Jezuitska politika „crnog barona“ protiv Radio Televizije Vojvodine

0
1156

crni baronDS Bojana Pajtića, Rokfelerov politički lobi i njegove medijske brigade su ostale bez vlasti nad Vojvodinom i RTV. Dinko Gruhonjić je bio „crni baron“ evroatlantske medijske scene Srbije, a novinari njegovog NDNV godinama su bili miljenici režima. Danas javnost saznaje razmere njihovog učešća u razvlačenju finansijskih sredstava RTV i finansijsku podršku SAD i EU takvoj politici. Pošto su potrošili naše novce ostavivši RTV da okapa u kiriji i ogromnim dugovima, svoju odgovornost predstavljaju kao „politički progon“. To je novi vid stare jezuitske politike vojvođanskog autonomaštva radi novog prestrojavanja u službi globalista.

Белая армия, чёрный Барон

Снова готовят нам царский трон.

Павел Григорьевич Горинштајн

Izraz jezuitska politika je poznat Vojvodini odavno. Prvi ga je upotrebio 1965. godine Milan Bačkalić tokom Vojvođanske svađe u rukovodstvu Vojvodine.

Bačkalić je prikrivenu kampanju intriga tokom rotacija u kadrovskoj politici Vojvodine nazvao jezuitskom politikom. I tada je cilj jezuitske politike bio diskreditovanje politički nepodobnih radi njihove zamene autonomaškim rukovodiocima[1]. Na taj način su iz političkog života eliminisali mnoštvo ličnosti od integriteta koji su se protivili vojvođanskom autonomaštvu, među kojima i dvojicu narodnih heroja antifašističke borbe koji su podržavali jedinstvo Vojvodine sa Srbijom: generale Marka Peričina Kamenjara i Jovana Veselinova Žarka.

Mora se imati na umu da je jezuitska politika metod kojeg u političkoj borbi koristi vojvođansko autonomaštvo, bez obzira na formalno demokratske uslove. Bez toga se ne mogu razumeti aktuelna dešavanja oko Radio Televizije Vojvodine.

Smene i zamene u RTV od 2000. do 2016. godine

Šteta usled razorene emisione tehnike tokom bombardovanja od strane NATO-a procenjivana je 2008. godine na oko 20, a šteta na predajniku 11,5 miliona dolara[2]. Iako je rad televizije odmah obnovljen još tokom bombardovanja, zgrada do danas nije, niti je teren ruševine raščišćen, a samo za to treba izdvojiti 1,5 miliona evra.

Nenad Čanak (LSV) je već početkom 2001. godine upao u RTV NS[3] i od tada je uticaj njegove LSV na ovoj televiziji samo rastao. Zbog korupcije na RTV se već 2003. godine pismom obratila grupa zaposlenih predsedniku DS Borisu Tadiću, ministru policije Dušanu Mihailoviću i direktoru RTS Aleksandru Crkvenjakovu, optužujući direktora Petra Jovanovića za korupciju, uz tvrdnju da je za sve stekao političku zaštitu Bojana Pajtića, Gordane Čomić (oboje iz DS), ali i Rafaila Ruskovskog (LSV)[4].

Godine 2006. izvršena je transformacija RTS-a. RTV Novi Sad je izdvojena iz RTS-a postavši Radio-difuzna ustanova Vojvodine (RUV)[5], a potom je postala Radio Televizija Vojvodine (RTV). Dina Kurbatvinski Vranešević je izabrana za prvu osobu RUV u konkurenciji Borisa Labudovića i Siniše Nikolina, i tada njen izbor niko nije sudski osporavao[6]. Međutim, odmah je počela jezuitska kampanja protiv nje. Tek kada je RUV postala RTV, njenom imenovanju na direktorsko mesto[7] su se usprotivili protivkandidati Ljubiša Nikolin i Siniša Isakov (LSV). Međutim, uspešno se izborila da RTV stekne imovinsku nezavisnost i prikupi finansije za obnovu zgrade RTV i predajnika na Iriškom vencu. Dakle, sve što su kasnije sa RTV raskrčmili, stečeno je pod njenom upravom. Podršku je tražila i od Republike, Pokrajine i fondova EU[8]. Na RTV je vraćala novosadske novinare koji su u međuvremenu karijeru nastavili u Beogradu[9]. Sve to joj nisu mogli osporiti. Republički javni servis je obezbedio stabilan finansijski prihod RTV-u. Radilo se o 70% novca od RTV pretplate koji je prikupljen na području APV. Po tom osnovu se samo tokom leta na račun RTV slilo oko tri miliona evra kojima je odmah obnovljena tehnika RTV i stvoren fond od 40% sredstava kojim je rukovodstvo RTV planiralo da počne obnovu zgrade na Mišeluku.

Čim su naši novci najzad stigli u RTV i počeli da se ulažu u obnovu tehnike, pojačana je jezuitska propaganda protiv rukovodstva RTV. Posle izbora 2008. godine na vlast je došlo sasvim autonomaški nastrojeno političko rukovodstvo i ono je smenilo rukovodstvo RTV. Iako je finansijsko stanje RTV bilo odlično, Dina Kurbatvinski Vranešević je krajem godine smenjena[10]. Razlog smene je nađen u propagandi protiv nje i (krajnje cinično) u odsustvu još viših prihoda RTV. Novo rukovodstvo RTV je bilo pod upravom Blaža Popovića. Ubrzo su se pojavili finansijski problemi. Jedan lapsus u TV Dnevniku („potvrda neprijateljstva“) RTV zbog kojeg je vinovnik primereno novčano kažnjen (!) upotrebljen je da bi se 2011. godine izvršile nove smene i dovela nova uprava RTV na čelu sa kadrovima LSV koja je iz sve snage podržavala projekat stvaranja ilegalne „evropske regije“ u Vojvodini, tvorevine čiji je osnovni cilj bio ometanje rusko-srpske saradnje i Južnog toka. Poslovni interes smene, kako će se kasnije pokazati, bilo je potpuno razulareno trošenje novca RTV. Ubrzo je umesto Blaža Popovića aprila 2011. godine na mesto generalnog direktora RTV imenovan Siniša Isakov (bivši član IO LSV), imovinsko stanje medijskog javnog servisa Vojvodine se naglo pogoršavalo, ali se, kako se pokazalo, obrnutom proporcijom poboljšavao položaj Dinka Gruhonjića i njegovih saradnika iz NDNV.

Tada se neposredno uoči preprodaje B 92 voljom Siniše Isakova „u RTV slila kamarila B 92 kadrova“, a radi nekih od njih su izmišljene nove funkcije kao što su programski direktor i direktor informativnog programa radija i televizije. Prvi čovek NDNV Dinko Gruhonjić je tada postao „siva eminencija“ Radio Televizije Vojvodine. Na novoustanovljenu funkciju programske direktorke (političkim dogovorom Bojana Pajtića sa Borisom Tadićem) imenovana je Sanda Savić, za direktora informativnog programa Igor Božić, za glavnu i odgovornu urednicu radio programa Klara Kranjc. Iza kadriranja Sande Savić u RTV-u je, po tvrđenju Miodraga Zarkovića, stajala siva eminencija programske uprave RTV: „Dobro obaveštena čaršija, naime, tvrdi da je lično Gruhonjić pravio spiskove podobnih novinara koje bi Sanda Savić trebalo da dovede na RTV, te da je ona do tančina ispoštovala ove liste“. Zaista, narednih godina se pokazala vanredna „prodornost“ novinara Gruhonjićevog NDNV-a u RTV-u. Zarković je o RTV tada tvrdio: „Novčano posrnuće je, međutim, čak i zanemarljivo u odnosu na dugotrajniju, kulturno-političku štetu, koju delovanje dotičnih jurišnika antisrpstva nanosi već nepune dve godine. Njihove pronevere su utoliko pogubnije zbog toga što, osim nezasluženog i beščasnog ličnog bogaćenja, omogućavaju dalje ubijanje nacionalne ideje u Vojvodini.“ Naravno, RTV, koja je ignorisala svaku raniju kritiku od strane Društva novinara Vojvodine (DNV), Zarkovićevu kritiku nije mogla da oćuti. Odmah ju je odbacila etiketirajući je kao „govor mržnje[11]“. Danas Slobodan Antonić ocenjuje da je pod tadašnjim rukovodstvom RTV ostala „medijski servis atlantizma, drugosrbijanstva i autonomaštva“, šireći „atlantističku propagandu“. Stekla je „sivu eminenciju“ Dinka Gruhonjića koji je postao „glavni kadrovik prilikom angažovanja srednjeg i nižeg novinarskog ešalona za informativne emisije RTV – od Dnevnika u 17.00, do Razglednica“[12]. Pišući o smenama na RTV 2016. godine, Teleprompter je Gruhonjića nazvao „urednikom iz senke[13]“. DNV, M. Zarković, Telepromter i S. Antonić su bili na odličnom tragu, pošto se pokazalo da je istina o Gruhonjiću mnogo gora.

Kada je javnost počela da saznaje za gromilu Bograđana dovedenih u RTV i kako se neodgovorno troše naši RTV novci, Siniša Isakov je podneo ostavku. Bilo je to maja 2013. godine. UO RTV je po odlasku ligaškog direktora koji je u RTV zapošljavao Beograđane za v. d. generalog direktora postavio Srđana Mihajlovića, starog kadra LSV koji je iste godine predsedavao Stručnim savetom za ekonomiju LSV[14]. Rashodi RTV su se potom ubrzano povećavali[15]. Finansijski opstanak RTV je ubrzo omogućen podrškom Vlade Srbije, ličnim zalaganjem Aleksandra Vučića (tada prvi potpredsednik vlade R. Srbije), koji joj je omogućio finansiranje iz budžeta R. Srbije, iako je televizija pokrajinska. Rukovodioci RTV, a naročito oni „u senci“ se nisu gadili na novce koje im je omogućio Vučić[16]. Novo rukovodstvo RTV na čelu sa Srđanom Mihajlovićem (LSV) je u u skladu s politikom LSV sprovelo agresivno medijsko bombardovanje Vojvodine kojom je njene ratare preimenovalo u „paore“[17]. Već aprila 2015. g. DNV je obavestilo javnost da je pod Mihajlovićevim rukovodstvom gubitak RTV dosegao 8 miliona evra i podrobno naveo poduhvate i vinovnike tog stanja[18]. NDNV je o svemu ćutalo. Krajem novembra 2015. godine grupa novinara RTV je obavestila javnost da je Boris Labudović u sukobu interesa i vrši opstrukciju rada RTV, da uprava RTV namerno ne rešava pitanje izgradnje nove zgrade RTV, već umesto toga ogroman novac troši na reprezentacije, privatne produkcije i stimulacije menadžmentu[19]. Gruhonjićev „dvor“ je i to oćutao i nije podržao novinare. Sve do 2016. godine, ni jedna smena, čistka, otpuštanje, upućivanje zaposlenih, ukidanje emisije, neobnavljanje ugovora sa privatnom produkcijom, promena uredništva ili promena programske šeme nije izazvala buru negodovanja i trajnih protesta, niti je iko zavapio da zbog promena u upravi i upućivanja zaposlenih na nove zadatke „propade RTV“. Nije se bunilo ni NDNV.

Da Vas podsetimo:  Jutkina ćerka pretila novinarki koja je razotkrila da je njen otac seksualno uznemiravao žene

Stvaranje odijuma protiv RTV jezuitskom politikom

Svesni da nestankom Pajtićevog režima gube važnu podršku, „vladari iz senke“ RTV su postali nespokojni. Tenzija oko RTV je podizana brzo i sistematski. Tek tada se oglasilo i NDNV.

Maja 2014. godine je Novim Sadom, baš kao u Sremčevoj noveli „Pop Ćira i pop Spira“, počela da se valja „debela, gojazna fama“. Puštena je od strane Vukašina Obradovića (NUNS) i Nedima Sejdinovića (NDNV) kojima su na reč odmah sve poverovali Savet Evrope i OEBS[20]. Pojavila se najpre u vidu njihove „brige“ saopštene javnosti preko Danasa i Televizije N1. Pokriće fame „događajem“ izvršeno je izjavom članice NDNV da je u RTV „smenjeno čak 77 lica“[21]. Događaj o „smenama“ podržala je Beta [22], a zatim NUNS, NDNV, ANEM, Local Press, AON[23] i opozicione stranke[24]. Medijski dril o „smenama“ stvarao je utisak o ogromnom broju urednika i novinara koji su izbačeni sa RTV. Činjenica da generalni direktor RTV Srđan Mihajlović i urednica Prvog programa televizije Marijana Jovićević uopšte nisu smenjeni već dali ostavke, sasvim je zanemarena da bi kasnije bila predstavljana kao „iznuđena pod pritiskom“! Mihajlovićevu funkciju je preuzeo, što je i logično, njegov zamenik Miodrag Koprivica[25].

Iznenadna ostavka dvoje ključnih ličnosti na čelu RTV Srđana Mihajlovića i Marijane Jovićević narušila je hijerarhiju odlučivanja. Ovo je moglo da izazove efekat opstrukcije i blokira uređivačku politiku, ali to je onemogućeno preraspoređivanjem zaposlenih. Te činjenice su ključne za razumevanje svega što se dašavalo u RTV u proleće 2016. godine.

Pošto je svaka ostavka, raspoređivanje, upućivanje i izmena radnog angažovanja zaposlenih nazvana „smenom“, u javnosti je stvoren utisak da postoje nepravilnosti u RTV. Promene koje su iznudili kadrovi LSV upravo je LSV prozvala „čistkom“[26]. Ligaška tvrdnja o „čistki“ je argumentovana promenom programske šeme[27]. Nastavljeno je uporno zamenjivanje pojmova ostavka i smena[28]. U famu o RTV se uključio Biro za društvena istraživanja (Birodi[29]) koji je za „smene“ optužio režim i REM[30]! NUNS, NDNV, ANEM, Local Press i AOM su sve odmah nazvali „očiglednim smenama“, a ostavku Srđana Mihajlovića i Marjane Jović definitivno proglasili datim „očigledno pod političkim pritiscima“, poredeći sve sa dobom „jogurt revolucije[31]“ i „Miloševićevog režima“[32]. Istovremeno, javila se i Kuća ljudskih prava i demokratije[33] lamentom o „urušavanju slobode medija“, „zloupotrebi vlasničkih prava“ i „ugrožavanju elementarnih ljudskih prava“ usled „naglih i nejasnih smena“[34]. U opštoj konfuziji mnogi su zaista poverovali da je radno mesto neka vrsta funkcije i da njegova promena znači „smenu“, o čemu svedoči Saopštenje novinara RTV[35]. Tvorci fame su postigli cilj, u javnosti je stvoren odijum protiv novog rukovodstva RTV .

Istog dana kada je u Novom Sadu održan miting „Odbranimo RTV“, Gruhonjić se na čelu NDNV „kuplungovao“ sa Nedimom Sejdinovićem prepustivši mu direktorsko mesto[36]. Ovo je izvršeno kako uzbuđena javnost ne bi Gruhonjića zatekla na čelu korporacije „civilnog sektora“ Vojvodine koji će sprovoditi saradnju sa Vučićevim režimom[37], pa da se Vlasi ne dosete kako Gruhonjić protestuje protiv Vučića a sa Vučićem je u političkom paktu. Nedim je spremno prihvatio tu Dinkovu bruku na sebe počevši ubrzo da se stara o dobijanju obećanih novaca od Vučićevog režima[38].

Ubrzo je postalo jasno koji čoban tjera ovčice. Gruhonjić se u „Odbranimo RTV“ direktno uključio tek kada je pomislio da se sve zaboravilo, gromopucateljnim izjavama da RTV-om vlada „ljudski i profesionalni šljam – najgori još od ’90-tih pa na ovamo“, kojima „poput marioneta komanduje bivši netalentovani novinar u pokušaju, najozloglašeniji ministar informisanja u istoriji Evrope, diktator u pokušaju – Aleksandar Vučić“[39].

Međutim, Gruhonjić se preračunao. Njegov pokrajinski pakt sa Vučićevim režimom nije zaboravljen, čak su se otkrile i njegove direktne veze sa Vučićevim republičkim režimom. Gruhonjićevo „hvatanje na buku“ je navelo istinu da se pojavi među ljudima. Naime, od „branitelja RTV“ na ulici je prikrio činjenicu da mu je Vučićev režim poverio da raspodeljuje novce koji su se od EU slivali ka evroatlantski opredeljenim medijima, informativnim agencijama i medijskim udruženjima u Srbiji[40]. Gruhonjić je predsedavao Komisijom Ministarstva kulture R. Srbije koja je prosledila milion dinara NDNV-u na čijem čelu je tada bio on, a samo tokom 2015. godine joj dodelila više od 130.000 evra[41]! Sukob interesa bivšeg čelnika NDNV je postao očigledan[42]. Međutim, navedene činjenice su otvorile nova pitanja. Koliko je dugo trajala ključna uloga Gruhonjića u Komisiji i zašto je SNS sve vreme takvu Gruhonjićevu ulogu trpela? Sve to nije moglo da se odigrava mimo znanja predsednika Vlade R. Srbije.

„Gregorijanski koral“ jezuitske politike

Osim smene Slobodana Arežine nikakvih smena u RTV nije bilo[43]. Naprosto je zaveden red koji je zbrisao uticaj „crnog barona“ na RTV i prekinuo praksu da privilegovane privatne produkcije razvlače naše novce u „sivoj zoni poslovne politike“. Urednica RTV Nada Kalkan je „napomenula i da je Evropska federacija novinara, pozivajući se na izjave Vukašina Obradovića iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nedima Sejdinovića iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, pogrešno prenela da je na RTV otpušteno sedam urednika“[44]. Pošto se saznalo ko su sve korisnici novaca EU upućenih preko Gruhonjića, postalo je jasno da su famu stvorili, razvijali i širili upravo oni koji su novčano motivisani da brane svog „crnog barona“[45].

Stvarni razlog bunta grupe novinara RTV bila je upravo najava prekida s praksom da RTV finansira privilegovane privatne produkcije i deli skupe honorare[46]. Najava da preko RTV više neće imati privilegovani pristup našim novcima, naterala je softcore „meke moći“ vojvođanskih evroatlantista da se identifikuju pred javnošću. Osudu nepostojećeg „smenjivanja“ urednika i novinara RTV izrekla je grupa od dvanaestoro nastavnika i asistenata Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (osnovan 2004. g): Jelena Kleut, Brankica Drašković, Dinko Gruhonjić, Dragana Prodanović, Vukašin Živaljević, Smiljana Milinkov, Norbert Šinković, Dubravka Valić Nedeljković, Dejan Pralica (šef odseka), Vladimir Barović, Karlo Bala i Jaroslav Kovač[47]. Trinaesta u stroju, Marina Fratucan se formalno pribrala zdrugu nešto kasnije, tek kada je uspešno zloupotrebila emisiju „Radar“ prinudivši RTV da prekine saradnju sa njom[48]. Odmah je dobila mnogo prostora da na Radio Free Europe, TV N1, u Danasu, Blicu i drugde „objašnjava“ kako je RTV postala „produžena ruka SNS“. Naravno, svi pomenuti sa Odseka za medijske studije imaju čvrste pozicije na dvoru „crnog barona“, i nije im smetalo dok ih je godinama snabdevao evropskim i našim novcima u ulozi produžene ruke režima Aleksandra Vučića.

U famu su se uvalili Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije i (PROUNS)[49]. U „zaštitu progonjenih“ stupio je i Slobodan Beljanski[50], a „zabrinutost zbog smena“ su ponovili Savet Evrope i OEBS[51].

Teleprompter je naveo mnogo dublji osnov „pobune“: finansijske veze nezadovoljnika sa američkim izvorima finansiranja među kojima je i KKR bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa (KKR je od 2014. g. vlasnik SBB mreže u Srbiji)[52]. Dejvid Petreus danas otvoreno kupuje po Srbiji firme koje su domaći tajkuni prisvojili u postupku privatizacije pa odveli u propast[53].

„Odbranimo crnog barona“

Protest „podrži RTV“ u Novom Sadu počeo je 23. maja 2016. godine pred zgradom RTV[54]. Netransparentno rukovodstvo protesta sebe je odmah prozvalo „Inicijativom“, a u njeno ime su se javnosti obratili radio voditelj Daško Milašinović, bloger Ćazim Salihu i predsednik NUNS Vukašin Obradović. Zahtevali su „neopozive ostavke kompletnog sastava UO RTV“ zbog „smena“ kojih nije bilo, proglasili su RTV „svojom kućom“ i zatražili ukidanje „svih odluka“ i čak „smenu svih članova REM“[55]. Dinko i Nedim nisu imali vremena da se na prvom protestu obrate javnosti, jer su u isto vreme bili zauzeti međusobnim „kuplungovanjem“ na čelu NDNV[56]. Formirana je fejsbuk stranica „Podrži RTV“ i mobilizacija pristalica je počela putem društvenih mreža. Kadrovi Čankovih ligaša su upadljivo izostali. Privoleli su se Vučiću zarad ulaska LSV u gradsku vlast Novog Sada[57]. Svima je mnogo preče bilo grabljenje sinekura.

Da Vas podsetimo:  Tatjana Vojtehovski: Sve je ovo bio jedan cirkus, spasilo me to što sam poznata u javnosti

Dalje je sve ličilo na uobičajeno opresivno lobiranje u SAD. Tempo mobilizacije je Inicijativa održavala ponavljanjima protesta, javnim tribinama, obraćanjima javnosti, grafitima, razglednicama. Ubrzo se uključio i NDNV, povezali su se sa sličnima iz Niša, Kraljeva, ali i sa pokretom „Ne davimo Beograd“[58]. Inicijativa je uskoro saopštila da su postali „građanski pokret“, najavljujući veće ambicije od povratka RTV u svoje „vlasništvo“. Inicijativa je otvorila kanal „Podrži RTV“ na Youtube. Naravno, ni jedne jedine reči o višegodišnjoj tajnoj saradnji njihovog „crnog barona“ sa Vučićevim režimom, ogromnom uticaju političkih opcija koje su demokratski poražene i istorijski kompromitovane, a ni o skupim privatnim produkcijama miljenika. Naročito nije bilo reči o potrošenim našim novcima namenjenim izgradnji zgrade i ogromnom dugu kojeg je u RTV ostavio „tim koji ne treba menjati“! Omladina je lagano potiskivana u drugi plan, za šta se pobrinuo skvot Društveni centar gde su svi mogli da plešu „onako kako žele, a ne onako kako im kažu“. Angažovana omladina je mogla da uživa nakon uveravanja u „pobedu nad zločinačkim režimom“. U Novom Sadu je 17. jula održan i protest „Stop anarhiji“ radi podrške novom rukovodstvu[59]. Blagočestivi i istinoljubivi demokratski likvidator domaćih preduzeća iz doba DOS-ovske privatizacije, koji danas hoće da ga doživljavaju kao borca protiv korupcije, je taj protest nazvao „kontramitingom“ i tvrdio da iza njega stoji Vučić, ali je propustio da kaže ko stoji iza Inicijative „Podrži RTV“ i „zaboravio“ na sukob interesa u kome se nalazio medijski „crni baron“ evroatlantske Srbije[60]. Inicijativa je čak uspela da i festival „Egzit“ upotrebi za svoje političke svrhe[61].

UO RTV je 6. jula 2016. godine izabrao Miodraga Koprivicu na mesto generalnog direktora RTV[62].

RTV kao krava muzara privatnih produkcija vojvođanskih medijskih autonomaša

Evroatlantistički novinari godinama nisu žalili za otpuštenim i osiromašenim u Vojvodini, nego su javnosti punili uši o „suočavanju s prošlošću“, „odgovornosti za ratove devedesetih“ i „zločinima činjenim u naše ime“. U Vojvodini, gde su naši oduvek živeli u slozi bez obzira na veru i naciju, oni su zarađivali na honorarno legalizovanim poslovima „izmišljanja tople vode“ podučavajući javnost onome što vekovima zna i ume da radi i bez njih: da razvija dobrosusedske odnose i da jednako poštuje drugu narodnost i kulturu. Doduše, okitili su to rogobatnim nazivima tolerancija, multietničnost i multikulturalnost.

Gora bruka nego muka ajd’ operi nju! Istina je otkrila da je Dinko Gruhonjić godinama bio „crni baron“ koji je upravljao kompletnom evroatlantski nastrojenom medijskom scenom u Srbiji.[63] Sva gužva oko RTV je kreirana samo da ne bi cijelo selo na glavu njemu sjelo.

Danas do istine o RTV treba proći kroz šumu dezinformacija. Od 2008. godine su agenti američke „meke moći“ počeli da troše naše novce na način „kako oni hoće, a ne kako im kažu“, što je upropastilo finansije RTV. Lako je privatno praviti „odličan program“ zadužujući se na račun javnog vlasništva, ali ni to ne može da traje beskonačno. Bivši član UO RTV Đorđe Vukmirović tvrdi da je 2008. godine na namenskom računu za obnovu zgrade RTV bilo 2 miliona evra. Ovaj novac je osam godina trošen za druge svrhe. Radilo se o reklamiranju na bilbordima i platama urednika koji su u RTV dovođeni iz Beograda (od 240 do 400 hiljada dinara), na više od 3 miliona dinara vredne ugovore RTV sa advokatskom kancelarijom Srđana Sikimića („neformalnog savetnika Bojana Pajtića“ ali mnogo bliskijoj LSV). Pošto su naši novci za RTV na ovaj način potrošeni, RTV je do danas ostala podstanar NIS-a u zgradi Maksima Gorkog u Novom Sadu. Bivši pomoćnik direktora RTV Branko Paravanja rekao je da je mimo pomenutog bilo izdvojeno još 50 miliona dinara.[64] „Visoko profesionalno“ rukovodstvo RTV čiji „kvalitet rada“ danas po novosadskim ulicama, skvotovima i klubovima toliko slavi Inicijativa „Spasimo RTV“ ostavilo je Vojvodini osam milijardi duga RTV-a. Je li i to dokaz njihovog „profesionalizma“? Ako jeste, zašto se tom činjenicom ne hvale?

Блаженъ мужъ иже не идетъ на совѣетъ нечестивых!

Samo objavljivanjem istine o „crnom baronu“ i RTV probleme nije moguće otkloniti. Pre svega je nužno prekinuti pogubnu politiku evroatlantskih integracija koja vodi u propast, pa opsežno i sistematski obavestiti javnost Vojvodine o činjenicama koje su deceniju i po zloupotrebom medija samozvani profesionalci skrivali od javnosti. Drugim rečima, valja „profesionalce“ suočiti s njihovom sopstvenom prošlošću. Njihovi agenti danas ne vladaju, ali su svuda oko RTV njihovi opsadni pojasevi koji se prostiru znatno dalje od Filozofskog fakulteta UNS. Dobro poznajemo političke opsade koje liče na omladinske žurke, već decenijama imamo posla sa njima.

Iako je „crni baron“ izgubio vlast nad RTV, stvar ni izbliza nije rešena. Iza evroatlantske scene u Srbiji su godinama stajali bogati fondovi EU, SAD i globalističke korporacije poput KKR Dejvida Petreusa, a uživaju puno poverenje Saveta Evrope i OEBS-a. S takvom podrškom za čas posla mogu kreirati novu, alternativnu i još „vojvođanskiju“ televiziju.

Bivši rukovodioci RTV iz redova DS i LSV su doveli privatne produkcije svojih miljenika da bukvalno pojedu medijsku kuću! Ligaši su na tu prokletu gozbu doveli Beograđane. Dugogodišnja autonomaška gozba na kojoj se krčmila imovina RTV sada je gotova. Proždrali su sve što su mogli, pa su se razišli po raznim sinekurama, priredivši u Novom Sadu saturnaliju pevajući po ulicama ode svom „profesionalizmu“. Tragedija je u tome što je jedna od glavnih sinekura evroatlantskih autonomaša među novinarima postao Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, odakle će i dalje biti plaćani našim novcima da obučavaju mlade generacije.

Naše novce za obnovu RTV autonomaši su potrošili. Obične zaposlene smrtnike prepustili su sudbini, da u društvu ogromnih dugova i dalje rade program u zgradi NIS-a pod kirijom. Do ušiju njihovih poštenih kolega, koji su svoje plate rastezali od prvog do prvog kako znaju i umeju, dopiru pakosni uzvici nekad omiljenih honoraraca koji su se na RTV-u obogatili preko svojih privatnih produkcija: „RTV je naša kuća“, „Vratite RTV pravim vlasnicima“!

Dušan Kovačev

fsksrb.ru

_______________

[1] „Ocenjujući da se već dugo u Vojvodini vodila `jezuitska politika` i da su vladali uslovi `perfidnih razgovora u četiri oka i veštački stvorene nenormalne situacije` Bačkalić je izneo svoja saznanja o neuspešnom kandidovanju“ Videti: Bjelica, Slobodan – Sporovi oko autonomije Vojvodine, Knjiga prva, 1961-1974, str. 158, Službeni glasnik, 2015. g

[2] Domanović, Duško – Dogovorili obnovu pa zaboravili toranj, Blic, 18. 2. 2008. g.

[3] Nenad Čanak – Upad u Televiziju Novi Sad, 5. 10. 2001. g, Youtube.

[4] Pismo grupe zaposlenih na RTV, Decembar 2003. g Dosupno na mejl arhivi Miroslava antića pod naslovom Hitno: Aleksandru Crkvenjakovu, RTS, 20. 12. 2003. g.

[5] RTS postala Radidifuzna ustanova Srbije, Mondo, 5. 5. 2006. g.

[6] Dina Kurbatvinski Vranešević prvi direktor RUV-a, Dnevnik, 28. 7. 2006. g (Dostupno na Media centar, Beograd).

[7] Dina Kurbatvinski Vranešević preuzela dužnost direktora, Media centar Beograd, 8. 8. 2006. g.

[8] Domanović, Duško – Dogovorili obnovu pa zaboravili toranj, Blic, 18. 2. 2008. g.

[9] Bjelić, S – Možda sam prebrza za vojvođanski mentalitet (Intervju sa Dinom Kurbatvinski Vranešević), TV Novosti.

[10] UO RTV smenio direktorku Dinu Vranešević – Kurbatvinski, RTV, 18. 12. 2008. g.

[11] RTV: Govor mržnje u tekstu o Radio-televiziji Vojvodine u Pečatu, sledi tužba, RTV, 18. 1. 2016. g.

[12] Antonić, Slobodan – Smene u RTV – dobro ili loše za Srbiju?, FSK, 31. 5. 2016. g.

Da Vas podsetimo:  Mediji na jugu Srbije između čekića i nakovnja

[13] Politički došli, politički otišli: Pajrićevi i Gruhonjićevi urednici leta sa RTV-a, Teleprompter, 18. 0. 2016. g.

[14] Beta: Srđan Mihajlović imenovan za v. D. Direktora RTV nakon ostavke Siniše Isakova, Blic, 8. 5. 2013. g. Videti: Boarov, Dimitrije – Neka se pripremi… Vreme br. 698, 20. 5. 2004. g. Blic – Srđan Mihajlović, novi direktor „Transnafte“, E-kapija, 1. 1. 2009. g; Boarov, Dimitrije – Kako sačuvati ideju PEOP-a, Vreme, br. 988, 18. 2. 2010. g. Petrović, Jasna, Telsesković, Anica – Kako postati direktor javnog preduzeća, Politika, 7. 7. 2011. g; Novo rukovodstvo LSV, RTV, 25. 1. 2013. g.

[15] Televizija Vojvodine u gubitku osam miliona evra, Vojvođanskinovinar, DNV, 29. 10. 2016. g.

[16] Kovačev, Dušan – RTV na bvespuću evropske regije, FSJ, 2. 9. 2013. g. (dostupno na ličnom blogu autora).

[17] Kovačev, Dušan – „Paorska balada“ Lige socijaldemokrata Vojvodine, NSPM, 17. 4. 2016. g.

[18] Televizija Vojvodine u gubitku osam miliona evra, Vojvođanskinovinar, DNV, 29. 10. 2016. g.

[19] Pomozite nam, istina je, Vojvođanski novinar, DNV, 22. 11. 2016. g.

[20] Kalkan: Nisam član stranke, nema politike u promenama na RTV., N1, 25. 5. 2016. g.

[21] Danas: EU zainteresovana za smene u RTV, N1, 15. 5. 2016. g.

[22] Beta -Zaposleni RTV: Zašto smo smenjeni preko noći? B 92, 18. 5. 2016. g.

[23] Kovačević, Snežana – Repriza 2011. godine na kadrovskom programu Radio-televizije Vojvodine, Politika, 18. 5. 2016. g.

[24] Opozicija osuđuje smene u RTV, SNS tvrdi da se ne meša u rad, N1, 18. 5. 2016. g.

[25] Ostavka Mihajlovića, vd direktor RTV Koprivica, Politika, 13. 5. 2016. g.

[26] Beta – LSV osuđuje talas smena na RTV: Ovo je očigledna politička čistka, Blic, 18. 5. 2016. g.

[27] “U saopštenju koje je potpisalo 77 zaposlenih, podseća se da je sedmoro urednika „Dnevnika u 17″ i emisije „Razglednice“ bez ikakvog rešenja, u utorak kasno popodne samo obavešteno telefonom da narednog dana neće uređivati te emisije, da bi jutros bio promenjen i gotovo ceo tim Jutarnjeg programa „Dobro jutro Vojvodino“. Time je ozbiljno doveden u pitanje kvalitet dnevnog informativnog programa, upozoravaju zaposleni.“ Videti: B. Č. B – Smenjeni svi urednici Radio-televizije Vojvodine, Danas, 18. 5. 2016. g.

[28] „Posle smene direktora programa Slobodana Arežine i ostavke glavne i odgovorne urednice Prvog programa televizije, koji su na četvorogodišnji mandat izabrani pre godinu dana, ali i ostavke generalnog direktora Srđana Mihajlovića, najvažnije funkcije u našoj kući nalaze se u v.d. statusu, dodaje RTV. Zaposleni u RTV smatraju da su, imajući u vidu nagle smene do kojih je došlo u dnevnom programu, ugrožene i druge emisije Radiotelevizije Vojvodine, po kojima smo postali prepoznatljivi i u regionu. Od v.d. rukovodstva zahtevamo javno objašnjenje zašto je došlo do takve nagle smene bez ikakvog obrazloženja i da li je po sredi političko upodobljavanje RTV.“ Videti: B. Č. B – Smenjeni svi urednici Radio-televizije Vojvodine, Danas, 18. 5. 2016. g.

[29] Stranica na APR.

[30] B. Č. B – Smenjeni svi urednici Radio-televizije Vojvodine, Danas, 18. 5. 2016. g.

[31] „Jogurt revolucijom“ su vojvođanski autonomaši i njihovi saveznici prozvali događaje s kraja osamdesetih godina XX veka koji su ranije nazivani antibirokratskom revolucijom.

[32] B. Č. B – Smenjeni svi urednici Radio-televizije Vojvodine, Danas, 18. 5. 2016. g; Beta – Političke smene i čistke na RTV-u, 18. 5. 2016. g.

[33] Stranica KLjP na APR.

[34] B. Č. B – Smenjeni svi urednici Radio-televizije Vojvodine, Danas, 18. 5. 2016. g.

[35] Zaposleni RTV: Zašto smo smenjeni preko noći? 16. 5. 2018. g. ( Dostupno na: Zaposleni na RTV: Nismo dobili objašnjenja, smenjeni da se vrate na radna mesta, Moj Novi Sad, 19. 5. 2016. g).

[36] Beta – Nedim Sejdinović novi predsednik NDNV-a, B 92, 23. 4. 2016. g.

[37] Kovačev Dušan – „Republika Vojvodina“ protiv rusko-srpskih interesa (2), FSK, 2. 4. 2016. g.

[38] Sejdinović: Ministarstvo pokušava da diskredituje komisiju, Autonomija.info, 1. 7. 2016. g.

[39] Više hiljada građana na novom protestu podrži RTV,Autonomija.info. 4. 7. 2016. g.

[40] Aranđelović, Višnja – Evri za stare znance, Politika, 9. 7. 2016. g.

[41] Aranđelović, Višnja – Evri za stare znance, Politika, 9. 7. 2016. g.

[42] Nelogičnosti u raspodeli budžetskih sredstava za elektronske medije, Vlada R. Srbije, 30. 6. 2016. g.

[43] Kolundžija, Denis – Pobuna na RTV: Zašto se preko noći smenjuju urednici hvaljene televizije, Cenzolovka, 18. 5. 2016. g; DNV: Organizovana i orkestrirana pomama zbog promena u RTV, Politika, 19. 5. 2016. g; M. S. i Z. Ć – Smene u RTV Vojvodina, Nova urednica: Ostaju da rade, ali sa manjim platama, Blic, 20. 5. 2016. g.

[44] Kalkan: Nisam član stranke, nema politike u promenama na RTV., N1, 25. 5. 2016. g.

[45] Aranđelivić, Višnja – Evri za stare znance, Politika, 9. 7. 2016. g.

[46] Nova urednica RTV: Niko neće ostati bezposla, od jeseni niži honorari, Moj Novi Sad, 20. 5. 1026. g.

[47] Beljanski: Prekršena prava novinara RTV, RTV, 21. 5. 2016. g.

[48] Beta – Kolegijum RTV-a: Marina Fratucan zloupotrebila RTV, Blic, 15. 4. 2016. g.

[49] Delegacija Saveta Evrope i OEBS: Sa pažnjom pratimo dešavanja u RTV-u, Moj Novi Sad, 22. 5. 2016.

[50] Slobodan Beljanski je od 2008. godine bio predsednik Odbora za sukob interesa Angencije za borbu protiv korupcije. Videti: Beljanski novi predsednik odbora za sukob interesa, Studio „B“, 20. 3. 2008. g. U doba dok je bio član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije njegova advokatska kancelarija je zastupala Regionalnu privrednu komoru Vojvodine. Videti: Da li je Slobodan Beljanski u sukobu interesa, Pištaljka, 28.01.2012. g. Ipak, pošto je RPKV zastupala njegova advokatska kancelarija a ne on lično, smatralo se da nije u sukobu interesa. Videti: Diković, J – Dedijer: Beljanski izuzet zakonom, Danas, 5. 5. 2009. g.

[51] M. A – EU i OEBS zabrinuti zbog smena na RTV-u, Politika, 22. 5. 2016. g.

[52] Vratiti RTV Vojvođanima! Kako je američko-žuta grupacija kidnapovala Radio televiziju Vojvodine? Teleprompter, 21. 5. 2016. g.

[53] Bivši šef CIA postaje najveći tajkun u Srbiji, Monodo, 10. 5. 2016. g.

[54] Građani protestovali ispred RTV zbog smena, N1, 23. 5. 2016. g.

[55] Građani protestovali spred RTV zbog smena, N1, 23. 5. 2016. g.

[56] Beta – Nedim Sejdinović novi predsednik NDNV-a, B 92, 23. 4. 2016. g.

[57] U gradskoj vlasti Novog Sada SNS, SPS i LSV, NSPM, 22. 6. 2016. g.

[58] Sutra tribina, a 13. juna novi protest „Podrži RTV“, Radio 021, 5. 6. 2016. g, Šinković, Norbert – Protest „podrži RTV“: Hajka protiv novinara još traje, 13. 6. 2016. g.

[59] Održan protest „Stop anarhiji“ ispred RTV u Novom Sadu, Telegraf, 17. 6. 2016. g; Protest „Stop anarhiji“ ispred zgrade RTV-a, RTS, 17. 6. 2016. g.

[60] Beta – DJB: Vučić stoji iza kontramitinga u Novom Sadu, RTV, 16. 6. 2016. g.

[61] Podrži RTV: RTV više nije u službi javnosti, 10. 7. 2016. g; Pojedini bendovi na Egzitu nastupili u majicama Podrži RTV, NDNV, 10. 7. 2016. g.

[62] Miodrag Koprivica generalni direktor RTV-a, RTV, 6. 7. 2016. g.

[63] Aranđelović, Višnja – Evri za stare znance, Politika, 9. 7. 2016. g.

[64] Kostić, S – Velika pljačka RTV! Pajtićevci spiskali silan novac , sa računa nestalo 2.000.000 evra! Informer, 21. 6. 2016. g. Što se tiče Bilborda, radilo se o firmi Maxim.co Zorana Šćepanovića, v. Anđelković N, Dobromirović – Bahato! Pajtić baca naše novce“ Pajtić samo na bilborde potrošio 7.300.000 dinara, Informer, 2. 6. 2016. g.

slika http://www.slobodnaevropa.org/a/podrka-rtv-vojvodine/27766351.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime