EPIGRAMI-SNOBOVSKA ELITA

1
200

SNOBOVSKA ELITA

Nova snobovska elita napreduje
Sve i svakog počela da vrednuje
To društvo širi se na sve strane
Pa zemlju napuštaju čak i vrane.

 

 

SAN

Samo spavajte mirno
Do Kosova vam sve ravno
Probudite se već jednom
I shvatite šta je glavno

VERA

U ovu narodnu vlast
Njega ne napušta vera
Čak ga je i žena napustila
Da ne bi jela iz kontejnera.

SAMOVOLjA
Tu je ustav i mnogi zakoni
Ali vlast voli da se zakloni
A onda dolazi politička volja
I to je prava vladajuća samovolja.

ZAPOSLENOST

Cveta partijska zaposlenost
Niko nije više ispod leda
Pa onda svi velikom kašikom
Zahvataju iz budžetske tegle meda.

PRAVOSUĐE

Pravosuđe je, kažu, vrlo nezavisno
Za okrivljene pravo vreme čuda
Političari komentarišu sudske postupke
A okrivljeni dobijaju presude i pre suda.

Autor:Milorad Č.Ćosić Ćosa dipl.pravnik /na penzionerskoj infuziji/
Beograd

1 KOMENTAR

  1. И СНОБОВИ СУ ЉУДИ

    “Топоним сноб, којим се у у регистру угледних енглеских високих школа означавали ученици ”обичног”, грађанског порекла, има корене у латинском језику (sine nobilitate- без племства). Будући да је модерно друштво одавно напустило критеријум пллеменитог порекла као неопходан услов елитности, снобовима се данас сматрају искомплексиране особе, неретко сумњивог образовања и без изграшених културолошких оријентира које бесомучно прате трендове у неупитним сферама живота, а све у грозничавој жељи да буду прихваћени као равноправни чланови и кругова с неупитним легитимитетом изузетности и отмености.” (https://www.xxzmagazin.com/i-snobovi-su-ljudi)

    СНОБОВСКИ ПЕНЗИОНЕР

    Замишљен седи, уз шољицу чаја,
    На ТВ пажљиво слуша и вести гледа.
    Сањари увек да је бољи од змаја,
    Спреман је да се том заносу преда.

    У “Т’ги за југ” га пустају да одседне
    И тамо се за вино или пиво дрзне
    Чекајући друштво своје знано,
    Њега нема, па мисли да је рано.

    Прике увек несметано до њега дођу,
    Увече док у кревету мирно лежи.
    Гледа им слике да минути прођу,
    Признаје пораз и у сан тихо бежи.

    У сну преуређује бакра и калупе
    Пројектује, црта и нечујно уздише
    Бори се и престројава мангупе,
    А у слободи све им то напише.

    Ко може снобу то да разуме,
    Кад небо његове су широке границе
    Земљом најчешће да хода не уме
    Ветар му листа успеха странице.

    Cа облацима белим нежно разговара
    Високо на небеском широком своду
    Од боја дуге своје иновације ствара
    Несхватљив је свом људском роду.

    Ломио је некада срца нежна,
    Сећа се пензионер млади,
    А свестан је, да је неизбежна,
    Незасита љубавне глади.

    Кад си пензионер онда читаш новине,
    Кад си пензионер онда играш домине,
    Кад си пензионер коначно си сам,
    Кад си пензионер баш си раздраган.

    Боже, који на небесима неуморно стоји
    И који рађа све, на крају и зору и вече,
    Услиши ове молитве свакодневне моје:
    Доведи ми старо друштво, за моје среће.

    Замишљен седи, уз шољицу чаја,
    На ТВ пажљиво слуша и вести гледа.
    Сањари увек да је бољи од змаја,
    Спреман је да се том заносу преда.

    У здрављу и весељу проводио
    Пензионерске године много!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime