AUTOR:Mišo Vujović
Dok se Željko Mitrović vozika u belom oldtajmeru kabrioletu vitlajući američkom zastavom njegov kum Aleksandar Vulin je na udaru sankcija administracije SAD. Da li se Mitrović odriče kuma ili je pao dogovor : Ti kume ostani u partizanima a ja idem malo u četnike. Ko god pobedi mi nećemo izgubiti.
Kada Nemci objave da:
“Vučić sanja o velikosrpskom carstvu” i to u trenutku kada se grčevito bori sa ultimatumima još gorim nego 1914. samo što je žuto crnu koaliciju zamenila EU, jasno je da oni i njihovi saveznici spremaju nova žarišta.
Danas obeležavamo najveći pogrom i egzoduz jednog naroda posle drugog svetskog rata. Ne, neću to etničko čišćenje, eklatantan primer etničkog čišćenja nazvati kodnim imenom hrvatske vojske – već pogromom i genocidom autohtonog naroda, o čijem boravku na tim prostorima postoje vatikanski zapisu još u 9. veku, mnogo pre seoba pod Čarnojevićima, kako nas je učila osakaćena istorija.
Čuveni Mića Megatrend, sin nenadmašnog visokog funkcionera Udbe , direktora RTB Bor Božina Jovanovića, ostao je bez zlatnih poluga koje je dislocirala, kao zajedničku bračnu imovinu, njegova dugogodišnja životna partnerka.
“ Uletela je u loše društvo, ona je divna i ljupka osoba, pravda se Mića svenarodni prosvetitelj iz čijih klupa su mnogi kadrovi uskočili u moćne fotelje. Mića Megatrend, Sale Kavasaki, Milija Union, svojom prosvetiteljskom ulogom dan – za dan, kao stan na dan, a slično je što u oba slučaja možeš više puta. Sa malo propitivanja na hodniku čak i doktorat.
Sve originalno, faktura najoriginalnija. I pečat naravno. Okrugli i zavodnički.
“ Ruke joj se pozlatile. Mića je deset godina topio svoju polugu u njenu peć. Naplata!”, smeje se Baja.
“Deset godina je donirao živ organ u njenu peć i sada kuka za deset poluga”, nastavlja šeretski Baja.
Sa stranica Kurira čitamo ljubavnu storiju o prvom poštaru Srbije i njegovoj izabranici. Nova dužnost nova pratilja. Pre neki dan sam jednom učtivom porukom na viberu tog samozvanog altruistu podsetio na dogovor za otkup luksuzne monografije “ Srpski vladari” na četiri svetska jezik. Srpski,ruski, kinesku i engleski. Kapitalno delo za znalce knjige. No, ovom kapitalcu i nije do knjige hteo je da pokloni predsedniku pa se popišmanio.
I on je kadar privatne prakse.
Kažu nije baš spretan da akademski verbalizuje misao ali je majstor, tvrde upućeni, da većinu misli efektno materijalizuje. Po sistemu : Pola Beću pola preduzeću- više Beću nego preduzeću.
Naravno tu je i stil: svaki sastanak novo odelo. Još samo fali akademska faca plemenito produhovljena, mada ovako izgleda mnogo opasnije od Davorjankinog, pardon Jorgovankinog šofera!
Svojevremeno sam bivšoj ministarki i direktorki TOS-a rekao da joj je jedina referenca da govori dva jezika, ali ne zna da misli ni na jednom. Šuška se da je ovaj direktor javnog preduzeća dobio veleposlaničko mesto u bivšoj Jugo republici, državici koja je rasporila zemlju u kojoj je rođena.
“Bolje je biti direktor tog prduzeća nego ambasador u tom prknu od države, vajka se njegov partijski drug.
“Jeste, njemu ali preduzeću nije”, odgovara drugi.
Pali sveću preduzeću! Za zdravlje, naravno, mada je situacija u firmi kao u “ Munja transu”, iz serije
“Srećni ljudi”, a čovek po lapsusima liči na bata Srećka. Upravljački model marke klasa S je sveprisutan u našim privrednim društvima.
Radnici javno negoduju od dolaska ovog kadra opšte prakse sa svojim General štabom na čelu jednog od najstarijih preduzeća u Srbiji.
Malo je apsurdno da je jedan redov podčinio nekoliko visokih oficira koje će ostaviti da pale sveću preduzeću.
Nažalost vreme ogoljenog egzistencijalizma primorava čoveka na razne vrste kompromisa. Ništa novo, možda neki od nas još žive u starim vremenima, kada se do čina znojem i znanjem dolazilo. Bilo je i po ključu poslušnih ali nije radio češalj za sve brave. Srbi su redak narod koji se nije klanjao moći : imetku i skupim odelima, već moralu, umu u ljudskosti.
Misaone smetnje na lukrativnom intelektu nisu novost, kao ni političko piljarenje koje se ubrzo pretvori u buvljak.
Do funkcije prvog poštara budući veleposlanik je dužio, kao ministar resore odbrane, rada i socijalne zaštite. Pre toga Gugl izbacuje da je karijeru počeo kao vozač guvernerke Tabaković. Ovaj kapitalni primerak upravljačkog sistema, poznat po svom retoričkom umeću ostaće upamćen po tome što je pomešao genitalije i ekstremitete, a nije se proslavio ni za skupštinskom govornicom kada govorio o zatečenom de-es sranju, umesto stanju u resoru kojim je rukovodio. Neko je tada reagovao da su ministru potrebne velike genitalije za dužnost koju je prihvatio sa tako kapitalnim neznanjem.
“Lapsus efendija iz MML -a prigradskog naselja, koje je svojevremeno proslavio predsednički kandidat Šećerovski, u svom ušećerenom stilu izjavio je da se : “ Ni na zapadu ne živi sjajno i da negde nema društvenog života kao u Srbiji”.
Ovaj član Mense je malo kasnio sa redovnim obrazovanjem, te je poput mnogih visokih kadrova svoju naobrazbu stekao na prestižnim privatnim fakultetima, što će se svakako unaprediti njegovo diplomatsko umeće. Velika retorička olakšica budućem ambasadoru biće da govori engleski, ako zna, a razmišlja na srpskom, što smo videli da ne zna, ali će tako pokušatu da malo mutira evidentan intelektualni trokadero!
Budući veleposlanik voli da se predstavlja kao filantrop ali samo da bi fascinirao predsednika Vučića.
Per aspera ad astra!!!
