Periša, Radiša i Zaviša svakog prepodneva su se nalazili u kafani „Srpska truba“. Tu su pili zaslađenu kafu sa običnom vodom i jadali se međusobno na sumorne penzionerske dane
Onda je Zaviši umrla žena, pa je on svako subotnje prepodne provodio na groblju. Odneo bi buket cveća, zapalio sveću i ispričao svojoj Jorgovanki novosti iz grada. Ostalim danima opet je bio sa svojim starim drugarima.
Jedne subote na groblju je sreo uplakanu i ucveljenu ženu.
– Gospođo, za kim vas slama tuga?!
– Za mužem! – briznu žena u plač. – Eh, kakav je to čovek bio!
– I mene je napustila moja Jorgovanka. Ali, šta mogu, život ide dalje.
Zaćutaše za trenutak.
– Ja sam Zaviša! – reče pružajući ruku.
– Ja sam Jagoda! – reče žena prihvativši njegovu ruku. – I da znate, zovete se isto kao moj pokojni muž. Samo što ste vi nekako sitni, rekla bih kao da niste dovršeni.
– I vi se zovete kao slatko moje pokojne žene, samo što delujete kao da ste malo uhvatili buđ.
Smeh i obostrano izvinjenje za neodmerene reči.
Od tada su Zaviša i Jagoda svake subote zajedno odlazili na groblje, a onda su počeli da se druže i preko nedelje. Odlazili su na pijacu, sedeli u parku, šetali obalom reke… Njihovo prijateljstvo postajalo je svakim danom više od prijateljstva.
Zaviša je skoro zanemario Perišu i Radišu. Danima nije svraćao u „Srpsku trubu“.
Jednom, kad je ugrabio vreme, trknuo je do kafane da pozdravi stare drugare. Ispričao im je sve o Jagodi.
– Nisi se, valjda, zaljubio?! – pitali su ga.
– Jesam, i to prilično.
– Ajde, dovedi je u kafanu da je upoznamo! – zamolili su ga.
Nekoliko dana kasnije Jagoda i Zaviša su „slučajno“ svratili u kafanu. Tu su već bili Periša i Radiša. Posle kraćeg zadržavanja Jagoda je otišla kući a Zaviša je ostao sa drugarima.
– Bre, Zaviša, kako je gabaritna ona mora da vadi dve lične karte! – konstatovao je Periša.
– Nije mi jasno jel se ona udaje za tebe, ili hoće da te usvoji! – interesovao se Radiša.
– Ja jesam malo niži, ali nisam maloletan pa da me usvaja! – branio se Zaviša.
– I da znaš, prilično liči na tebe. Rastu joj brkovi i brada a počela je i da ćelavi. Sigurno joj je i lice izborano ali ga je izgitovala i premazala polikolorom.
– Mene podseća na „ladu“. Verujem da štuca i seca kad naiđe na najmanju uzbrdicu. Da li si joj video kolena, molim te, gučmura do gučmure. – stručno će bivši automehaničar Radiša.
– Uhvatili ste se za limariju kao da smo na autopijaci! – bunio se Zaviša. – Kad se podigne hauba sve je zdravo i očuvano. Znate kakav cilindar ima, pasuje svaki klip. Doduše, podmazivanje joj nije nikakvo, otišla joj pumpa za ulje…
autor:Ljubomir Ilić
