Osnovna škola „Radoje Domanović“ u Nišu jedinstvena je u Srbiji po mnogo čemu, a ono po čemu se posebno izdvaja moglo bi da posluži kao primer drugim obrazovnim ustanovama u našoj zemlji.
Već pet godina u ovoj školi učenicima je zabranjeno je korišćenje mobilnih telefona, isto toliko godina uniforme su obavezne za nastavnike i ostale zaposlene, a uskoro će ih dobiti i učenici, koji već poštuju kodeks oblačenja i na časove ne dolaze u trenerkama.
Jedna od najstarijih niških osnovnih škola jedinstvena je i po tome što, skamije kojima je škola opremljena kada je pre 120 godina, nije bacila već ih je resturirala i njome opremila učionicu za časove veronauke, narodne tradicije i istorije.
Objašnjavajući motive uvođenja uniformi za nastavnike i pravila oblačenja za učenike, direktorka škole “Radoje Domanović” Dušica Tričković. je kazala da kodeks oblačenja imaju i druge institucije, a po njenom mišljenju moraju da ga imaju i škole.
-Najvažnija institicija u jednoj zemlji po meni je obrazovna institucija i mi treba da negujemo pristojnost. Time negujemo i odgovornost i saradnički duh. Na taj način šaljemo poruku da je reč o jednoj odgovornoj i važnoj insitituciji – istakla je Tričković.
Nastavnici došli na ideju da uvedu uniforme
Prema njenim rečima ideja da se u školi „Radoje Domanović“ uvedu uniforme proistekla je od nastavnika koji su želeli da uvedu uniforme za đake.
-Onda smo shvatili da mi zapravo svojim primerom treba da iniciramo tu ideju kod dece. Realizacija te ideje kod učenika je zbog kovida privremeno zaustavljena, ali sada je ponovo aktuelna. Učenički parlament izrađuje idejna rešenja, jer će učenici nositi te uniforme i oni moraju da učestvuju u dizajnu i kreaciji. Uniforme moraju da zadovolje zahteve pristojnosti i udobnosti, a pre svega da zadovolje osećaj pripadnosti školi – izjavila je Tričković pokazujući pano u školskom hodniku sa nekim od prvih idejnih rešenja uniformi.
Tričković je istakla da je ona pristalica odluke koja će reći kako treba se obući, a ne odluke šta ne treba oblačiti.
Tako zbunjujemo i decu i nastavnike. Ne postoji jedinica mere pristojnog oblačenja, već moramo da konkretizujemo na šta tačno mislimo, naročito u ovo vreme kada deca u škole dolaze u kratkim pantalonama, trenericama, majicama sa golim leđima…Kodeksom oblačenja dajete pravila, rešenja i model kako učenici treba da budu obučeni u vreme nastave, a posle nastave kako god žele – naglasila je Tričković.
Bez mobilnih telefona pet godina
Ona je istakla da je 2018. godine kada uveden kodeks oblačenja, škola „Radoje Domanović“ proglašena zonom bez mobilnih telefona. Učenici mogu da telefone donose u rančevima i školskim torbama, ali ne mogu da ih koriste ni za vreme časa, a ni za vreme malih i velikog odmora.
-Mi smo još tada mobilne telefone prepoznali kao veliku opasnost od “komunikacijskog šuma i sloma” kod učenika, roditelja i nastavnika. Telefon više nije bio potreba, već su kao deca, kao sva deca, zloupotrebljavala. Telefon je je postao stvar prestiža i bilo je učestalih krađa. Od kada smo proglasili školu kao zonu bez telefona, komunikacija se vratila na staru, dobru neposrednu, kako među učenicima, tako i među nastavnicima i roditelja – izjavila je Tričković.
Prema njenim rečima, mnogo drugih stvari je popravljeno nakon uvođenja zabrane telefona, između ostalog i školski čas se efektivno koristi 45 minuta, nema gubitka vremena zbog opominjanja dece da ostave telefone ili da ih utišaju.
-Unapređena je komunikacija roditelja sa nastavnicima, jer su ih ranije roditelji zaobilazili i sa decom dok su u školi komunicirali preko mobilnih telefona, a zapravo je nastavnik taj koji treba da prenese informaciju roditelju. Zabrana je rešila problem digitalnog nasilja, ali i ditalnog nasilja koje se vremenom pretvaralo u verbalno, pa i u fizičko nasilje među decom – naglasila je naša sagovornica.
Ona je dodala da je škola otišla i korak dalje i sada ima savetodavni rad sa roditeljima kako bi se deca uspavljivala bez telefona u rukama, a sa nekom dobrom knjigom, igračkom ili hobijem.
Što se skamija tiče, rekla je Tričković, bila je ideja da budu otpisane na jednom popisu, ali se ona tome usprotivila i sačuvali su ih u jednoj učionici, kako bi sačuvale od zaborava vreme kada je škola osnovana.
Izvor: Telegraf
Foto: Telegraf
