Kakva je vlast u Srbiji? Na ovo pitanje će svi, (osim same vlasti) odgovoriti da je loša, sklona mitu i korupciji, bahata, odvojena od naroda.Reći će i da se svi bore za položaj samo iz lične koristi, kako bi napunili džepove i da je to u stvari jedino što ih interesuje jer znaju da je vlast vremenski ograničena pa svi žure da se „nafatiraju“ tokom svog mandata. Reći će, svi uglas, i da, svaka nova vlast prvo navali da zapošljava svoje partijske kolege, rođake, kumove, pa i ponekog komšiju, čisto da se pohvale, da komšije vide koliko su moćni postali.
Nije tema ovog teksta da analizira i proverava da li je to tačno, više je nego očigledno da jeste. Svaki zaposleni u državnom aparatu ili javnim preduzećima je svedok tome. Srbija je mala zemlja i lako je videti da se ljudi na vlasti, političari ili direktori, enormno bogate. Svakako ne od plate. Ministarska plata je oko 150 hiljada dinara a svi mandat završe sa milionima na tajnim ili javnim računima, novim nekretninama i skupim automobilima. Od plate? Naravno da ne. To što nisu upali noću sa fantomkama u neku banku i obili sef ne znači da nisu do bogatsva došli na nepošten način. Provizije od ugovorenih poslova, korupcija, nameštanje tendera i nabacivanje poslova svojim ljudima je takođe krađa. Međutim, psihologija vlasti kod nas je toliko izvitoperena da se ništa od gore navedenog ne smatra krađom. To je uobičajeni model ponašanja koji čak i ne nailazi na dovoljno jaku osudu javnosti. Povremeno se otkriju neke korupcionaške afere ali to nikad ne dovede do ostavki ili bilo kakvih težih posledica po aktere.
Ministar sporta proarči pola miliona evra državnih para, zbog toga se po medijima čak i provlačila reč ostavka, ali naravno da od toga nije bilo ništa. Treba mu oprostiti, mlad je, zaneo se, nije dovoljno dobro sakrio tragove. To je samo jedan ob brojnih primera, koje smo progutali iako smo svesni da bi istina u nama morala da izazove žestok revolt.
Na kraju čovek mora da se zapita: Da li Srbija ima vlast kakvu zaslužuje?
Tužna je istina da je odgovor potvrdan. Političke stranke više i ne pominju programe i platforme, to su samo imena iza kojih su ljudi u istim odelima, sa istim fizionomijama, sa istim načinom razmišljanja. Često su to čak i bukvalno isti ljudi koji su promenili partiju. Zajednička osobina svim političarima je pristup vlasti koji se svodi na ličnu korist, bez mnogo razmišljanja o opštoj dobrobiti. I treba priznati, to nema veze sa političkim partijama nego sa Srbima i našim mentalitetom. Ne može se od Srbina očekivati da se ponaša kao Nemac ili Englez. Različiti su to narodi, različiti mentaliteti. I ne može se očekivati da se preskoči određeni period razvoja u nekoj državi i nekom narodu. Ni zapadne zemlje nisu dostigle svoj nivo demokratije preko noći.
Na pitanje „kako doći do savršenog travnjaka u Srbiji“ jedan Englez je odgovorio: „Jednostavno. Posejete travu i redovno je kosite. I tako bar 100 godina.“
Goca Savković
U eri LAZI i licemerja, moze da se kaze ,,narod zasluzuje vlast kakvu ima,,. ALI, ko ima novac i medije, a sistem vrednosti je ruzna bajka onda je jasno i tako lako da se nametne ,,rog za svecu,,. Medjutim, VREME kvari sve te racunice i marifetluke. Sadasnja opozicija, a dojucerasnji vlastodrsci i drugosrbijanci, imaju nikakvu prodju kod naroda.