Hertu Miler slušali odabrani

0
1336

Kako se moglo dogoditi da niko od nekoliko stotina ljudi, koliko ih je bilo u sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu ne reaguje na reči nemačke nobelovke Herte Miler iznete pre neko veče, na žestoke uvrede na račun Srba, srpske države, Srpske pravoslavne crkve?

„ Istina je da Srbija sama sebi nanosi zlo, jer svaka ološ može pljuvati po njoj u glavnom gradu i još za to biti plaćena“ – lepo je pre neki dan objasnio Mislav Horvat.

Ostaje „čudo“, kako te večeri, sa događaja koji se pretvorio u svojevrstan „bal vampira“ niko nije, iz protesta, iz barem „malog neslaganja“ sa stavovima nemačke nobelovke „da su Srbi sami krivi za sve što ime se desilo“ i da „moraju živeti sa osećanjem krivice“, nije napustio salu i za sobom zalupio vrata?

Deo odgovora možda leži u činjenici da je dobar deo publike na susret sa Hertom došao sa posebim pozivnicama koje je uputila, dakle i goste odabrala, Ambasada Nemačke u Beogradu. Tako barem govori pozivnica do koje je, preko jednog od pozvanih, došla i „Iskra“. Na pozivnici koju je potpisala izvesna službenica ambasade jasno stoji da ambasada poziva na književno veče „nemačke nobelovke Herte Miler“, uz molbu pozvanima da karte podignu 30 minuta pre početka događaja i da obezbede „identifikacioni dokument“. Dakle „ausvajs“. Kao u stara vremena!

Ostaje i pitanje, da li Srbija ima novinara, kulturnog poslenika, toliko zrelog i visprenog da razgovara sa Hertom Miler? Da „žrtvu nemačkih medija“, na događaju kome je „nedostajalo topline“ priupita da li po istom principu, koji je primenila na Srbe i 1999. godinu opravdava i Hitlerov pohod na Evropu, na Srbiju, Rusiju 1941. godine?

Da Vas podsetimo:  Diskriminovana veronauka

Vladimir Kecmanović je, u svom tekstu koji je 17. oktobra objavljen u Novostima, govorio o tome kako je jednom književniku i intelektualcu zabranjeno da bude medijator ovih događaja zbog, kako kažu, „velikosrpskog nacionalizma“ koji taj književnik baštini. Dovoljno je da se zna da taj „velikosrpski nacionalista“ nije Srbin po nacionalnosti.

– Osim toga, zašto je baš nemački publicista Mihael Martens odabran da u JDP-u razgovara s Hertom Miler? Zar u Srbiji ne postoji novinar koji prati kulturu, a koji bi mogao da bude moderator gostovanja Milerove u JDP-u? Zašto je ona, kako nam tvrde prijatelji i kolege novinari koji prate kulturu, odbila da bilo kom našem novinaru da intervju? Milerova je pozvana u Srbiju da bi nam postavljala uslove? Da bi govorila o politici, a ne o književnosti? – s pravom pita Mislav Horvat.

Danima posle skandala nikako da saznamo i – ko je tačno doveo Hertu Miler u Beograd, na Sajam knjiga? Na internetu, nikako zvanično, pominje se izvesna NVO „Krokodil“ Vladimira Arsenijevića. Ako su Sajam knjiga i manifastacije u sklopu Sajma, događaji od posebne kulturne, društvene važnosti za Srbiju, ko je odredio NVO „Krodil“ da dovodi goste?

I, šta o svemu kažu u JDP, u čijoj je sali nemačka spisateljica, govoreći o bombardovanju Srbije bez trunke empatije kaže da je „vojna intervencija ljudska i moralna pozicija“, a onda iz sred Beograda pozove NATO da interveniše i u Ukrajini, i ukloni „tipa Putina“?

Pa makar i sa pozivnicom i sa „ausvajsom“, pa makar i sa posebnog spiska, ostaje neverovatno da niko od 600 odabranih ne napusti salu JDP i zalupi vratima!

– O čemu je tu zapravo reč – o sadomazohizmu, nedostajanju primarnog samopoštovanja, samoporicanju, stokholmskom sindromu, fenomenu obožavanja stranaca, potrebi da se dobije danga i postane pripadnik rulje, shizofreniji ili pak o fasciniranosti književnim nagradama?

Da Vas podsetimo:  NUNS: SNS i prorežimski tabloidi da prestanu sa napadima na Vukašina Obradovića

Kada je Knut Hamsun počeo da sarađuje s nacistima, njegovi čitaoci počeli su da mu vraćaju knjige. E, to su bili čitaoci! Sam taj čin u stvari je književnost. Ništa manje od toga nije književnost ni činjenica da bi svi koji su se u JDP-u našli u redu za potpisivanje, verovatno isto tako mirno stajali u redu za klanje ili za streljanje. Upravo pomenuto u ne tako davnoj prošlosti nadgledali su i činili bliži i dalji preci Herte Miler – kaže Mislav Horvat.

Iskra.co

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime