nacije još uvek nije pred narodnim poslanicima. Kako ste uopšte počeli novu školsku godinu kada nemate usvojene zakonske izmene u Narodnoj skupštini koje treba da važe za sve škole? Želim ovde da istaknem da se ponosim što sam bio đak Gimnazije u Čačku koja je javno ustala protiv novih smernica Ministarstva prosvete, koje – kako je to navedeno u saopštenju nastavničkog veća čačanske gimnazije – „izazivaju bes i rezigniranost”. Čujte nekoliko poruka iz ovog istorijskog saopštenja: „Ministarstvo prosvete i ceo državni sistem već odavno imaju nipodaštavajući odnos prema školama i njihovim zaposlenima. Već dugo dajemo konstruktivne predloge koje ministarstvo ne čuje: umesto dodavanja novih predmeta predlažemo smanjenje broja učenika u odeljenju i smanjenje broja časova po nastavniku, kao i rasterećenje programa, a ne snižavanje kriterijuma. (…) Osnovni problem i izvor nasilja je ovakvo društvo, kao i nasilje sa kojim deca dolaze u dodir preko nacionalnih frekvencija koje su im dostupne, što preko televizijskih emisija, što preko društvenih mreža. (…) Odbijamo da učestvujemo u banalizaciji i prostačenju našeg poziva.(…) S tim u vezi želimo da podsetimo sastavljače smernica da se vrednosti ne uče uvođenjem novih predmeta, iznuđenim razgovorima i dodatnim časovima kojih deca inače imaju previše, već u samom toku nastavnog procesa. Vrednosti se ne uče napamet; za to su potrebni modeli, a to su, kad su škole u pitanju, nastavnici koji deci svojim radom i ponašanjem pokazuju da život i učenje imaju smisla u društvu koje ceni znanje i vaspitanje”, kaže Gimnazija Čačak.
Poseban problem imamo u sferi visokog obrazovanja gde je tzv. bolonjska reforma, koju su odbili mnogi ozbiljni evropski univerziteti, napravila veliku štetu srpskim fakultetima. Vreme je da ona bude preispitana, čime se nažalost zakon ne bavi. Predloženi zakoni uopšte ne tretiraju najvažnija pitanja srpske prosvete: povećanje materijalnih primanja prosvetnih radnika koji imaju manje plate od prosečne u Srbiji, besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji, a ne samo u Beogradu, prelazak štampe udžbenika u državne ruke… Srpski pokret Dveri je izašao i sa dve konkretne nove mere: 20.000 dinara za svakog đaka povodom početka nove školske godine i 1000 stanova za prosvetne i zdravstvene radnike na godišnjem nivou. Međutim, vlast nastavlja po starom, odbacujući sve dobre ideje koje dolaze iz opozicije. Ne vidim šta je sporno u tome da vlast, u vreme „visoke inflacije i niskog privrednog rasta” (Fiskalni savet), prihvati dobru ideju koja je na korist građana, iako dolazi iz opozicije.
Hoćemo, dakle, bolje materijalne i medicinske uslove u svim porodilištima, besplatne udžbenike, prevoz i užinu za sve đake, kao i besplatan vrtić, ali opet – ne samo u Beogradu, već u čitavoj Srbiji, hoćemo bolji materijalni status prosvetnih i zdravstvenih radnika, hoćemo 1000 stanova godišnje za njih, kako bi ostali u ovoj zemlji a ne odlazili u inostranstvo, hoćemo 20.000 dinara za svakog đaka 1. septembra, kao i značajno povećanje penzija za penzionere sa najmanjim primanjima
Isto nerazumevanje vlast pokazuje i prema kampanji Srpskog pokreta Dveri „JEDNA JE MAJKA”, koju smo posvetili obnovi svih porodilišta u Srbiji i punom ostvarenju svih prava trudnica, porodilja i novorođenčadi. Upravo u tom pravcu smo dali amandmane na predloženi rebalans budžeta, jer nam porodilišta moraju biti kao hoteli sa pet zvezdica, a loša hrana i higijena, akušersko nasilje i ogromni troškovi održavanja trudnoće moraju postati prošlost. Porodilišta su najbolja slika uspešnosti jedne vlasti, a prema postojećem stanju aktuelna vlast se može smatrati neuspešnom. Nedopustivo je da veliki broj žena više ne želi da ostane u drugom stanju zbog negativnog iskustva iz porodilišta. Ako još uzmemo u obzir demografsku katastrofu u kojoj smo između dva popisa izgubili 750.000 stanovnika, što ovim tempom znači da za 100 godina mi više nećemo postojati kao narod dok će na ovim prostorima živeti neko drugi – onda bi ova tema trebalo da bude prioritet u rebalansu budžeta, ali to nije slučaj. Niko normalan nema ništa protiv novih puteva i stadiona, ali ko će njima putovati i ko će se na njima igrati ako nemamo dece? Hoćemo, dakle, bolje materijalne i medicinske uslove u svim porodilištima, besplatne udžbenike, prevoz i užinu za sve đake, kao i besplatan vrtić, ali opet – ne samo u Beogradu, već u čitavoj Srbiji, hoćemo bolji materijalni status prosvetnih i zdravstvenih radnika, hoćemo 1000 stanova godišnje za njih, kako bi ostali u ovoj zemlji a ne odlazili u inostranstvo, hoćemo 20.000 dinara za svakog đaka 1. septembra, kao i značajno povećanje penzija za penzionere sa najmanjim primanjima. To je porodična politika za koju se zalažu Dveri i koja će pobediti u Srbiji, a ne gej parade i promena pola.
Predsednik Srpskog pokreta Dveri
