Naša medijska scena je tokom izborne kampanje bila prilično uravnotežena, mada ako bismo se pretvarali da Pink, Hepi, B92 i Prva ne postoje.
U periodu izbornih kampanja, medijska scena u Srbiji bila je prilično uravnotežena, čak i naklonjenija opoziciji nego vladajućoj partiji.
Ovo, naravno, ako bismo se pravili da televizija Pink, Hepi, Prva i B92, uopšte ne postoje, što je i uradio REM u svom novom Izveštaju o nadzoru programa tokom izborne kampanje.
Analize slične ovoj, obično služe da bi se utvrdilo jesu li, i u kojoj meri, izborne liste imale jednak tretman u medijima.
Mada, nejasno je kako će ovaj izveštaj to predočiti, budući da su u njemu analizirani samo podaci za program četiri kanala javnih medijskih servisa (RTS 1 i RTS 2, RTV 1 i RTV 2) i četiri kablovska kanala (N1, Nova S, Al Džazira i K1).
No, nije očigledna samo odsutnost televizija čiji sadržaj obično odiše privrženošću vladajućoj partiji, već i REM-ovo obrazloženje odluke da izostavi ove televizije sa nacionalnom pokrivenošću.
Predsednica REM-a Olivera Zekić u izjavi za NIN potvrđuje da je izveštaj kompletan za završen nadzor nad osam pružalaca medijskih usluga, ali tvrdi da će za četiri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom „zbog obima materijala, izveštaji biti gotovi posle praznika“.
„Apsolutna je neistina da nismo vršili monitoring nad TV Pink, TV Hepi, TV B92 i TV Prva. Rađen je detaljno, kao i za ostale televizije“, rekla je Zekić na NIN.
Ključno pitanje, međutim, i dalje ostaje – zbog čega je REM birao da baš televizije privržene režimu izoluje iz „prvog“ uzorka.
Jer, nema dileme da takav izbor strukturno i suštinski menja sliku medijske scene tokom predizborne kampanje. Ujedno, predmet debate je i to što analiza prezentovanih podataka ukazuje da je regulatorno telo merilo vreme zastupljenosti izbornih lista i javnih funkcionera, a da pritom nije prikazalo tonalitet izveštavanja o izbornim listama i javnim funkcionerima, što takođe dovodi u pitanje verodostojnost izveštaja.
Dan nakon glasanja, OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), saopštila je kako su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
„Predsednik i vladajuća stranka imali su medijsku prednost u odnosu na ostale učesnike u izbornoj trci, što je stvorilo nepravedne izborne uslove“, ocenio je ODIHR. Uz to, navedno je i da su tela za nadzor medija bila neefikasna tokom izbornog perioda, uz ocenu da je REM ostao „pasivan“ tokom kampanje.
Ono što je REM pak potvrdio novim izveštajem, jeste prednost koju je u predstavljanjima na javnom servisu imao predsednik države. Naime, državni funkcioneri su na RTS 1 ukupno imali 12 sati i šest minuta, od kojih predsednik Srbije prednjači sa pet sati, 53 minuta i 343 sekunde, uzevši skoro polovinu od ukupnog vremena.
Mada, istini za volju, tokom predstavljanja izbornih lista na RTS 1, prva najzastupljenija lista Aleksandar Vučić – „Srbija ne sme da stane“, bila je u prednosti u odnosu na drugu, „Srbija protiv nasilja“, doduše blagoj, sa razlikom od malo više od sat vremena, odnosno pet sati i 49 minuta, naspram četiri sati i 42 minuta.
Ta razlika deluje uravnoteženo, ali samo deluje. Jer, ako se uzme obzir činjenica da nije prikazan ton izveštavanja o izbornim listama i javnim funkcionerima, javnost je, ocenjuju sagovornici NIN-a, bila uskraćena za informaciju o tome da li su izborne liste bile jednako medijski tretirane u tom kontekstu.
Odnosno, da li su, i koji javni fukcioneri, bili predstavljeni na nivou funkcionerske kampanje. REM jeste merio tonalitet, ali tonalitet izveštavanja o temama, što nije praksa ukoliko se one ne stave u kontekst izbornih lista i javnih funkcionera. „Ovo znači da nemamo jasnu sliku o tome kada je, na primer Aleksandar Vučić, nastupao kao predsednik Srbije, a kada kao član SNS. I, to u velikoj meri diskvalifikuje čitav izveštaj.
Ovakvim pristupom i metodologijom, ponovo se pokazalo da REM ne radi svoj deo posla, jer nije nastupao kao regulator, već kao neko ko ima ulogu da zamagljuje činjenice, sakrije istinu i favorizuje vladajuću elitu, i jednog čoveka“, navodi za NIN Judita Popović, nekadašnja članica Saveta REM-a.
Iz izveštaja se može zaključiti da su javni servisi uglavnom imali uravnotežen odnos prema listama koje su učestvovale u kampanji, kao i kablovska televizija K1, dok su N1, Nova S i Al Džazira bili pretežno negativnog stava.
Ali, sagovornik NIN-a, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović, kaže da su ovakvi nalazi, dati na najopštijem nivou i bez ikakve dubine i analize. Naš sagovornik ukazuje da su rezultati sprovedenog monitoringa REM-a predstavljeni na ovakav način, neuporedivi sa monitoringom ODIHR posmatračke misije, a sa čijim je preporukama, kako je navedeno u uvodu, izveštaj usklađen.
„Pitanje je ko tamo kreira metodologiju, i čemu otpor prema nečemu što je definisano standardima ODIHR-a?“, kaže Gavrilović.
Inače, zanimljivo je pomenuti da su prema monitoringu medija koji je sproveo BIRODI, upravo televizije koje su izostavljene iz izveštaja – Pink, Hepi, B92 i Prva, pozitivno ili izrazito pozitivno predstavljale upravo aktere vlasti.
Da javnost ovim izveštajem ne dobija pravu sliku i zbog izostanka televizija sa nacionalnom pokrivenošću, koje na isti način kao i javni servis dopiru do svakog građanina u Srbiji, ocenjuje nekadašnja članica REM-a, i naglašava da se gubitkom tog dela slagalice, ujedno briše pravo stanje stvari.
„Ključ je u tome što su odabrani oni kablovski kanali koji su naklonjeniji opoziciji. I, zato ništa ne znači što ćete imati monitoring o tome kako je javni servis pružao priliku svakoj od lista koje su bile učesnice u izbornom procesu, zato što su javni servisi uglavnom neutralni i približno jednaki po pitanju pozitivnog, negativnog ili neutralnog tonaliteta. A, ove televizije koje su naklonjenije opoziciji, znatno odudaraju od toga“, podvlači Popović.
Dodaje da je metodologija odabrana u cilju da se nešto prikrije, što je i učinjeno „poprilično bahato“. Iako se u javnom prostoru poslednjih godina često mogu čuti kritike na račun REM-a, Popović ističe da je ovakav izveštaj, ipak bio neočekivan.
„Toliko je otvoreno pokazana sva nemoć regulatora. Od nekoga ko je u službi vlasti, ipak se očekuje da bar nekom mimikrijom pokuša da svoj neveseli status sakrije, međutim, oni su otvoreno nastupali. Neverovatno je da su odabrali ove televizije, upravo da bi tu neravnotežu istakli, ali isključivo u korist opozicije“, kaže naša sagovornica.
Prema rečima Gavrilovića, čini se da je REM u ovom trenutku „stub Vučićeve vlasti“, koji svoj rejting kreira kršeći zakon u oblasti medija.
„Bez REM-a ovakvog kakav je, nema ni ovakvog Vučićevog rejtinga“, zaključuje Gavrilović za NIN. I Popović navodi da je izveštaj sa kojim je REM izašao pokazatelj apsurda srpske političke, javne scene i društva, i toga što institucije ne služe tome da obavljaju svoj posao i ovlašćenja, već „samo tome da fingiraju neku vrstu demokratije“ i dodaje: „Ovo nije demokratija, niti su ovi izbori bili demokratski i to se tako jasno vidi, čak i na ovom malom primeru.
A što se tiče reforme regulatora, u ovoj konstelaciji snaga, ona je definitivno nemoguća“. Uprkos navodima da postoji i drugi izveštaj, koji uključuje i izostavljene televizije, sagovornica NIN-a skreće pažnju na to da u uvodnom delu analize piše da je odluka Saveta REM-a bila da se odabrane televizije tokom izborne kampanje monitorišu.
„Ja ne vidim da će oni dopuniti ovaj izveštaj, iako se pojavljuju navodi da će biti i drugog dela koji uključuje i ove televizije sa nacionalnom pokrivenošću, mada… Ukoliko ipak ne bih potpuno to ni isključila, jer ako se u javnosti digne malo veća galama, možda će prezentovati i neki dopunski izveštaj i onda reći ‘eto pravili smo i taj monitoring'“, podvlači Popović.
Dodaje da ovo nije prvi put da REM pokuša nešto slično, i podseća na slučaj novog Zakona o elektronskim medijima, kada su pokušali da ubace „odredbe zakona koje su bile krajnje smešne“.
Podsećanja radi, BIRODI je i prethodne godine sproveo metodološku analizu Izveštaja REM monitoringa parlamentarnih i predsedničkih izbora 2022. godine o izveštavanju pružalaca medijskih usluga tokom aprilske izborne kampanje. Tada je navedeno da „ovo regulatorno telo nije navelo na osnovu kog normativnog akta je definisalo uzorački okvir, odnosno koje će pružaoce medijskih usluga monitorisati“.
Takođe, precizirano je da REM nije primenio metodološka pravila OEBS-a, na koje se pozivao kao izvor za svoju metodologiju u delu uzorkovanja pružalaca medijskih usluga, definisanja tonaliteta na nivou aktera, monitoringa izveštavanja o javnim funkcionerima gde nije meren tonalitet.
Takođe, BIRODI je naveo i da je „REM u svom monitoringu mešao teme priloga i tonaliteta izveštavanja“.
„Ako se gledaju nalazi izveštavanja pružalaca medijskih usluga iz vizure tonaliteta izveštavanja o medijima dobija se jedna slika, a kada se pogledaju teme, posebno one koje su u sebi sadržale tonalitet dobija se drugačija slika“, zaključili su tada iz BIRODI-ija.
