Istina o vaskrsu legende

0
307
slika: https://www.facebook.com/CrveneBeretke.cSrbija/photos/a.462335250453429/462335253786762/

Bilo je to u Golubiću, na tromeđi gde Srbi vekovima žive. Ponosno odolevajući kroz te vekove svim okupatorima. Uvek primorani da iznjedre nekog novog neumrlog Gavrila, da dokaže svima da je to  zemlja Srbinova. Baš tu, na tom mestu, sunčanog majskog jutra pre tačno trideset godina, ćutke se postrojavala četa mala, ali odabrana! Dok su okupani sunčevim zracima odlučno stajali jedan uz drugog, rame uz rame, nosili su u svojim dušama zapis:

           „Ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremenu u kome smo i mestu na kome smo.”

                                                                                          Patrijarh Pavle

Postrojavali su se da ovog puta raspomamljenim ustašama stanu na put. Nije se smelo dozvoliti da se Srbima u istom veku ponove Jadovno, Garavice, Golubnjača, Mratovska jama, Jasenovac… Da bi u tome i uspeli morali su za to da se ozbiljno dodatno obuče i spreme. Ovog puta trebali su da budu bolji i spremniji od belosvetskih neonacista, od instruktora nemačke GSG-9, od francuskih legionara, američkih zelenih beretki, britanskog SAS… Svih onih “prijatelja” srpskih koji su poslali izabrane da obučavaju mlade hrvatske bojovnike.

Trebalo je zaustaviti novi velikohrvatski san koji je planiran da se ostvari uz pomoć EU, NATO i Vatikana u trenutku raspada Jugoslavije. Države koju su komunisti već uveliko nagrizli i rasuli, delom svojim ustavnim reformama a delom dogovorima sa svim antisrbima. Želele su hrvatske ustaše da materijalizuju podršku koja im je protiv Srba bezrezervno stizala sa Zapada. Nadali su se da će na krilima te podrške da stignu do Drine.

Ustaše su ponovo sanjale svoje krvave snove, ali te snove nisu delili oni malobrojni postrojeni u Golubiću. Niko u tom stroju odlučnih tada nije znao da se upravo tu pred njima iznova rađa ona poznata srpska stvarnost. Realnost iz koje uvek u strašnom času iznova iskorače novi Starina Novak, vojvoda Vuk i Voja Tankosić, Čiča Draža… Oni koji su uvek spremni bez obzira na cenu da brane i odbrane Srbe ma gde bili ugroženi od zlotvora. Spremni da svojom hrabrošću i svojim čojstvom pokažu, da im ravnih nema!

Da Vas podsetimo:  nEUforija – Zašto ne cenimo izgradnju Srbije?

Samo je neumrli Momčilo, sa Dinare blagoslovio ovaj stroj. Četu koja će iznova zapevati onu staru o Milošu i Lazaru, jer upravo njihovim stopama kreću noseći u sebi Kosovski zavet. Osećali su tada da moraju da speru sve one lažne premaze “bratstva-jedinstva” kojim su decenijama okivani na svoju štetu. Neumrli Momčilo je to već preživeo, zato je sada video i dalje i bolje, svestan svih iskušenja koja čekaju ovaj stroj odlučnih na njihovom putu, za neke bez povratka! U mislima svakog od tih div junaka odzvanjale su reči velikog vojvode:

                       „Ne bojte se Hrvata. To su plašljive životinje, strvinari. Ja sam se sa njima obračunavao u prošlom ratu. Zapamtite sa Hrvatima ne sme biti nikakvih razgovora – sa njima možemo razgovarati samo kroz puščane cevi. Oni su crna vojska Vatikana, a i sami ne znaju ko su. Granice srpskih zemalja dopiru dokle su naši hramovi, naši domovi, naši grobovi. Bog je s nama, jer ne otimamo ništa tuđe, nego tražimo svoje. Nek se Hrvati ispreče ispred nas, pa da vidimo kom obojci kom opanci.”

   Momčilo Đujićsrpski sveštenik i četnički vojvoda

Uz Krajišnike, u stroj su hrabro stali dobrovoljci iz svih srpskih zemalja. Svi zajedno odlučni i spremni da vrate onaj dug koji su im preci mladih krajišnika ostavili kada su stupali u redove osvetnika Kosova. Njihovi đedovi su tada gazeći preko Kumanova i Bregalnice, Cera i Mojkovca, Kajmakčalana, do Zagreba, Splita, Banjaluke na putu slave i oslobodilaca ujedinili i stvorili državu. Upravo onu državu koju sada razgrađuju belosvetski neofašisti. Nekakvi navodni NATOvski zaštitnici „demokratije” koja je predviđena za sve ali ne i za Srbe.

Napornu i iscrpljujuću obuku kursisti su podneli pod budnim okom svojih instruktora. Među kojima i Kepa ali i narednika „Marka” koji su doneli iskustva iz modernog ratovanja. Upravo unoseći ona znanja koja su nedostajala i bila neophodna da bi se oduprli psima rata koji obučavaju mlade ustaše, ponovo željne nove srpske krvi!

Da Vas podsetimo:  Autentični “krug dvojke” patriotski je opredeljen

Krajem maja, u nastavnom centru organizovana je i javna pokazna vežba. Stanovnici Knina, šapatom su već govorili da se tu u Golubiću obućava i stvara buduća srpska vojska. Sa ponosom su postajali svesni da se tu pred njima rađaju novi heroji koji će stati na put ustaškom srbosjeku…

Srbi gastarbajteri su zato pomogli da se dopremi maskirno platno za uniforme. Po kroju uniforme koju im je dao omiljeni lički Major šnajderke iz „Kninjanke” su već ubrzano pravile i šile prve jednobrazne uniforme. Prepoznatljivu krajinsku „koprivu”. Sada je stroj bio potpuno spreman da pred svojim narodom ponosno zamaršira. Na ponos i diku svih tom prilikom izveden je uspešan prikaz uništavanja ustaške terorističke grupe. Samo dan nakon toga hrvatski teroristi organizovali su ono svoje postrojavanje u Zagrebu, na Jarunu. Postrojavanje kojim su dodatno uplašili već i onako neodlučne foteljaše iz vrha JNA. One koji su više vodili računa šta će im Zapad i EU reči nego šta se zaista događa njihovom narodu. A šta bi im Zapad i EU drugo poručivali sem – no, no, ne dirajte naše drage ustaše!

Dok je trajalo nadmudrivanje grupa planera – obaveštajaca, prikupila je sva saznanja o specijalnoj jedinici MUP Hrvatske. Ti podaci su jasno ukazivali da su navodni zatvorenici na ekonomiji “Ljubovo” – okružnog zatvora Gospić zapravo pripadnici specijalnih jedinica hrvatskog MUP-a. Ubačeni tu sa namerom da organizuju atentate i otmice izabranih krajiških rukovodilaca.

Znajuči da se dalje ne sme čekati i dozvoliti napad ustaških snaga, donesena je odluka o neophodnosti kontraakcije. Potpuno neočekivano za te hrvatske teroriste, u predvečerje toplog junskog dana započela je akcija. Krajinska jedinica je kao grom iz vedra neba izvela operaciju „OSA”. Bio je to pravi diplomski ispit jedinice, koji je ujedno pokazao nadmoć branilaca Krajine. Nakon toga izvedena je još jedna briljantna operacija deblokade SUP-a u Glini. Na taj način zaustavljena je akcija hrvatskih terorista, koji su držali zarobljene milicionare i blokadom puta sprečavali premeštanje tenkovske kolone JNA.

Da Vas podsetimo:  Kako je Srbija postala talac Vučićeve paranoje, pretnji slabijima i dodvoravanja jačima

Način na koji su krajinski specijalci izveli deblokadu zgrade i obuhvat iznenađenih i zatečenih terorista, postaće jedna od savremenih nastavno-pokaznih vežbi današnje srpske žandarmerije.

Posle ove akcije u Glini vaskrsli Lazarevi vitezovi iz Golubića poneće crvene beretke kao posebnu oznaku svoje jedinice „VUKOVI”. Nosili su oni svoju beretku širom Krajine uterujući strah u kosti raznim ustaškim formacijama kao što su Crne mambe, Pume, Tigrovi, Gromovi …

Sa braćom iz Banjalučke regije preko koridora koji su zajedno oružjem otvorili žurili su u susret braći sa Majevice i Ozrena. Nezadrživo su hitali u susret sabraći koja su krenula od reke Drine da zajedno otvore „koridor života“. Koridor neophodan da srpske bebe više ne umiru zbog nedostatka kiseonika za inkubatore. Kiseonika čije dopremanje onemogućavaju i ne odobravaju tadašnje „humane“ birokrate iz Brisela.

Danas i ako su minule već tri decenije, legenda o Golubiću mestu gde su ponovo vaskrsli novi srpski Obilići, Jugovići, Sinđelići živi i živeće. Znaju dobro mrzitelji svega svetosavskog da koliko god da ih se skupi pod njihove zastave zla neće im biti dovoljno. Nije im uspelo ni onda da nastave da ubijaju srpske bebe ostavljajući ih bez kiseonika a neće ni sada. Dok god se Srbi rađaju biće i onih spremnih da ponovo sa ponosom ponesu crvenu beretku sa vukom.

Vaskrsavaće srpska legenda kad god je potrebna. Vaskrsavaće i Srbija dok god je njenog čopora.

(napomena – po kazivanju Majora, onoga koga Krajišnicima ne treba posebno predstavljati!)

Nenad BLAGOJEVIĆ

Izvor: Srpski stav

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime